Povodom obeležavanja Nedelje borbe protiv krzna, koja traje od 19. do 26. novembra, i održava se u mnogim svetskim metropolama, u Beogradu je održan protest Srbija protiv krzna. Aktivisti iz udruženja Sloboda za životinje, u saradnji sa kolegama iz udruženja Prijatelji životinja iz Zagreba, izveli su neobičan „goli“ performans na Trgu Republike, u petak 18. novembra, pri čemu su ležali na krznu odeveni samo u donji veš.
Prema rečima Zorana Mikana iz udruženja Sloboda za životinje, cilj ovog protesta bio je da se podigne svest građana Srbije o okrutnosti industrije krzna i besmislu ubijanja životinja zbog mode i glamura. Podaci koje je izneo zaista su zastrašujući – za izradu jedne bunde dužine jednog metra, u zavisnosti od životinjske vrste, potrebno je da se liši života: 100 činčila, 60 lasica, 42 lisice, 40 rakuna, 20 vidri, 20 jazavaca. U Kini se, u modne svrhe, godišnje ubije više od dva i po miliona pasa i mačaka. Ovaj aktivista Slobode za životinje podseća da je 2009. godine donet Zakon o dobrobiti životinja u Srbiji, kojim treba da se reguliše zabrana rada farmi krznašica do 2019. godine. Branioci prava životinja, međutim, upozoravaju da za sada ne postoji pravna regulativa koja bi propisala zaštitu krznašica, odnosno bliže propisala uslove za gajenje svake vrste ponaosob, metode eutanazije, efikasan mehanizam kontrole i adekvatne sankcije. Danas ovim životinjama nisu obezbeđeni adekvatni uslovi za život, eutanazija se izvodi nestručno, a broj farmi se iz dana u dan povećava.
Životinje koje se koriste za dobijanje krzna se izoluju iz njihove prirodne sredine i gaje u specijalno napravljenim kavezima. Životinje koje se koriste za reprodukciju provedu ceo svoj život u kavezu, a njihovi mladunci se ubijaju sa osam meseci starosti, odnosno čim dobiju svoje prvo zimsko krzno. Farme se sastoje od kaveza u kojima može da se drži i do 100.000 životinja. U ovakvim sistemima gajenja krznašice ne mogu zadovoljiti svoje potrebe. Zatvorenost i mali prostor u kavezima utiču na pojavu neprirodnih ponavljajućih pokreta, takozvanih stereotipija. Stručnjaci smatraju da su to patološki oblici ponašanja, koji se javljaju kao uzrok stresa, a manifestuju se u obliku neprekidnog trčanja s jedne strane kaveza na drugu.
Mnoge zemlje Evrope preuzele su odgovarajuće mere kako bi ovu privrednu granu svele na minimum ili ukinule. U nekim zemljama Evropske unije zabranjeno je gajenje životinja radi dobijanja krzna, a u drugim su uvedeni striktni propisi koji se tiču dobrobiti ovih životinja.
U Srbiji Ministarstvo poljoprivrede organizuje konkurse i daje novčana sredstva u iznosu od 30 miliona evra, kojima se kreditiraju mala i srednja preduzeća i farme za preradu krzna.
Reka Drina je u blizini Loznice „pocrvenela" zbog, kako kaže Vodovod, otapanja snega koji je na putu do reke spirao naslage boksita. Udruženje Eko straža tvrdi da je uzrok promene boje druge prirode
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
