Armand Duplantis je na Olimpijskim igrama u Parizu deveti put kao od šale oborio svetski rekord u skoku sa motkom. Visina je ovog puta bila 6,25 metara. Takva dominacija nije viđena od legendarnog Ukrajinca Sergeja Bupke
Na samom startu takmičenja u skoku s motkom znalo se ko će biti olimpijski šampion u Parizu, da se svi drugi bore samo za srebrnu medalju. Kolika je dominacija Armanda Duplantisa pokazuje i to da je Grk Emanuil Karalis preskočivši 5,90 osvojio bronzanu medalju – visina s kojom se Armand Duplantis nije ni zamajavao. Srebrom se okitio Amerikanac Sem Kendriks sa 5,95. Dok su se njih dvojica silno radovala, 24-godišnji švedski atletičar se tek spremao za obaranje novih rekorda. Novo olimpijsko zlato je već bio obezbedio sa četiri skoka.
Prvo je oborio olimpijski rekord, a izgledalo je kao da se poigrava kada je preskočio 6,10 metara.
Letvica je onda podignuta na visinu svetskog rekorda – 6,25. Dok su žene trčale finalne trke na 800 i 5000 metara, pred 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ počeo je privatni rekorderski šou Armanda Duplantisa. Režija se postarala da se njegovi skokovi ne podudaraju sa odlučujućim trenucima trka koje su u toku.
Sa obezbeđenim novim olimpijskim zlatom i olimpijskim rekordom, nije Duplantisu bilo lako da se ponovo koncentriše. U prvom pokušaju oborio je letvicu, ali se videlo da ima visinu. Ni drugi napad na sopstveni rekord nije uspeo. Svi su mislili da bi to ipak bilo to za ovu priliku. A onda treći skok. Zalet, izvijanje, odapinjanje i – svetski rekord je pao. Njegov deveti. Ovacije na stadionu. Konačno širok osmeh 24-godišnjeg atletičara.
Armand Duplantis je prosto klasa za sebe, ne takmiči se sa rivalima, već sam sa sobom. Kao svojevremeno čitavu deceniju legendarni Ukrajinac Sergej Bupka. Aktuleni je olimpijski, svetski i evropski šampion i rekorder, na otvorenom i u sali.
Niko ne sumnja da će Šveđanin narednih godina nastaviti da dominira atletskim takmičenjima. Pitanje je samo koliko će na kraju uspeti da preleti. Magičnih 6,30 su mu na dohvat ruke.
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
