Armand Duplantis je na Olimpijskim igrama u Parizu deveti put kao od šale oborio svetski rekord u skoku sa motkom. Visina je ovog puta bila 6,25 metara. Takva dominacija nije viđena od legendarnog Ukrajinca Sergeja Bupke
Na samom startu takmičenja u skoku s motkom znalo se ko će biti olimpijski šampion u Parizu, da se svi drugi bore samo za srebrnu medalju. Kolika je dominacija Armanda Duplantisa pokazuje i to da je Grk Emanuil Karalis preskočivši 5,90 osvojio bronzanu medalju – visina s kojom se Armand Duplantis nije ni zamajavao. Srebrom se okitio Amerikanac Sem Kendriks sa 5,95. Dok su se njih dvojica silno radovala, 24-godišnji švedski atletičar se tek spremao za obaranje novih rekorda. Novo olimpijsko zlato je već bio obezbedio sa četiri skoka.
Prvo je oborio olimpijski rekord, a izgledalo je kao da se poigrava kada je preskočio 6,10 metara.
Letvica je onda podignuta na visinu svetskog rekorda – 6,25. Dok su žene trčale finalne trke na 800 i 5000 metara, pred 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ počeo je privatni rekorderski šou Armanda Duplantisa. Režija se postarala da se njegovi skokovi ne podudaraju sa odlučujućim trenucima trka koje su u toku.
Sa obezbeđenim novim olimpijskim zlatom i olimpijskim rekordom, nije Duplantisu bilo lako da se ponovo koncentriše. U prvom pokušaju oborio je letvicu, ali se videlo da ima visinu. Ni drugi napad na sopstveni rekord nije uspeo. Svi su mislili da bi to ipak bilo to za ovu priliku. A onda treći skok. Zalet, izvijanje, odapinjanje i – svetski rekord je pao. Njegov deveti. Ovacije na stadionu. Konačno širok osmeh 24-godišnjeg atletičara.
Armand Duplantis je prosto klasa za sebe, ne takmiči se sa rivalima, već sam sa sobom. Kao svojevremeno čitavu deceniju legendarni Ukrajinac Sergej Bupka. Aktuleni je olimpijski, svetski i evropski šampion i rekorder, na otvorenom i u sali.
Niko ne sumnja da će Šveđanin narednih godina nastaviti da dominira atletskim takmičenjima. Pitanje je samo koliko će na kraju uspeti da preleti. Magičnih 6,30 su mu na dohvat ruke.
Požar u Deliblatskoj peščari, za koji se nedavno tvrdilo da je pod kontrolom, i dalje se širi. Vremenska prognoza je za gašenje požara krajnje nepogodna. Koliko je hektara do sada zaista izgorelo i kolika je površina ugrožena?
“Nije narcisoidnost rezervisana samo za muškarce, međutim, ako imate moć – ekonomsku moć, poziciju u društvu – i narcisoidni ste, vi koristite tu moć. A muškarci su ti koji vekovima drže moć, novac i najbolje pozicije na poslu, pa njihova narcisoidna ličnost nanosi mnogo veću štetu”
Na filmu žene mogu biti heroine, majke, ratnice i naučnice, a da ipak nemaju šta da kažu jedna drugoj. Bekdel test jednostavan je kriterijum koji pita da li dve žene u filmu razgovaraju o nečemu drugom osim o muškarcu. Ipak, šokantno veliki broj filmova ne uspeva da ga prođe
Požar koji ovog leta šeta Evropom posetio je i Dugi otok u Hrvatskoj, iako važi za izolovano mesto. Delove koji su opisani u ovom tekstu, poput Parka prirode Telašćica, srećom, nije dirao
Nikola Kalinić prošao je buran put u odnosu sa navijačima i Crvenom zvezdom. Godinu dana pre isteka ugovora, završava igračku karijeru i ostaje u klubu kao pomoćni trener, ali ostaje pitanje ko je zapravo doneo odluku da je vreme za kraj
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
