Najkasnije kada počne da ih bude „blam“ roditelja, potomstvo verovatno prolazi kroz pubertet.
Tada telo proizvodi više polnih hormona: estrogen i progestogen kod devojčica i testosteron kod dečaka. Oni izazivaju fizičke i psihičke promene. Promene raspoloženja su normalne – pa tako i distanciranje od roditelja.
Stidne dlake rastu kod oba pola. Kod devojčica rastu grudi, a zatim dolazi do menstruacije. Dečacima se menja glas, rastu testisi i penis, i dolazi do prve ejakulacije.
Pubertet danas počinje skoro godinu dana ranije
Sve se to danas dešava u mlađim godinama nego ranije. Studija je pokazala da je 2013. godine pubertet kod devojčica počeo u proseku skoro godinu dana ranije nego 1977.
Dečaci takođe ranije ulaze u pubertet, ali rezultati studije ovde nisu tako jasni kao kod devojčica.
U 19. veku mlade žene u Evropi dobijale su prvu menstruaciju sa 17 godina, a početkom šezdesetih sa oko 13 godina. Prosek u Nemačkoj je trenutno 12,8 godina, izveštava Betina Golke, šefica odeljenja pedijatrijske endokrinologije na Univerzitetskoj bolnici u Bonu.
Veći životni standard je možda igrao ulogu u ovom razvoju, kaže Golke za DW. U boljim uslovima, potomstvo se može ranije podići. „Međutim, pubertet ne počinje sa prvom menstruacijom, već sa rastom grudi“, naglašava naučnica.
Ali zašto se ovaj trenutak pomerio za oko godinu dana u nešto manje od četiri decenije? Razlozi za to su različiti i ne mogu se svi jasno dokazati.
Prekomerna težina u vreme korone
Istraživanja su pokazala da deca sa viškom kilograma ranije ulaze u pubertet. Neurotransmiter leptin se sve više proizvodi u njihovom masnom tkivu i šalje signal mozgu da započne pubertet.
Činjenica da su se deca manje kretala i više gojila tokom pandemije mogla bi da bude jedan od razloga što je znatno više devojčica doživelo takozvani prerani pubertet (pubertas praecox) tokom pandemije.
Spoljne polne osobine razvijaju se pre osme godine kod devojčica i pre devete godine kod dečaka.
„Pored toga, promenjen je ceo način života, kao što je ritam dan-noć, deca su bila pod psihosocijalnim stresom i više su sedela za računarom – a plava svetlost, kako su pokazala istraživanja na životinjama, utiče na hormone. Ispostavilo se da trend preranog puberteta sada ponovo popušta“, izveštava Golke, koja istražuje taj fenomen.
Kakav uticaj hemikalije imaju na pubertet?
Naučnici sumnjaju da hemikalije iz okruženja utiču na pubertet. Pokazalo se da je insekticid DDT doveo do ranijeg dobijanja menstruacije.
Supstance u proizvodima za ličnu negu, kao što su ftalati, parabeni i drugi fenoli, takođe se sumnjiče da ranije pokreću pubertet, posebno kod devojčica.
„Moguće je da hormonski aktivni omekšivači u plastici takođe mogu uticati na početak puberteta“, kaže Golke.
Ona smatra da je to vrlo verovatno, jer se globalni trend ranijeg ulaska u pubertet razvio u tako kratkom vremenskom periodu da se ne može objasniti genetskim promenama.
Ali koje tačno supstance su odgovorne za ovo ne može se razjasniti. Jer: „Postoji preko sto različitih supstanci koje bi mogle biti mogući uzroci, kao što su pokazali eksperimenti na životinjama – a mi smo izloženi čitavom nizu supstanci.“
Pored toga, uvek se postavlja pitanje doze: količina koja se još uvek smatra bezopasnom u eksperimentima na životinjama definitivno može imati uticaja na decu.
Ulje lavande i sojino mleko
Eterična ulja takođe mogu uticati na hormone – a samim tim i na početak puberteta. Devojčicama prerano rastu grudi nakon upotrebe proizvoda od lavande.
Laboratorijski nalazi su pokazali da 65 eteričnih ulja sadrži određene supstance koje imaju hormonski efekat na ćelije čoveka. Rast grudi se smanjio kod sve dece kada su parfimisani proizvodi prestali da se koriste.
Proizvodi od soje takođe imaju hormonski efekat. Soja sadrži takozvane fitoestrogene, odnosno biljne supstance koje su slične ljudskom hormonu estrogenu – doduše kao i pivo.
Još nije dokazan uticaj na početak puberteta. Ali žene koje su kao bebe hranjene sojinim proteinima prijavile su značajno duže periode i teže menstrualne grčeve u jednoj studiji.
Nemačko društvo za dečju i adolescentnu medicinu stoga savetuje da se odojčad ne hrane standardnom ishranom na bazi soje.
Jedinci ulaze u pubertet ranije
I čini se da još nešto utiče na početak puberteta: u proseku, jedinci ulaze u pubertet ranije od dece koja imaju braću i sestre, polubraću i polusestre, kao što pokazuje danska studija.
Jedno objašnjenje moglo bi biti da jedinci ne mogu da se oslone na braću i sestre da prenesu porodične gene – tako da se njihova tela oslanjaju na sopstvenu reproduktivnu sposobnost još od ranog detinjstva.
Izvor: Dojče vele
