Sve češće primećujemo naslove koji govore da će veštačka inteligencija zameniti programere, ali i o tome da ćemo svi postati programeri. Osnivač kompanije NVIDIA Jasen Haung dotiče se obe strane: „Naš posao je da stvorimo takvu računarsku tehnologiju, da niko ne mora da programira. I da je programski jezik ljudski, tako da su svi na svetu sada programeri. Ovo je čudo veštačke inteligencije“
Pitanje da li će veštačka inteligencija zameniti programere izaziva puno kontroverzi i burne reakcije, ali se na kraju sve svodi na interpretaciju činjenice da će se posao programera svakako promeniti sa novim tehnološkim talasom u kome dominira veštačka inteligencija, verovatno najviše do sada.
Druga strana, koja se tiče demokratizacije programiranja, možda izaziva manje polemike, ali to ne znači da je manje važna. Programerski posao je oduvek takav da se seče grana na kojoj se sedi, pa lošije prođu oni koji ne pređu na vreme na novu granu ili nemaju tu sreću da su na grani koja će izdržati do kraja karijere. Upliv tehnologije u druge profesije u zbiru će doneti mnogo veće promene u karijerama, uključujući izazove, prilike i potrese koji možda do sada nisu bili uobičajeni.
Sam svoj daktilograf
Ovo nije prvi put u istoriji da razvojem tehnologije neke profesije nastaju, nestaju i menjaju se. Dobro poznat primer je profesija daktilografa koja je nastala pojavom pisaćih mašina i nestala tokom 1990-tih godina sa sve većom rasprostranjenošću personalnih računara. Pritom potreba za samom veštinom kucanja nije nestala, već je postala još rasprostranjenija u mnogim poslovima u kojima je svako postao svoj daktilograf.
Ono što je potpuno nestalo je prekucavanje, a mnoga radna mesta koja su obuhvatala kucanje, kao što su personalni asistenti, su doživela veću ili manju promenu uz obavezno korišćenje personalnih računara umesto pisaće mašine.
Brisanje granica između profesija
Ako bismo posao programera gledali primarno kao korišćenje tastature za ukucavanje koda, opravdano bi bilo strahovati da će završiti kao daktilografi.
Ako sa druge strane posao programera vidimo kao donošenje niza odluka na različitim nivoima i dubinama razumevanja problema i tehnološkog rešenja, onda će veštačka inteligencija biti još jedna tehnologija koja rasterećuje programera rutinskih poslova.
Ali će to istovremeno dovesti i do sve većeg razlikovanja poslova koji su se nekada smatrali programerskim, a sada jednim delom dublje ulaze u različite specifične oblasti. Već danas možemo, na primer, diskutovati o tome da li je i u kom slučaju analitičar podataka programer. Šta će se na kraju zvati poslom programera, a šta neće, ostaje pitanje i možda će zaista sve manje ljudi svoje zanimanje prosto zvati programerskim.
U svakom slučaju, glavnina znanja i veština koje su potrebne današnjim programerima ostaju značajna i postaju sve važnija za širi krug profesija. Glavno što bledi je linija tradicionalne podele na tehnološke i domenske stručnjake. U problemu su zapravo tradicionalna karijerna opredeljenja da se treba čvrsto držati na jednoj strani te linije.
Algoritamsko razmišljanje
Ideja da u raznim profesijama treba umeti razmišljati kao programer nije nova. Termin computational thinking uveo je Jeanette Wing u istoimenom članku članku iz 2006. godine, gde u podnaslovu stoji da je to univerzalno primenljiv način razmišljanja i skup veština koje bi svi, ne samo kompjuterski stručnjaci, bili radi da nauče i koriste. U prevodu na srpski se često koristi srodan termin „algoritamsko razmišljanje“.
Ideja da sva deca treba da uče programiranje je razvijena na konceptima koje je opisao Wing, a ne na ideji masovnog profesionalnog opredeljivanja za programiranje. Ta druga ideja je bivala izražena u „zlatnim periodima“ za programerske poslove kada je postojala percepcija da svako ko išta zna o programiranju može da nađe dobro plaćen posao. Zapravo nikad nije bilo dobro preporučivati programersko profesionalno opredeljivanje nezavisno od individualnih sklonosti i talenata, a posebno ne sa najnovijim razvojem veštačke inteligencije.
Učiti, učiti i samo učiti
Veštačka inteligencija će zapravo osloboditi sve veći prostor da se ljudi zadrže na svom osnovnom profesionalnom opredeljenju u skladu sa svojim sklonostima i iskustvom, ali tako što će dovoljno razumeti tehnologiju koja omogućava rešavanje sve složenijih problema u oblasti kojom se primarno bave.
Sa druge strane oni koji su profesionalno primarno opredeljeni za tehnologiju treba da budu otvoreni za sticanje dodatnih znanja iz oblasti primene tehnologije, opet da bi na što bolji način učestvovali u rešavanju problema iz te oblasti.
Ključna poruka i za one koji su primarno opredeljeni za tehnologiju i za one koji su primarno opredeljeni za druge oblasti jeste da neće izgubiti na fokusu svoje karijere ako neko vreme posvete sticanju znanja van svoje primarne discipline. Pritom ceo život treba učiti nešto novo, tako da sve vaše staro iskustvo i znanje postaje dodatna vrednost i omogućava dublje i šire razumevanje onoga što ste novo naučili.
„Razgovor“ sa računarom
Na žalost, u našem obrazovnom sistemu će vas tokom školovanja malo ko ohrabriti da na taj način posmatrate svoju karijeru. To je posebno izraženo na nivoima obrazovanja koji uključuju profesionalno opredeljenje gde dominira sistem vrednosti određene profesije.
Koncept algoritamskog razmišljanja je pre skoro dvadeset godina jasno ukazao da neka znanja i načini razmišljanja koji se tradicionalno vezuju za stručnjake u oblasti informacionih tehnologija postaju potrebna široj populaciji. Sa aktuelnim bumom veštačke inteligencije taj koncept postaje još značajniji, samo što ga možda treba ponovo razraditi, prilagođeno aktuelnom kontekstu.
Uprošćeno, u novoj razradi koncepta algoritamskog razmišljanja, pored programiranja u prvi plan dolaze i alati veštačke inteligencije, veća uloga domena primene i izraženija perspektiva celoživotnog učenja.
Sam pojam algoritamskog razmišljanja treba šire posmatrati obuhvatajući sve scenarije gde čovek oblikuje procese koje će računar automatizovati. U vreme dok upravljanje računarom putem prirodnog jezika nije bilo toliko razvijeno, a posebno ne za programiranje, pojam algoritma je uobičajeno povezivan sa formalnim notacijama putem kojih se algoritam specificira.
Međutim, način razmišljanja koji stoji iza oblikovanja automatizovanog procesa se sada razvija kroz širi spektar iskustava uključujući i korišćenje prirodnog jezika u interakciji sa računarom, kao i druge forme interakcije koje veštačka inteligencija donosi.
Autor je direktor za veštačku inteligenciju Fondacije Petlja
