Odsustvo padavina i visoke temperature neminovno utiču na pada vodostaja u Srbiji.
Trenutno je čak 85 odsto reka u zemlji na biološkom minimumu, a neke su već u potpunosti presušile, rekla je za RTS Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
„Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina“, navodi Jerinićeva.
Velike reke stabilne, ali kritične za plovidbu
Prema rečima Jelene Jerinić, vodostaji velikih reka u Srbiji su trenutno u granicama prihvatljivog i pored dugotrajnih sušnih perioda.
„Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno — plovidba nigde nije obustavljena“, istakla je Jerinićeva.
Pojedini delovi vodotokova i dalje su opasni za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila.
„Kritična je Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski“, naglasila je Jerinićeva.
Ona je objasnila da stabilnost vodostaja velikih reka u velikoj meri zavisi od dotoka iz inostranstva, odnosno od padavina u Evropi.
„Zahvaljujući padavinama na izvorištima velikih reka, trenutna situacija je relativno povoljna. Nigde nije obustavljena plovidba“, dodala je ona.
Vodostaj utiče na termoelektrane
Hidrološka situacija u Srbiji direktno utiče i na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, posebno u letnjim mesecima koje karakteriše visoka potrošnja.
„Hidroelektrana Đerdap imala je korist od porasta vodostaja Dunava tokom prethodnih meseci, pa je trenutni protok oko 3.500 kubika u sekundi, što omogućava stabilnu proizvodnju struje“, navela je Jelena Jerinić iz RHMZ-a.
Ona je, međutim, upozorila da „za razliku od Đerdapa, hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku imaju problema, jer je vodostaj na Savi veoma nizak“.
Ne očekuju se veće padavine
Iz RHMZ-a su naveli da se, iako je najavljena promena vremena, u narednim danima ne očekuju značajnije padavine, pa ne bi trebalo da dođe ni do porasta vodostaja.
„Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina — najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova“, objasnila je Jerinićeva.
Sve hidrološke službe nalaze se na terenu i sprovode kontinuirano praćenje stanja na rekama, naglašavaju iz Zavoda.
„U ovakvim situacijama aktiviramo pojačan nadzor. Praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno, a sve informacije se redovno razmenjuju između službi“, zaključila je Jerinićeva za RTS.
Vodostaji „u minusu“
Na zvaničnom sajtu RHMZ-a može se videti da su vodostaji pojedinih reka „u minusu“. To ne znači da su presušile, već da se nalaze ispod nulte kote, odnosno tačke od koje se meri nivo vode.
Vodostaj Save kod Šapca trenutno je -70cm. Do ponedeljka se očekuje dodatni pad, pa će nivo vode biti -81cm.
Brojna mala rečna ostrva na Savi vidljiva su i nakon još kraćih perioda bez padavina.
Ona se formiraju upravo zbog niskog vodostaja. Za kupače ova pojava može biti vrlo atraktivna, ali užitak može da pokvari otpad koji neretko pluta Savom.
„U minusu“ je i Drina kod Badovinaca, kao i njena pritoka Jadar, kod Lešnice i Zavlake. Ribolovcima iz ovog kraja nizak nivo vode otežava pecanje.
Problem je i nedostatak ribe u pojedinim delovima korita. Zbog suše i niskog vodostaja nova količina nije uspela da dopliva do popularnih mesta i prirodnih bazena koje su ribolovci iscrpeli.
„U minusu“ su i vodostaji Južne, Zapadne i Velike Morave na više lokacija. Ispod nule je i nivo vode na reci Lim kod Priboja, Belom Timoku kod Zaječara, Starom Begeju kod Hetina i na mnogim drugim rekama.
Izvor: RTS / Vreme
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
