Nije isključeno da će crvene rukavice, prsluci i druga spontana uniforma studentskog otpora postati trajni svakodnevni modni stil kao obeležje otpora
Studentski protesti u Srbiji nisu samo politički fenomen već i vizuelni spektakl u trajanju. Iz dana u dan, slike demonstranata u univerzitetskim amfiteatrima i na ulicama, sa bedževima, prslucima redara i transparentima, postaju deo kolektivne svesti. Nije isključeno da će ova spontana uniforma otpora postati deo šireg trenda, gde elementi iz studentskog bunta ulaze u svakodnevni modni stil, baš kao što su nekada studentske beretke postale prepoznatljiv simbol širom sveta
Crvene rukavice
Crvene rukavice, koje su se pojavile kao simbol krvavih ruku moćnika, postale su jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih elemenata protesta i svakodnevni vizuelni jezik otpora. Njihova dramatičnost i jasna simbolika brzo su ih pretvorile u znak protesta, pa su viđene na rukama glumaca pri poklonu na kraju predstava, ali i među publikom u teatrima i na drugim društvenim okupljanjima čije su ključne poruke odgovornost i nepravda.
Brzo i lako su prihvaćene kao modni izraz bunta i kritike naročito među ženskim svetom, među onima koji svoj stav žele da iskažu suptilno, kroz detalj koji nosi snažno značenje.
Prsluci redara
Fluorescentni prsluci koje nose redari protesta danas imaju jasnu funkciju – oni označavaju odgovornost, organizaciju i solidarnost među demonstrantima. Međutim, isti princip može postati estetski kod ulične mode, gde ovi prsluci prestaju da budu samo zaštitna oprema i postaju modni komad.
Ne bi to bilo ništa novo: reflektujuće trake, industrijski dizajn i utilitarni komadi poput radničkih kombinezona već su prisutni u modnim kolekcijama. Prsluci redara mogli bi da postanu streetwear komad sa natpisima koji podsećaju na duh protesta i da se nose preko majica ili kaputa. Bila bi to poruka da je nosilac takvog modnog detalja deo generacije koja se bori za promene.
Bedževi i simboli
Bedževi su jedan od najbržih i najefikasnijih načina da se vizuelni jezik protesta prelije u svakodnevni stil. Tokom protesta, oni označavaju podršku pokretu, ali vrlo lako mogu postati univerzalni znak prepoznatljivosti – kao nekada značke hipi pokreta ili pank bedževi sedamdesetih.
Mladi danas koriste bedževe da personalizuju svoje jakne, rančeve i torbe, pa simboli studentskog otpora mogu pronaći svoj put u toj estetici. Ukoliko neki dizajner ili brend prepozna ovaj trend i inkorporira ga u svoje kolekcije, bedževi mogu preći iz domena aktivizma u svakodnevnu modu, kao diskretan, ali moćan simbol pripadnosti novom talasu društvenih promena.
Protestne majice i duksevi
Parole sa protesta – kratke, oštre i upečatljive – već se vide na majicama učesnika. Majice sa natpisima „Jedan svet – jedna borba“ ili bilo koja druga parola koja se rodila na protestima mogu postati simboli identiteta. Noseći ih, mladi signaliziraju pripadnost vrednostima koje ovi protesti zastupaju – autonomiji, pravednosti, otporu…
Odevni kod
Zašto bi odevni kod studentskih blokada mogao preći u svakodnevni stil? Zato što se ovde ne radi samo o odeći.
Protesti su oslobodili energiju i način razmišljanja koji se ne može vratiti u okvir fakultetskih zgrada. Ljudi koji danas na ulicama nose crvene rukavice, bedževe sa porukama protesta i fluorescentne prsluke kao poruku otpora, sutra će je prebaciti u svoju odevnu svakodnevnicu. Jer, otpor je usvojen.
Ne treba zaboraviti ni da je modni svet već godinama gladan autentičnih, organskih pokreta koji dolaze iz stvarnog života i da lako prihvata sve što je snažno. Uostalom, istorija mode je pokazala da nijedan pokret nije prošao bez svog modnog izraza.
A sudeći po gradskim ulicama, vizuelni kod studenata je već u modi.
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš pokriva teritoriju veličine Slovenije. U Sloveniji radi osam zavoda i oko 50 arheologa, a u Nišu dva arheologa “pokriva” sedam okruga i 41 opštinu
Plaše li se Tajvanđani napada Kine i šta misle o Trampu, kao i zašto ovo azijsko ostrvo liberalno i sa divljenjem prihvata sve što Zapad nudi – osim lagodnog odnosa prema strancima
Kako su šortsi i rilsovi preuzeli našu pažnju i zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo po mobilnim telefonima? Psihološkinje Snežana Mrvić i Doris Elena Herrera za „Međuvreme“ objašnjava kako algoritmi pogađaju naš dopaminski sistem i doprinose sve većem zadržavanju pažnje na sadržaju sa društvenih mreža
Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
