Uterivanje u Evropu

U prvoj polovini ove godine broj stradalih u saobraćajnim udesima je u odnosu na isti period prošle godine povećan za 12 odsto: od početka januara do kraja jula dogodila su se ukupno 34.033 saobraćajna udesa u kojima su poginule 444, a povređeno je 9770 osoba. Prema statistici, osnovni uzroci saobraćajnih nesreća su nepropisna i neprilagođena brzina (35 odsto), nepropisno kretanje, skretanje ili okretanje (29), nepoštovanje prvenstva prolaza (14,7), upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola (4,1), nepropisno kretanje pešaka (2,1). Pomoćnik ministra za kapitalne investicije prof. dr Branimir Ujdur kaže za „Vreme“ da se po broju stradalih u saobraćajnim udesima, gledano prema broju vozila na našim drumovima, Srbija nalazi u samom evropskom vrhu. „U poslednjih petnaest godina u saobraćajnim nesrećama poginulo je više od 18.000 ljudi, a povređeno 250.000; materijalna šteta je veća od ukupne vrednosti državnih puteva u Srbiji.“

Po mišljenju nadležnih, osnovni uzrok ovolikog broja udesa jeste nedisciplina učesnika u saobraćaju, naročito vozača. Jedini je način, vele, da se bezbednost u saobraćaju „podigne“ na zadovoljavajući nivo oštrije kažnjavanje prekršilaca, ali i preventivno delovanje: od obuke novih vozača do seminara za vozače koji za propise ne mare baš previše. Sve u svemu, krajnje je vreme da se usvoji novi, restriktivniji zakon o bezbednosti saobraćaja. Predlog zakona, doduše, napisan je još pre godinu i po dana, ali do parlamenta nikako da stigne: javna rasprava je završena, trenutno je na usaglašavanju u drugim ministarstvima, potom mora da prođe skupštinske odbore i tek tada će poslanici o njemu raspravljati. „Nadamo se da će biti usvojen do kraja godine“, kaže prof. Ujdur i dodaje da će njegovom primenom broj udesa biti smanjen najmanje za 10 odsto.

SVE NOVO: Po tvrdnji prof. Milana Vujanića, jednog od autora predloga, reč je o sasvim novom zakonu u svim segmentima, od polaganja vozačkog ispita do kažnjavanja. Jedino, nisu novi oznake i pravila: nepoštovanje saobraćajnih propisa znatno će poskupeti, vozačka dozvola će se sticati teže, a gubiti znatno lakše nego što je do sada bio slučaj.

Program i ritam obuke novih vozača je do u sitna crevca preciziran, a rad auto-škola će biti pod stalnom paskom Agencije za bezbednost saobraćaja, čije je osnivanje ovim zakonom predviđeno: o toku obuke kandidata moraće da se vodi precizna evidencija, tako da će svako „falširanje“ biti (skoro) nemoguće. Kandidatu koji položi vozački ispit za A i/ili B kategoriju biće izdata „probna“ vozačka dozvola sa rokom trajanja od dve godine. Sa probnom dozvolom na autoputu ne sme se voziti noću, na autoputevima ne sme se kretati brže od 90 kilometara na sat, a na ostalim brže od 70. Po isteku dve godine dozvola automatski postaje trajna.

Starosna granica za upravljanje automobilom biće „spuštena“ sa 18 na 17 godina, s tim da će vozač maloletnik moći da upravlja vozilom samo u prisustvu vozača koji ima najmanje petogodišnji vozački staž uz, naravno, sva druga ograničenja predviđena za probnu vozačku dozvolu.

Za nepoštovanje propisa predviđene su znatno više novčane kazne. Novost je da policajci mandatne kazne više neće naplaćivati, već će samo izdavati uplatnicu, a prekršilac će imati rok od osam dana da novac uplati i to, ako nije pri parama, polovinu naznačenog iznosa, a ostatak kasnije. Ko kaznu ne plati u određenom roku, dobiće poziv od sudije za prekršaje, kod koga će prekršilac izvesno proći lošije, odnosno platiti veću kaznu. Sve kazne su od-do: budući da nije sudija, policajac može „odrezati“ samo onu najnižu za tu grupu prekršaja, dok sudija za prekršaje ima slobodu da odrapi i maksimalnu.

Zavisno od težine prekršaja i posledica koje su prekršajem izazvane, predviđene su novčane kazne od 2000, za neuključivanje pokazivača pravca na primer, do 8000 dinara, recimo za preticanje preko pune linije. Ako je prekršaj doveo u opasnost druge učesnike u saobraćaju, kazne su od 3000 do 12.500 dinara, a ako je prekršaj bio uzrok saobraćajne nezgode, kazna može da naraste i do 45.000 dinara. Ponavljanje prekršaja kojim je izazvan udes pored novčane kazne povlači i kaznu zatvora od najmanje 30 dana.

Upravljanje motornim vozilom bez dozvole je krivično delo i za njega sleduje kazna zatvora do godinu dana, a za vožnju u „mortus pijanom stanju“ tri meseca zatvora je minimalna, a tri godine maksimalna kazna.

