Treme i dileme

„Kukavica kuka samo u Crnoj Gori. Kukavica je crnogorska tica, a kukanje crnogorska pjesma. Crnogorci izginuše slavno, Crna Gora umire neslavno! Njoj je mjesto među najboljijem, najbolji su narodi umrli, a najgori postali najbolji!“ – ovako je počela svoj nastup Vanja Kljajević iz Beograda na prvom Saveznom takmičenju u retorici održanom na Savindan u čuvenoj „petici“ na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pokazaće se docnije da je njen nastup najviše zadovoljio članove žirija te će ova studentkinja sa Pravnog poneti laskavo priznanje za nejboljeg besednika.

Iako je početak takmičenja bio zakazan za 17.30, već u pet sati se tražilo mesto više u amfiteatru Pravnog fakulteta. Gužva na ulazu i u hodnicima sugerisala je da je ovo takmičenje preraslo u događaj od „šireg društvenog značaja“ što će se videti i po spisku gostiju koji su strpljivo pratili petočasovno nadmetanje u besedništvu. Manifestaciju su svojim prisustvom uveličali ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić, ugledni advokat Borivoje Borović, ataše za štampu američke ambasade u Beogradu, sponzori i, kao posebne atrakcije, NJKV princ Aleksandar i gost iz američke države Minesota, etnički Indijanac čije je svetovno ime Majkl Pauel. Čitav program je kasnio po našem dobrom običaju, gosti su se polako pojavljivali i dobijali od auditorijuma aplauze različitog intenziteta. Kontroverzni ministar je ušao sa velikim smeškom i podignutom rukom u znak pozdrava, konferansije se malko zbunio i najavio ga kao Milana Batića, usledio je veliki aplauz, ali je bilo i glasova neodobravanja. Šarmantni Vladan Batić je sve primio sa osmehom, zauzeo svoje mesto u prvom redu i zajedno sa gospodinom Borovićem pratio gotovo čitav program. Najviši gost, predstavnik kraljevske loze, kasnio je oko dva sata zbog, razume se, velikih obaveza, ali to nije sprečilo sve okupljene da ga frenetično pozdrave kada se pojavio u sali i to baš u trenutku kada je (ispostaviće se kasnije) pobednica završavala svoju besedu na temu srpsko-crnogorskih odnosa. Prestolonaslednik se, nažalost, nije obratio skupu. Zauzeo je svoje mesto u prvom redu i aktivno pratio događanja do kraja.

Ove godine je takmičenje u besedništvu, koje tradicionalno organizuje Centar za besedništvo, imalo međunarodni karakter jer je pored studenata iz Beograda, Niša, Novog Sada i Podgorice učestvovalo i po dvoje studenata iz BIH (sa Pala) i iz Makedonije (sa Univerziteta u Skoplju). Ukupno šesnaest kandidata (devet prema sedam u korist devojaka) takmičilo se u ovoj prastaroj veštini u tri kategorije: slobodna tema, zadata tema i improvizacija. Za koju god disciplinu da su se opredelili, kandidati su bili dužni da sami sastave besede i da ih izgovore pred članovima žirija i pred publikom.

UGLEDNA PUBLIKA: Žiri su sačinjavali sve sami uglednici počev od nezaobilaznih akademika, gospode Matije Bećkovića i Nikole Miloševića, zatim predsednica Ustavnog suda gospođa Karamarković (menjala tradicionalnog člana glumca Ljubu Tadića), dekan FDU-a gospođa Mrkić-Popović, pa do advokata Veljka Guberine i Radoja Price. Program u prepunom amfiteatru vodio je šarmantni direktor Centra za besedništvo Obrad Stanojević, a pomagalo mu je dvoje asistenata sa Pravnog koji su pokazali veliko glumačko umeće svodeći svojim šalama čitav događaj na ravan zabavnog programa. Celovečernji program je otpočeo polučasovnim kratkim slovom Obrada Stanojevića, koji se pokazao kao veoma zabavan čovek (zna mnogo anegdota iz doba komunizma, a nešto je rekao i o značaju Rastka Nemanjića). Da je taj dan ipak posvećen ovom čuvenom svetitelju podsetili su nas i članovi hora OKUD Lola u nadahnutom izvođenju Himne svetom Savi koja je sve prisutne podigla na noge.

A potom je, napokon, otpočeo ljuti govornički boj. Jedan za drugim pojavljivali su se takmičari i takmičarke trudeći se da pobede tremu i paklenu vrućinu koja je osvojila „peticu“. Teme o kojima se govorilo kretale su se od zalaganja za ukidanje smrtne kazne, preko klasičnih odbrana pred porotom, pa do običnog govora o tome kako živimo i kako bismo želeli da živimo. Gosti iz Bosne i Hercegovine (sa Pala) izabrali su kao temu stradanje srpskoga naciona u poslednjem bratoubilačkom ratu i odnos sveta prema nama i našoj istoriji. Muški predstavnik ovog dvojca iz prijateljske susedne države Dimitrije Ćeranić imao je i snažnu podršku u publici, delovao je veoma opušteno i koristio je dosta epskog u svom nastupu. Po mišljenju stručnog žirija, to je bilo dovoljno za jednu od deset nagrada koje je ravnopravno podelilo šesnaest učesnika. Pamtiće se dugo njegove završne reči izrečene sasvim u duhu dana i praznika: „Manastiri i svijetlo gudalo to je srpsku vjeru sačuvalo“.

