Izem ti logiku

Postoje ljudi koji otvore usta da bi proizvodili reči i ljudi koji otvore usta da bi trošili reči. Ovi prvi, budući da znaju koliko je proizvodnja težak posao, rade to promišljeno i odgovorno; ovi drugi, budući da ih reči ništa ne koštaju, dakle džabe su, neštedimice troše svoje reči i vaše vreme. I što je manje ono što imaju i umeju da kažu to više i komplikovanije pričaju. Ko vele, bolje da vi pomislite da ste glupi i neobrazovani jer ih ne razumete, nego da shvatite koliko je malo i nebitno to što oni govore. A sve dodatno postaje strašno kada pomislite da ih neko još i plaća za to.

Napraviti reklamu je čarobno jednostavno. Samo treba tačno da znate ŠTA hoćete da kažete i KAKO ćete to da kažete. Cak-cak i gotovo. Pa zašto je onda toliko reklama koje vas iritiraju i vređaju? Odgovor je takođe čarobno jednostavan: ako ne znate (ili nemate) šta da kažete, recite to naučno.

Slušam na radiju ovakvu reklamu: „Zdravlje je harmonija svih energija u organizmu. Hrana je izvor energije. Zato se kaže da zdravlje na usta ulazi.“ Prebačaj. Umesto da samo kažu izreku „zdravlje na usta ulazi“ koju svi znamo, pokušali su da nas edukuju i to koristeći dve premise iz kojih uopšte ne proizilazi taj zaključak. Ovaj kvazilogički postupak obično je rezervisan za političare – oni su ti koji koriste slalom kroz relativno tačne podatke da bi nas naveli na potpuno netačan zaključak (metod koji se u narodu popularno zove „dva ti guram, tri ti vadim“). Tako je nedavno jedan predsednički kandidat objasnio da bela kuga u Srbiji nastaje zbog homoseksualnosti i to žena jer je „opštepoznato“ da bi on (muškarac, valjda, mada ovaj pomenuti ne deluje baš muškobanjasto) „mogao da ispeče koliko god hoće pogača, samo ako ima dovoljno rerni“ (!?!). Alal mu marketing, da ne kažem nešto drugo. (Mala napomena: homoseksualci čine barem deset odsto biračkog tela. Malo li je?)

Ali, nisu ni pevači imuni na „logiku“. Jedan je, objašnjavajući da nema pojma zašto je postao „gej ikona“, svoje strejt opredeljenje „argumentovao“ podatkom da je hrišćanin pravoslavne vere. Drugi pevač, pak, taj „argument“ (da je pravoslavac) ne uzima zdravo za gotovo nego ga „dokazuje“ jednim, ali vrednim slovom „j“ u svom imenu. (Ima „j“, ali nema ni „l“ od logike.)

Tako nam i treba kad nismo kao Zapad, pa da javne ličnosti imaju svoje agente i menadžere, a oni važniji čak i čitave agencije koje se, u ime klijenata, bave njihovim odnosima s javnošću. A dok ta moda ne dođe i kod nas, naši moraju sami da se snalaze. I da uče uz rad. Sva sreća te su se radnički univerziteti preselili na televizije, pa tako naše samouke javne ličnosti mogu da pabirče znanja iz raznih zabavnih emisija i reklama. Kad bolje razmislim, možda su baš reklame i krive što naše javne ličnosti imaju tako trapavu ličnu promociju? Možda smo svi predugo gledali kako se sadržaj pretvara u gel, a gel nije tečnost pa zato upotrebljene uloške možete da koristite da biste njima u knjizi obeležili dokle ste stigli s čitanjem. Ili da stojite na njima (ulošcima, a ne knjigama) i proverite da li vam se znoje noge. Doduše, mogli biste i samo da ih pomirišete (noge, ne uloške) i dobijete instant dokaz za to da li se znoje ili ne, ali onda to ne bi izgledalo kao da je naučno dokazano. A ako ne zvuči naučno, sigurno je nešto bezveze. (Bože, nadam se samo da PH vrednost u ustima ne raste i od pljuvanja, jer ne bih podnela da moram još i žvaku da pojedem.)