BODOVANjE ZA ISPADANjE: Za kršenje propisa, pored novčanih kazni sleduje i upisivanje kaznenih poena u dosije vozača. Po broju „osvojenih poena“ vozači prekršioci će biti svrstavani u četiri kategorije: nepažljiv, rizičan, opasan i nepodoban za upravljanje motornim vozilom. Nepažljivi su oni koji imaju do 7 kaznenih poena, do 13 poena su rizični, do 17 opasni, a nepodobni su oni koji imaju od 18 poena naviše.

Na primer: ako neko pretiče preko pune linije platiće kaznu između 8000 i 12.000 dinara, u dosije će mu biti upisano šest kaznenih poena i biće mu oduzeta vozačka dozvola na mesec dana. Da bi mu oduzeta dozvola bila vraćena, moraće da pohađa seminar o bezbednosti saobraćaja koji dodatno košta i traje mesec dana. Ko seminar ne odsluša, neće moći ni da podigne svoju vozačku.

Ko u toku dve godine „skupi“ 18 poena, vozačka dozvola će mu biti poništena, što znači da će morati ponovo na obuku u auto-školu ali će, kako kaže prof. Vujanić, da popunjava i „idiot testove“, da dokaže da je normalan čovek, da s njim uopšte ima smisla razgovarati: „Namučiće se da ponovo polaže, pa kad za jedno godinu dana ponovo položi, dobiće prvo probnu dozvolu. Ako i drugi put izgubi dozvolu, čeka ga tri godine pauze, a ako mu treći put poništimo vozačku dozvolu, više nikad neće imati pravo ni da polaže.“

Uveden je i novi pojam: vozač nasilnik. To su oni vozači koji ispune bonus za poništavanje vozačke dozvole čineći najteže prekršaje: koji voze pod dejstvom alkohola i/ili narkotika, prolaze kroz crveno svetlo, pretiču u tunelu i/ili preko dvostruke pune linije… „Ima klinaca, tatinih sinova, koji misle da imaju tri života i koji su, pored toga što drastičnim kršenjem saobraćajnih propisa ugrožavaju svoj život, opasni i po živote drugih. Pre neki dan jedan takav je, mrtav pijan, vozeći nov mercedes udario u parkiran kombi, drugi je u istom stanju zaspao na semaforu i tu stajao sve dok nije naišla patrola policije. Posebna je priča nova moda nazvana ‘beogradski rulet’ – vožnja noću ugašenih svetala u suprotnom pravcu ili trke po gradskim ulicama… Takvima će dozvola biti odmah poništena.“

Međutim, u kategoriju „nepodoban“ može da dospe inače pažljiv vozač koji je u toku dve godine 18 puta zatečen da upravlja vozilom a da se nije vezao sigurnosnim pojasom. Da li takav vozač zbog toga treba da polaže vozački ispit, da popunjava „idiot“ testove i da prođe sav taj maltretman, a da svojim postupkom nikoga, sem eventualno samoga sebe nije ugrozio, nije baš jasno. Najjednostavniji odgovor je „da je tako u celoj Evropi“. I profesor Ujdur kaže da je predlog ovog zakona napisan u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da je „u Briselu pohvaljen“.

DALEKO JE EVROPA: Neko maliciozan bi primetio da je u celoj Evropi obavezno i da radnici na građevinama nose zaštitnu opremu, naročito šlemove, ali samo u Srbiji ministar kome je građevinarstvo u resoru može da kaže da ne postoji način kojim bi se radnici naterali da se zaštite, dok vozači mogu. Neko još maliciozniji bi primetio da u Evropi nije dozvoljeno ni javno vređanje i etiketiranje bilo koga, a ne potpredsednika vlade, ali kod nas tužilaštvo kaže da može. Neko ko u malicioznosti baš preteruje primetio bi i da u Evropi zakon važi za sve i da institucija imuniteta kakav uživaju poslanici u Srbiji, u Evropi ne postoji.

Tako, ovaj zakon će biti „kao u Evropi“ tek kad bude viđen policajac koji zaustavlja vladin automobil sa plavim rotacionim svetlom i vozaču napiše uplatnicu na 8000, njegovom šefu kao odgovornom licu na 60.000, a Vladi kao pravnom licu (vlasniku vozila) na milion dinara jer Vladin automobil po zakonu ne spada u vozila sa pravom prvenstva. Još evropskije bi bilo videti tog istog policajca kako putnicima u tom automobilu piše uplatnicu na 2000 dinara jer nisu vezani sigurnosnim pojasevima.

Ali, od toga ništa: i trenutno važeći zakon o bezbednosti saobraćaja ima istovetne propise, samo su kazne manje, pa opet se na izlazu iz garaže zgrade Ministarstva u Nemanjinoj ulici u Beogradu mogu videti automobili sa plavim rotacionim svetlom i sa putnicima koji pojasom nisu vezani. Pritom, u blizini uvek stoji saobraćajni policajac.