Fast thinker

Ima o tome jedno objašnjenje u tekstu o javnim intelektualcima u ovom broju „Vremena“. Citiran je francuski sociolog Pjer Burdije: „Uspostavio sam vezu, negativnu, između hitnosti i mišljenja.“

Fast tinker (fast thinker), neki kažu i kvik-tinker (quick thinker) je onaj ko brže misli nego što se sprema fast fud (engl. fast food).

Kažu da televizije vole takvog sagovornika: onoga koji hvata misao u letu, koga će zvati oštroumnim, bistrim, dosetljivim i veštim, koga bi u žargonu zvali klikeraš, vijuga. I fast-tinker i kvik-tinker su izrazi nove globalističke urbane mitologije, deo nove globalne urbane kulture u doba elektronskih komunikacija, i drži-i-beži supkulture video-igrica, u svetu koji traži brzu reakciju, u kome pažnja sagovornika iščezava brže nego što možete pritisnuti dugme na kompjuterskom mišu ili daljinskom upravljaču. Neki preporučuju i kurseve, a neki igre za trening mozga pomoću kojih postajete brzomisleći.

Mogla bi se prevesti i kao domišljatost ta sposobnost nekoga da se brzo doseti šta treba da progovori (a ne „što na um to na drum“), koji svemu može naći odgovor lako i brzo.

Izgleda da je ta osobina dosetljivka, dosetljivaca u pričama i bajkama poštovana, ali o tome da je suprotna našem mentalitetu nešto govore i mnogobrojni sinonimi za reč misliti, koji zvuče kao da traže vreme: umovati, računati, smišljati, razmišljati, mniti, dokučiti, vrteti po glavi, prebirati po pameti, lupati glavu, razbijati glavu, pametovati i spametovati, snovati, sumati, iznititi (smisliti), mozgati, brinuti, kontati, hesapiti, dumati, smerati, suditi. Svaki od tih izraza opisuje neki dug mučan proces. I obrnuto, jedan od sinonima za reč brzo, ishitreno jeste nepromišljeno.

U našem starijem žargonu koji odražava duh generacija manje priviknutih na ovaj brzo-kusi svet, izrazi za misliti takođe kao da traže puš-pauzu: listati knjigu, smarati ćelu, toljgati. S druge strane, u žargonu reč brziti izaziva sumnju – znači nagovarati, pridobijati, udvarati se. A izleteti znači nešto brzopleto reći.

Razumevati je takođe sporovozno – u žargonu: ukapirati, ukopčati, raskužnjati…

Razumljivo je proknjiženo. Knjiženje, naravno, traži vreme.

Brzina je kod nas rezervisana za noge: hitronog, lakonog, lakokril, brzotrk…