Kad si jedina visoka, i još strankinja u gužvi Kineza, a tvoj spas je Google prevodilac i molitva da ne zakasniš
Železnička stanica u Čangžou nije velika, ona je ogromna. Više liči na aerodrom nego na ono što mi u Srbiji podrazumevamo pod „stanica“.
Čelik, staklo, svetle table koje bljeskaju crvenim slovima, desetine izlaza, uniformisani radnici… a oko mene ljudi. More ljudi. Milion Kineza. I ja.
Jedina strankinja.
I to ne bilo kakva, viša od svih, bela kao zid, sa rancem i očima koje prestravljeno traže bilo šta napisano latiničnim slovima.
Ljudi su me gledali kao da prvi put u životu vide stranca. Deca su na mene otvoreno pokazivala prstom. Stariji su šaputali. Neki su me i slikali, ne baš suptilno.
Međutim, bio je to već moj peti dan u Kini, pa sam se navikla na poglede i na to da sam glavna atrakcija na ulicama Čangžoa.
Kinezi ne pričaju engleski
Engleski? Zaboravi. Nemoguća misija je naići na Kineza koji govori engleski. Pitala sam radnicu da li zna gde se nalazi moj izlaz, međutim vrlo brzo sam odustala i prevodila sve preko telefona.
Smeškala sam se jer je to bio jedini način komuniciranja sa njima. Nema veze što mi je puls bio 150.
Tada me je uhvatio prvi od nekoliko mini nervnih slomova tog jutra. Osećaj kad znate da kasnite, ne znate gde da idete, a svi vas gledaju kao vanzemaljca. E pa to, u pojačanoj kineskoj verziji.
Želim da kupim kartu, naravno potrebni su pasoš i svi mogući dodatni podaci. Želim da platim kešom, radnica obrće očima kao da ću joj nešto ukrasti, a ne dati novac. Navikli su da sve plaćaju ne čak ni karticama, već QR kodovima, imaju posebne aplikacije za plaćanje, nešto što još nisam videla kod nas.
Vraća mi kartu koja je pogodite, na kineskom. Bože, zašto je ovde sve toliko komplikovano?
Ne znam kako su se ljudi snalazili bez Google prevodioca, ali to je bio moj jedini spas. Panika me hvatala kada ostanem bez baterije, mislila sam izgubiću se i nikada se neću vratiti kući jer me niko neće razumeti.
Ipak voz
Konačno sam pronašla peron. Voz je već stajao. Ogroman. Bele boje sa plavom linijom. Ušao je gotovo nečujno, ali ostavio snažan utisak. Lako sam našla sedište. Sa Kinezima nema guranja, sve je kao pod konac.
Unutra mir. Tišina. Udobna sedišta. Klima. I pogled. Voz je krenuo. Ubrzanje skoro da nisam ni osetila, ali kad sam pogledala kroz prozor već smo jurili pored ogromnih zgrada, reka i polja.
Brzina je bila oko trista na sat. Sve napolju izgledalo je kao razmazana slika, ali i dalje sam mogla da razaznam sela, fabrike, plantaže, mostove dimenzija kakve sam prvi put u životu videla.
Do mene je sedela devojka sa maskom, koja je celu vožnju gledala u telefon i jela nudle. Pogledala me je jednom, kratko. I odmah skrenula pogled.
Kao da ne zna šta da radi kada ugleda stranca, da zna možda bi i rekla neku englesku reč poput „hello“, ali sam navikla da ljudi ovde čak ni to ne znaju, pa sam ja naučila da kažem „njihao“.
Šangaj na vidiku
Šangaj se pojavio kao hologram. Najpre siluete nebodera, pa onda toranj koji kao da dodiruje oblake. Grad se približavao kao scena iz filma, sve svetli, sve se pomera, sve bruji. Autoputevi, mostovi u tri nivoa, reklame veličine zgrada.
Voz je stao, bez trzaja. Izašla sam i opet more ljudi. Samo što je sada sve bilo još veće, brže, jače. Stanica u Šangaju kao mali grad, desetine izlaza, roboti koji čiste pod, znakovi uglavnom samo na kineskom, Kinezi i ja.
Sve funkcioniše. Bez ijednog objašnjenja, kao da sam se ubacila u sistem koji već zna šta da radi sa mnom, odjednom ni kineski znakovi koje naravno ne razumem nisu problem.
Stojim nasred stanice, potpuno nevidljiva i potpuno upadljiva u isto vreme, sa rancem i osmehom jer sam preživela kineski voz. I stigla u grad iz budućnosti.
Autorka je studentkinja sportskog novinarstva na Fakultetu za sport Univerziteta Union – Nikola Tesla
Jakov Jozinović, mlada muzička zvezda iz Hrvatske, održao je u nedelju svoj sedmi od ukupno deset rasprodatih koncerta u Sava centru, čime je postao drugi izvođač po broju uzastopnih rasprodatih koncerata
Deset gradova, trideset manifestacija, ulaz besplatan – održavaju se Dani nemačkog jezika u Srbiji
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
