Ko može bolje…

Moj teča je svojevremeno pokušao da ostavi alkohol. I zaricao se uvek istim rečima: „Ko me vidi da opet pijem – nek jede g…“.

Na njega me je podsetio mali domaći rat ograničenog dejstva i ograničene pameti koji vode pivari. Posle slogana „Stvarno najbolje“ pojavilo se i pivo koje se reklamira kao „Nema bolje“. Sledeće bi jedino moglo da bude „Ko može bolje nek jede g…“ (za autorska prava obratiti se N.M.).

S kojim dokazima neko tvrdi za svoj proizvod da je stvarno najbolji? Fudbaler (koji je, iz meni nepoznatih razloga, uzet kao reper kada je pivo u pitanju, mada ni stasom ni glasom ne liči na poznavaoca) ne tvrdi da je dotično pivo za njega najbolje, što bi bila jedna nediskutabilna tvrdnja – jer – Ukusi su različiti, reče đavo i sede u koprive. On tvrdi da je pivo najbolje, a to je, moraćete priznati – diskutabilno, naročito zato što nigde ne navode argumente za tu tvrdnju. (Na primer, da je pivo dobilo nagrade na eminentnim sajmovima, i to ne nagradu za dizajn ili ambalažu!)

Tamo negde, na trulom Zapadu, neko udruženje potrošača već bi podnelo tužbu. Kao i udruženje ljubitelja fudbala, udruženje pivara, udruženje roditelja (smete da reklamirate samo pivo bez alkohola ili da donesete zakon po kome pivo nije alkoholno piće)…

Čak se i u Bugarskoj, koja očito odavno nije ono što je nekada bila, podigla prašina zbog spota u kojem je plavuša izvrgnuta ruglu. Za sporni spot uzet je onaj vic kad plavuši na njeno pitanje koliko putuje voz od do, službenik kaže „samo trenutak“, a ona se zahvali i spusti slušalicu. I prestali su da emituju spot.

Mislim, stvarno!

Na predavanjima o reklami često se koristi primer proizvoda koji su vremenom postali generičko ime: lajka format, imalin, kalodont. Primer je smislen u kontekstu ulaganja u reklamu. Oni koji su se reklamirali čak i onda kada je to naizgled bilo besmisleno, za vreme rata na primer, požnjeli su uspeh na duge staze i postali sinonim za vrstu proizvoda. U Sloveniji je mineralna voda – „radenska“, kod nas je instant kafa – „nes-kafa“. (Ona druga je donedavno bila „turska“, ali, pošto su Turci prestali da ulažu u reklamu, sada je to „srpska kafa“.)

Ovaj školski primer odslušali su očito i neki koji se bave marketingom pa smo tako dobili nekoliko nemuštih reklama koje su, koristeći pojmove „žilet“ i „imalin“ (pa svoje ime), pokušavale da nas zavedu da i njihov proizvod doživimo kao generički pojam za sve slične proizvode. Mala razlika između njih i onih stvarnih je u tome što su se oni drugi godinama reklamirali i ne znajući da će jednog dana postati sinonim za nešto. Da i ne pominjem stvarni kvalitet zbog kojeg su i opstajali na tržištu svih tih godina.

Ali, neki su otišli još i dalje. Pojavila se pasta za zube „kalladont“ pod sloganom koji počinje sa „staro ime…“

Osim što je nezakonito, ovo je i nepismeno. Staro ime je kalodont, samo što je većina ljudi to izgovarala pogrešno. Ha-ha, što bi rekao moj omiljeni lik iz Simpsonovih.