‘ak, ‘njak…

Bezveznjak, ako si u bedaku na brzaka na bubljak, stavi svinjak (novčanik od svinjske kože) u prednjak (prednji džep), nemoj u zadnjak jer će te bunariti (džepariti), onaj što ga posle murijak vodi u Padinjak zatvorenjak; ponesi ličnjak, da i tebe neki bezbednjak ne strpa u istražnjak…

Izvadi deviznjak, isprsi se na finjaka pa za džabaka pazari kožnjak, i zimnjak, jedan običnjak (obično odelo) i jedan tamnjak (tamno odelo), somotnjak (somotske pantalone), i, za sitnjaka, mašnjak i leptirnjak; ribi – minjak, jelenjak (jaknu od jelenske kože) i čizmak (može i čizmavac) i jedan sisak (grudnjak). Ne budi manijak ni crkvenjak, lezi u bračnjak, prospi bisernjak iako je ona debeljak (ima veliku zadnjicu), ti si joj ipak gornjak (muž).

Ne idi na plesnjak, da te neki vilenjak (vlasnik vile) perverznjak na kvarnjaka ne smota na grupnjak, da te na kurvaka smuva neki polovnjak, kućnjak (kućna pomoćnica) i potroši ti zornjak, dok te smara zabavnjak, i narodnjak, a ti lažnjak kulturnjak, usmerenjak, koji hoće u studenjak, da postaneš mirovnjak.

Baciš neki ručnjak (ručno bacanje kockica jamba) a zapadneš u bedak, ti divljak, nemaš ni večernjak, ćale ti seljak (ljakse, poloprivrednik), nosi gumenjak, u ustima mu zlatnjak i gvozdenjak i kvarnjak (zubi), neka je i gornjak (brđanin), sakrij se u vrbak jer na tebe piči vetar gornjak (planinski) brz ko mlaznjak.

Boli me ševak bacam vam petak (pozdrav dlanom o dlan), ‘ajmo u Takovnjak (Takovski grm) na deljaka (zajedno ćemo platiti) oštrak (oštro piće), može i neki metiljak (metil alkohol), i po jedan ravnjak (vrsta hercegovačkog duvana), jer nije za tebe ludak (hašiš), neću da postaneš zemljak (mrtvac).

Pešaka na Zelenjak, pa ‘vataj privatnjak, na poljaka (pola puta) ubi dešnjaka (skreni desno) pa u moj polovnjak (polovni auto), beži na godišnjak, jedi usput toplak (sendvič), a nemaš za masnjak (masno meso). To je bljak.

(Uputstvo za decu na jeziku koji valjda mogu razumeti, na osnovu pozajmica iz knjige Žargon, Ranko Bugarski, Beograd 2003.)