Jugoslavijo, narod te slavio…
Živela je, živi i živeće, pa ako ne u uspomenama i pesmi, onda u fusnoti.
Poslednji naslednici jedne vrste političkog novogovora u kom je neka država mogla da dobije ime kovanice Jugo+Slavija su, možda to i nije čudo – Makedonija i Kosovo*.
Makedonija se u svetu zvanično još zove Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, BJRM. Fusnotu u imenu ima u različitim dokumentima evroatlantskih integracija: u njoj piše da je Grci – za razliku od Turaka – ne priznaju pod „skraćenim“ imenom.
Pa, da braća Makedonci imaju smisla za humor kao za istoriju, patentirali bi to ime i nikad ga se ne bi odrekli. Šta ima lepše od toga da ti se otadžbina i majčina, rodna zemlja i domovina zove „Bivša…“?
Nevolja je što se u konkurenciji za jugoslovensko fusnotsko nasleđe pre neki dan pojavilo još jedno nahoče, Kosovo*.
Vojislav Koštunica smatra da to znači da je srpska vlast priznala da na teritoriji Srbije postoji država sa zvezdicom, Kosovo*. Američki ambasador u Prištini drži da je fusnota na imenu Kosova* u regionalnim inicijativama beznačajna, jer se stvarni suverenitet ne postiže simbolima, već samo njegovim ostvarivanjem. Znamo šta to Amerikancima znači.
Asterisk je – treba ga razlikovati od Asteriksa i Obeliksa – tipografski znak (*) za napomenu u tekstu koju Nemci zovu fus- a Angloamerikanci futnota, u onom istom srpskom razlikovanju fuzbala od fudbala, ili fusbala od futbala ako smo jezički čistunci.
Fusnota objašnjava ili upućuje na izvor i objašnjenje pojma korišćenog u tekstu, sadrži citat ili referencu za deo teksta uz koji je postavljena. Srpski jezik navodno ima reč podbeleška, istog značenja. Ako fusnota objašnjava reč u rečenici, znak * ili neki drugi se stavlja iza reči, a na kraj rečenice ako objašnjava njen sadržaj.
Kosovo* se ovako čita: „Ovaj naziv bez prejudiciranja statusa Kosova je u skladu sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“. A znači… Zavisi ko čita i u kom novogovoru. Kao i ovo:
Ovdje kome ne porastu zubi,
E, kukala mu mati
Ovdje nikad neće čopor naći,
Ko ne nauči urlati*
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