Da ozbiljni problemi postoje i u drugim sredinama, saznali smo i iz nadahnutog nastupa gostiju iz prijateljske Makedonije. Oni su govorili o odnosu Zapada prema njihovoj zemlji, o dvostrukim merilima koja su nam svima poznata, ali su se, muški deo reprezentacije, osvrnuli i na nesposobnost vlasti u Makedoniji, pri tom vešto izbegavajući da pomenu bilo koga ponaosob. Treba reći da je žiri jednom od nagrada ovenčao besedu simpatične Marijanti Pop-Georgijeve.

ČAŠICA RAZGOVORA: Ako u ovim besedama nije bilo pominjanja imena, mada su svoj sadržaj vukle iz aktuelnog političko-društvenog trenutka, drugačije je nastupila Vanja Bajović iz Beograda koja je zapitala kada će nadležni u Srbiji rešiti nerazjašnjena ubistva i kada će se obelodaniti istina o ljudima koji su deset godina maltretirali građane u Srbiji. Odlučan i uverljiv nastup ove takmičarke pažljivo je pratio i Vladan Batić i videćemo u narednim danima da li će se nešto promeniti na polju uspostavljanja pravne države u Srbiji. Ovaj, kao i govor Nikole Banjca iz Novog Sada na temu istorijske uloge Milana Đ. Nedića, publika je napeto pratila jer se u njima postavlja pitanje odgovornosti za zločine koji su počinjeni u „ime naroda“. Žiri se nije preterano zabavljao, što je možda i uticalo da u krajnjem redosledu studentu iz Novog Sada ne pripadne nijedna nagrada, dok čelo buduće pravnice iz Beograda krasi jedan od utešnih venaca.

Sjajan utisak na publiku ostavila su i tri takmičara koji su govorili, uslovno rečeno, o normalnom životu i kako bi on trebalo da izgleda. I u tim govorima se pominju, naravno, Srbija i srpstvo, ali na jedan opušteniji način, reklo bi se samosvesniji, relaksiraniji, pa su se takmičari tako ponašali i u samom nastupu. Žiri je pokazao sluh za ovu vrstu omladinske retorike, pa je prva nagrada u konkurenciji zadate teme otišla u ruke mlade Nišlijke Danijele Jeftić koja je izgledala kao da je krenula kod drugarice na „čašicu razgovora“ ne pokazavši ni u jednom trenutku da ima tremu.

Kad već pominjemo tremu, kao neizbežnog pratioca svakog nadmetanja, treba reći da su takmičari imali priliku da se u dekanatu opuste uz poneku čašicu. Trema je postojala najviše kod onih kojima je ovo bilo prvo učešće, ali se to nije moglo videti u nastupu. Većina je delovala sigurno i samouvereno, kao na školskoj priredbi. Većina takmičara prednost je dala glumi, pa je, na primer, pobednica izgledala kao da recituje poeziju poznatog crnogorskog pesnika Matije Bećkovića. Gotovo da publika nije videla ništa od one arhetipsko-holivudske slike nadahnutog advokata u trenucima kada daje završnu reč pred porotom. Bolji poznavaoci besedničke veštine primetili bi da su takmičari akcenat stavili na temu, dok je sama forma bila zanemarena.

Vanja Bajović nam je rekla da ne zna koliko bi joj retorika kao veština mogla pomoći u nekom budućem poslu, jer je kod nas kultura komunikacije na niskom nivou, a posle deset godina manipulacija i otrovnog jezika teško se vraća poverenje u lepu reč.

ORAO I RIBE: Program je okončan kako je i počeo – pesmom. Opet su nastupili mladići i devojke iz hora OKUD Lola iznenadivši sve prisutne izvođenjem surf-rok standarda Barbara Ann, čime se želela odati čast predstavniku američke ambasade. Potom je usledio vrhunac večeri – nastup Majkla Pauela, koji je predstavljen kao veliki prijatelj Srba i značajan donator ove manifestacije. Ovaj punački Indijanac poklonio je organizatorima 16 tona ribe (tipa šaran), a darivao je statuom orla našeg prestolonaslednika što je on radosno prihvatio. Fantastičan susret potomka indijanskih poglavica i naslednika Karađorđevog trona pokazao je svima svu lepotu multikulturalnog sveta, a utešno su zvučale reči Majkla Pauela da pripadnika njegovog plemena danas ima dva miliona dok ih je krajem XIX veka bilo svega dve stotine hiljada. Ovo je pomenuo u kontekstu priče o položaju Srba na Kosovu.

Na kraju je pevao sam uz pomoć improvizovanog tam-tama, bez asistencije našeg prestolonaslednika koji je sve s odobravanjem i smeškom pratio. Posle svega usledio je veliki aplauz za sve i poziv da se ova lepa tradicija nastavi s nadom da će ubuduće učestvovati i pripadnici ostalih država nastalih po raspadu bivše SFRJ, jer „sve je to isto“, kako reče profesor Sima Avramović na završetku svečanosti.