Zasjaće palaci, a možda više i neće

“Zasjat će palaci, antike, tarace, ćakulat će šjore, cije Gracijane. Svi oriđinali i sve karampane, hodit će na feštu za nas Kotorane”, ispevao je Vice Vukov na Splitskom festivalu 1966. i osvojio Prvu nagradu publike. Autori pesme Bokeljska noć, koja je i danas neslužbena himna Kotora i cele Boke kotorske su Hrvoje Hegedušić, Maja Perfiljeva i ove godine preminuli slavni Alfi Kabiljo. Bilo je to vreme velike Jugoslavije, bratstva i jedinstva i ozbiljne brige o kulturnoj baštini.

Trinaest godina kasnije, Kotor će doći na Uneskovu listu Svetske baštine, dve godine pre Firence, pet godina pre Kordobe i šest godina pre Istanbula. “Da li imamo više koristi od činjenice da smo na listi Uneska ili imamo više štete zbog toga što, recimo, ne možemo da izgradimo most preko Bokokotorskog zaliva, ne samo Verige, nego i ovaj most koji je predviđen Prostornim planom Crne Gore koji ide s Luštice, isto je upitan i vrlo vjerovatno će dobiti negativno mišljenje. Znači, to je saobraćajni problem koji će građane Boke Kotorske – prvenstveno da zaboravimo turiste – da muči još mnogo, mnogo godina!”, izjavio je krajem jula ove godine crnogorski ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović. Predložio je čak da o tome “najodgovorniji ljudi u Crnoj Gori treba da otvore javnu raspravu, a što da ne i da se raspiše referendum”, i izazvao pravu buru u Boki kotorskoj i veće uzbuđenje od onoga kada se mesec dana ranije pojavio kit u zalivu.

Protiv ovakvih ideja ustali su gotovo svi koji nešto znače u Boki kotorskoj. ”Radi se o jednom dugoročnom procesu devastacije i civilizacijskog urušavanja države, a posebno Kotora i njegove okoline. Isključivanjem Kotora i njegove zaštićene okoline sa Uneskove liste omogućila bi se dalja devastacija iza koje sigurno stoje jaki grupni interesi građevinskih lobija. Ovo što se dešava je visoko porazno. Bojim se da pomoć da se devastacija zaustavi možemo očekivati ne više od ljudi, države ili investicija, nego od Boga!”, istakao je Anton Sbutega, diplomata i admiral Bokeljske mornarice.

Krajem avgusta zatekli smo se u Kotoru u vreme održavanja festivala “Bokeška noć”, čiji je centralni deo defile ukrašenih brodova sa alegorijskim, satiričnim ili otvoreno političkim poruka u duhu sličnih karnevala zapadnog sveta. Defile maštovito ukrašenih barki otvorila je Gradska muzika Kotor (osnovana još 1842), posle nje su išle jedrilice Jedriličarskog kluba “Lahor” sa decom u ulozi posada. Publika je imala priliku da uživa u 34 raskošne kreacije kotorskih majstora koje su u tri đira prodefilovale zalivom boreći se za nagradni fond od 3.000 evra.

foto: r. čoban

Među barkama bilo je onih koje su se “referisale” na aktuelnu neslavnu turističku sezonu (dva prazne ležaljke sa natpisom “75 evra”), kao i na gorepomenutog kita koji se u junu pojavio u zalivu. Ipak, prvo mesto i nagradu od 1.500 evra osvojila je barka ”Biseri se ne bacaju pred svinje” mladog majstora Ivana Kašćelana sa jasnom porukom političarima iz Podgorice – “Odbijte od Kotora i Boke!”

Slavlje se potom preselilo u Stari grad, gde je na više lokacija održan raznovrsni muzički program. Na Trgu od oružja nastupili su Fankulo bend & Doris Dragović, kod Sv. Tripuna publiku su zabavljali Prizma bend & Perper, na Pjaci od brašna svirali su The Grupa & DJ Dimi, dok su na Pjaci Svetog Luke nastupili Kristijan Molnar, Luka Tarle & DJ Buba.

Dok je Doris pevala da joj “malo za sriću triba”, komentarisao sam sa Sandrom kako deluje gotovo nadrealno da su u Crnoj Gori moguće stvari koje su za nas u Srbiji postale potpuno nezamislive: da lokalci otvoreno kritikuju i ismevaju centralne državne vlasti i sve to pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, i da se nesmetano održavaju festivali bez crnih lista bendova sa jedne ili zviždanja učesnicima i zvaničnicima sa druge strane.