Crnogorski ministar Slaven Radunović je predložio referendum o tome treba li Kotor da ostane na Uneskovoj Listi svetske baštine i izazvao više bure nego pojava kita u Zalivu, ali i doneo prvu nagradu barki “Ne bacajte bisere pred svinje” na Bokeškoj noći
“Zasjat će palaci, antike, tarace, ćakulat će šjore, cije Gracijane. Svi oriđinali i sve karampane, hodit će na feštu za nas Kotorane”, ispevao je Vice Vukov na Splitskom festivalu 1966. i osvojio Prvu nagradu publike. Autori pesme Bokeljska noć, koja je i danas neslužbena himna Kotora i cele Boke kotorske su Hrvoje Hegedušić, Maja Perfiljeva i ove godine preminuli slavni Alfi Kabiljo. Bilo je to vreme velike Jugoslavije, bratstva i jedinstva i ozbiljne brige o kulturnoj baštini.
Trinaest godina kasnije, Kotor će doći na Uneskovu listu Svetske baštine, dve godine pre Firence, pet godina pre Kordobe i šest godina pre Istanbula. “Da li imamo više koristi od činjenice da smo na listi Uneska ili imamo više štete zbog toga što, recimo, ne možemo da izgradimo most preko Bokokotorskog zaliva, ne samo Verige, nego i ovaj most koji je predviđen Prostornim planom Crne Gore koji ide s Luštice, isto je upitan i vrlo vjerovatno će dobiti negativno mišljenje. Znači, to je saobraćajni problem koji će građane Boke Kotorske – prvenstveno da zaboravimo turiste – da muči još mnogo, mnogo godina!”, izjavio je krajem jula ove godine crnogorski ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović. Predložio je čak da o tome “najodgovorniji ljudi u Crnoj Gori treba da otvore javnu raspravu, a što da ne i da se raspiše referendum”, i izazvao pravu buru u Boki kotorskoj i veće uzbuđenje od onoga kada se mesec dana ranije pojavio kit u zalivu.
Protiv ovakvih ideja ustali su gotovo svi koji nešto znače u Boki kotorskoj. ”Radi se o jednom dugoročnom procesu devastacije i civilizacijskog urušavanja države, a posebno Kotora i njegove okoline. Isključivanjem Kotora i njegove zaštićene okoline sa Uneskove liste omogućila bi se dalja devastacija iza koje sigurno stoje jaki grupni interesi građevinskih lobija. Ovo što se dešava je visoko porazno. Bojim se da pomoć da se devastacija zaustavi možemo očekivati ne više od ljudi, države ili investicija, nego od Boga!”, istakao je Anton Sbutega, diplomata i admiral Bokeljske mornarice.
Krajem avgusta zatekli smo se u Kotoru u vreme održavanja festivala “Bokeška noć”, čiji je centralni deo defile ukrašenih brodova sa alegorijskim, satiričnim ili otvoreno političkim poruka u duhu sličnih karnevala zapadnog sveta. Defile maštovito ukrašenih barki otvorila je Gradska muzika Kotor (osnovana još 1842), posle nje su išle jedrilice Jedriličarskog kluba “Lahor” sa decom u ulozi posada. Publika je imala priliku da uživa u 34 raskošne kreacije kotorskih majstora koje su u tri đira prodefilovale zalivom boreći se za nagradni fond od 3.000 evra.
Među barkama bilo je onih koje su se “referisale” na aktuelnu neslavnu turističku sezonu (dva prazne ležaljke sa natpisom “75 evra”), kao i na gorepomenutog kita koji se u junu pojavio u zalivu. Ipak, prvo mesto i nagradu od 1.500 evra osvojila je barka ”Biseri se ne bacaju pred svinje” mladog majstora Ivana Kašćelana sa jasnom porukom političarima iz Podgorice – “Odbijte od Kotora i Boke!”
Slavlje se potom preselilo u Stari grad, gde je na više lokacija održan raznovrsni muzički program. Na Trgu od oružja nastupili su Fankulo bend & Doris Dragović, kod Sv. Tripuna publiku su zabavljali Prizma bend & Perper, na Pjaci od brašna svirali su The Grupa & DJ Dimi, dok su na Pjaci Svetog Luke nastupili Kristijan Molnar, Luka Tarle & DJ Buba.
Dok je Doris pevala da joj “malo za sriću triba”, komentarisao sam sa Sandrom kako deluje gotovo nadrealno da su u Crnoj Gori moguće stvari koje su za nas u Srbiji postale potpuno nezamislive: da lokalci otvoreno kritikuju i ismevaju centralne državne vlasti i sve to pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, i da se nesmetano održavaju festivali bez crnih lista bendova sa jedne ili zviždanja učesnicima i zvaničnicima sa druge strane.
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
