Čast

U pogledu žena srpski jezik poznaje samo devojačku čast.

Svi drugi koji se na čast pozivaju – dakle, muškarci – nekako su sumnjivi, naročito u srpskom.

Rečnik Matice srpske značenje pojma časti deli na onu koja se odnosi na čast kao deo nečega i čast u značenju počasti. Potonja ima tri značenja. Prvo, ona je skup moralno-etičkih načela kojima se neko rukovodi u svojim društvenim i ličnim postupcima, moralna ispravnost, poštenje. Drugo značenje obuhvata (a) priznanje, glas koji neko ili nešto ima u društvu i javnosti – reputacija, ugled, renome; (b) osobita počast, poštovanje, uvaženje; (c) visoki službeni položaj, počasno, ugledno zvanje. Najzad, treća grupa značenja obuhvata značenja časti kao (a) čašćenja, gozbe, gošćenja i (b) dara, poklona u jelu, piću ili novcu (koje donesu zvanice na svadbu).

Imam čast, čast mi je; iskazivati, odavati čast kome; ispod časti; polje časti (bojno polje); smatrati za čast; sud časti i, najzad, zakletva: časti mi.

Vukov Rječnik kao prvenstveno značenje ističe počast: „na čast mu“, i „neku (nekom) na čast, neku (nekom) na sramotu“. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika navodi izvedenice: štovanje, poštovanje, časni krst, časni post, ali i – nečastivi (kao đavo, ali i u smislu veštog, hitrog čoveka). Časnik u smislu vojnog starešine ili državnog službenika zabeležen je u Dubrovniku krajem XII veka („mojih častnikov sile“); u slovenskim krajevima pod Austrijom kasnije se javlja da bi se potisnula francuska reč oficir u smislu službe, šarže, magistrata. Čast se nalazi i u osnovama izvedenica častoljubivost, častohlepnost, čašćenja jelom ili pićem, počast, čestitati, čestitost, ali i – zločest.

Lako je devojkama.