Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
foto: tanjug
Srđan Badžikić iz sela Jabukovca kod Negotina danas bi bio dvadesetogodišnjak da ga kobna sudbina nije tog 27. jula 2007. godine zatekla na kućnom pragu, na nišanu puške u rukama Nikole Radosavljevića iz istog sela.
„Na mojim rukama je umro“, jedino je što ponavlja i danas nesrećni otac Siniša, koga je tada tridesetdevetogodišnji Radosavljević teško ranio. Srđan je bio najmlađa žrtva od ukupno devetoro ubijenih i dvoje ranjenih Jabukovčana. Bez ikakvog razloga našli su se na putu rastrojenom, već lečenom duševnom bolesniku. Sa dijagnozom paranoidna psihoza, Sudsko veće Okružnog suda u Negotinu, posle glavnog pretresa i saslušanih svedoka tužilaštva i odbrane, jednoglasno je Nikoli Radosavljeviću odredilo meru bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zatvorskoj psihijatrijskoj ustanovi.
Da su rane još sveže posle pet godina od monstruoznog zločina, svedoči i Jevrosima Negucić kojoj je Radosavljević usmrtio prijatelje, bračni par Borongić. „To što sam videla“, pokazuje na ulici ispred kapije, „moju priju ovde i tamo prijatelja, niko ne može da veruje kako je to izgledalo.“
Nevericu u prizor dok gleda niz ulicu punu leševa i unesrećenih doživeo je tada policijski operativac iz Jabukovca Mića Dženovljanović, danas načelnik Policijske stanice u Negotinu. „I pored profesionalnosti, nisam mogao da ne reagujem emotivno na takav zločin koji se dogodio u mom selu.“
Na dan zločina 2012. u Jabukovcu zatičemo radnike koji sređuju raskrsnicu u centru sela. Obnavlja se infrastruktura, a predsednik saveta MZ Jabukovac Jovan Mitojević kaže da život teče dalje, ali da se ne zaboravljaju ti sati velike tragedije u selu.
„Naprotiv, sećanje treba da nas opomene na slogu, druženje, zajednički život i poznavanje kako se ovako nešto ne bi ponovilo.“
Što se Nikole Radosavljeviće tiče, budući da je, po nalazu lekara-veštaka Specijalne bolnice u Beogradu, bolovao od paranoidne psihoze, optužnica nije ni podignuta. Masovni ubica iz Jabukovca je na lečenju u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Od aktivnosti, na raspolaganju su mu slikanje, čitanje, pisanje…
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
