Afrički pingvini pretrpeli su pad populacije od skoro 80 odsto u poslednjih 30 godina. Zbog toga ih je Međunarodna unija za očuvanje prirode proglasila kritično ugroženom vrstom, sa manje od 10.000 preostalih parova
Čak 62 hiljade kritično ugroženih afričkih pingvina uginulo je od gladi u periodu od 2004. do 2011. godine, pokazuje nova studija međunarodnog tima istraživača. Razlog je pad populacije sardina, njihove glavne hrane, na manje od četvrtine njene najveće zabeležene brojnosti, piše Klima 101.
Posledično, kolonije pingvina nadomak obale Južne Afrike su desetkovane: procenjuje se da je u posmatranom osmogodišnjem periodu, usled nestašice hrane, uginulo 95 odsto jedinki u reproduktivnom dobu na ostrvima Dasen i Roben.
Do kolapsa sardina – koji je prethodio kolapsu afričkih pingvina – doveli su klimatske promene i prekomerni ribolov.
Životinje su verovatno većinski izgladnele tokom perioda mitarenja. To je proces koji se odigrava jednom godišnje: pingvini tada odbacuju svoje istrošeno perje i zamenjuju ga novim kako bi održali izolaciju i vodootpornost.
Međutim, prilikom mitarenja – koje traje oko tri nedelje – jedinke moraju da borave na kopnu, bez mogućnosti da se vrate u vodu. Kako bi preživeli ovaj period gladovanja, neophodno je da se pingvini prethodno ugoje: ako pred mitarenje nisu uspeli da nakupe dovoljno telesnih masti, ishod je fatalan.
Na oba južnoafrička ostrva, godišnje stope preživljavanja odraslih pingvina, kao i udeo jedinki koje se nisu vratile u svoje kolonije na mitarenje, bili su značajno povezani sa indeksom dostupnosti plena u ovom regionu, navode autori studije.
Gubici koje su naučnici zabeležili u kolonijama sa ostrva Dasen i Roben nisu izolovani.
„Ovi padovi populacije preslikavaju se i u drugim oblastima”, rekao je dr Ričard Šerli iz Centra za ekologiju i konzervaciju na Univerziteta u Ekseteru.
Afrički pingvini pretrpeli su pad populacije od skoro 80 odsto u poslednjih 30 godina. Zbog toga ih je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) proglasila kritično ugroženom vrstom, sa manje od 10.000 preostalih parova.
Veruje se da je početkom 20. veka bilo više miliona parova afričkih pingvina. A ukoliko se nastave današnji trendovi naglog i dramatičnog smanjenja, naučnici upozoravaju da već do 2035. godine neće biti dovoljno jedinki da nastave vrstu u divljini.
Samim tim, ova vrsta suočava se sa velikom pretnjom od izumiranja.
Afrički pingvini svoju ishranu temelje na ribi, a sardine su ključne na njihovom jelovniku. Tokom pet od osam godina pokrivenih studijom, u vodama na zapadu Južne Afrike, biomasa vrste Sardinops sagax bila je ispod 25 odsto njihove maksimalne količine.
Zagrevanje okeana i promene saliniteta vode doveli su do manjeg uspeha pri mrestu riba. S druge strane, ribolov u ovom regionu ostao je na visokom nivou.
Ova dva faktora, ruku pod ruku, izazvala su smanjenje količine plena za afričke pingvine, a onda posledično i pad njihove populacije.
Konzervatori preduzimaju direktne akcije na terenu, gradeći veštačka gnezda za mladunce pingvina, kontrolišući predatore i ručno othranjujući jedinke kojima je potrebna pomoć.
Ipak, u svetlu rastućih nedaća za opstanak afričkih pingvina, neophodno je i održivije upravljanje ribolovom.
Ranije ove godine, u zonama oko šest najvećih kolonija za razmnožavanje pingvina u Južnoj Africi, uključujući ostrva Dasen i Roben, zabranjen je komercijalni ribolov tzv. mrežama plivaricama. Ovaj vid ribolova je izrazito efikasan i podrazumeva opkoljavanje jata riba velikom mrežom, a potom njihovo zarobljavanje zatvaranjem dna.
Jedan od autora studije, dr Azvianevi Makado iz južnoafričkog Ministarstva šumarstva, ribarstva i životne sredine, naglasio je da se nada da će ova zabrana „povećati dostupnost plena pingvinima u kritičnim fazama života”.
Iako ova studija obuhvata period do 2011, uvidi sa terena pokazuju da se situacija sa afričkim pingvinima od tada nije poboljšala. Rešavanje problema smanjenog ribljeg fonda zahteva hitnu akciju, ne samo zbog afričkih pingvina već i zbog drugih endemskih vrsta koje zavise od riba.
Izvor: Klima 101
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Pre četvrt veka je nemačko novinarstvo pogodio neviđeni skandal. Otkrilo se da je novinar Tom Kumer iz Los Anđelesa godinama slao - izmišljene intervjue sa holivudskim zvezdama. Jesu bili izmišljeni, ali su bili baš dobri. Kako je to dođavola bilo moguće?
Generali Osiguranje Srbija predstavilo je „Superlavić“, kolektivno osiguranje namenjeno kompanijama i organizacijama, koje porodicama zaposlenih obezbeđuje finansijsku i psihološku podršku u slučaju teških i retkih bolesti kod dece
Prvi crnogorski satelit Luča uspješno je poslao svoj prvi signal iz svemira, čime je zvanično započeo operativnu misiju u orbiti
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
