Georg Vilhelm Fridrih Hegel mislio je da je dijalog zanimljiv, živ razgovor, žestoka rasprava s mnoštvom preokreta, bogatstvom rečnika, uverljivom argumentacijom, razornom ironijom, duhovitim obrtima, prizor zadivljujućeg poznavanja finesa teme… Jasno izražavanje i razumljiva artikulacija: „Najplemenitiji urbanitet obrazovanih ljudi. U njemu se upoznaje sloboda ponašanja. Vidi se svetski čovek koji ume da se vlada. Učtivost ne izražava urbanitet potpuno. Učtivost sadrži nešto više, neki suvišak, u njoj se izražavaju još uveravanja u poštovanje, odavanje prvenstva i obaveze. Urbanitet je prava učtivost i toj pravoj učtivosti leži u osnovi. Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna lična sloboda njegove savesti, njegovih uverenja – da se svakome sa kojim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svome određenom odrečnom odgovoru, protivrečenju – da se vlastiti govor u poređenju sa izjašnjenjem drugoga smatra za subjektivan; jer tu se radi o jednom razgovoru u kojem nastupaju ličnosti, a ne objektivan razum ili um koji se raspravlja sa sobom. I pored sve odlučnosti izražavanja priznaje se da je i drugi razumna, misaona ličnost.“
Većina razgovora u kojima svakodnevno učestvujemo, čujemo ih ili gledamo nikako se ne uklapa čak ni u najskromnije postavljene zahteve dijaloga, pa ni u elementarnu pristojnost. „Govor nije obredna reč, tačna formula, već protivrečna rasprava, diskusija, argumentacija…“ iz koje će u antici nastati retorika, umetnost rasprave i ubeđivanja rečima, osnovna politička veština svakog slobodnog građanina.
A sad? U novogovoru poziv na dijalog je zapravo pretnja nasiljem.
To se mora rešiti dijalogom ili dijalog je neophodan ili ko ne pristane na dijalog biće… Itd. itsl.
Tako je politički novogovor ubio i ono malo preostalog smisla filozofske upotrebe pojma dijalog, definišući ga kao književnu ili pozorišnu konverzaciju dve ili više osoba.
U kom pozorištu?
P.S, opet: Ipak učite reči, vežbajte govor i razgovor. Sučeljavanje rečima, dijalog, bolji je i plemenitiji od svakog drugog sukoba – jer za svaki drugi sukob sposobne su i zveri, a najveće među njima – ljudi – sposobne su i za govor.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
