“Veseli četvrtak” će na skorašnjem Sajmu knjiga u Beograda prvi put izložiti knjige, a ne stripove, kojih imaju 1500 naslova i koje objavljuju više od 17 godina – žele da time istaknu svoju novu delatnost
“Veseli četvrtak”, jedan od najvećih izdavača stripova, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu izložiće – knjige. Odlučili su da na taj način istaknu svoju novu delatnost u koju su uplovili pre oko mesec dana, posle više od 1500 naslova devete umetnosti u sedamnaest i po godina postojanja.
“To ne znači da smo zanemarili svoju primarnu delatnost, to nikako!”, naglašava Dušan Mladenović glavni i odgovorni urednik “Veselog četvrtka”. Kaže da će se potruditi da “u ovom trenutku kada situacija u izdavaštvu i odnosu prema kulturi nikada nije bila lošija, damo sve od sebe da čitaocima predstavimo naša izdanja, naše pisce i nekako drugačije lice Veselog četvrtka”.
Da će doći do proširenja delatnosti, moglo se naslutiti na osnovu višegodišnjeg truda redakcije oko dodatnih sadržaja u praktično svakom izdanju. Dušan Mladenović podseća da “osim opsežnih kritičkih eseja, stručnih analiza, kvalitetnih intervjua sa autorima i koricama stvaranim samo za naša izdanja, često smo publiku znali da obradujemo i pravim pravcatim novelama ili čak romanima koji su inspirisali crtače i scenariste da stvore potpuno nove stripove ili adaptacije tih dela. Istini za volju, moramo reći kako nisu svi ljubitelji oblačića koji govore bili zadovoljni takvim uredničkim potezima. Nemali broj puta na internetu smo pročitali i rezignirane reakcije poput – da mi je bilo do čitanja tekstova, ja bih kupio knjigu a ne strip!”
Takve poruke, međutim, nisu bile razlog zbog kog su odlučili da osim stripova objavljuju i knjige. “Vizuelno narativna umetnost stripa s vremenom je postala toliko bliska književnosti da je danas, u postmodernističkom vremenu u kom živimo, suštinski nemoguće razdvojiti te dve forme na zasebne grane i između njih napraviti jasnu distinkciju. Iako strip ima sopstveni dijalekt, on definitivno priča istim jezikom kao književnost”, smatra Mladenović.
Krenuli su “uprkos vremenu koje nije naklonjeno pokretanju novog ambicioznog poduhvata, ali – koje jeste” sa čak šest edicija. U njihovim naslovima oseća se trag stripa: Kraken, Za Re Zi, Lavine, Jezgro, Trepet i Koraci. ”Svaka od njih obraća se naizgled različitim čitalačkim sferama, ali sve ih uvezuje ista nit: ljubav prema pisanoj reči i čitanju modernih naslova koje dosad nismo imali prilike da vidimo na našem jeziku, uz časne izuzetke ponekog klasika u novom ruhu”, objašnjava Mladenović.
Najavljuje da su “u ediciji Kraken objavili 20.000 milja pod morem Žila Verna, roman Zagor u kom će čitaoci otkriti kako je od dečaka kome su Indijanci ubili roditelje nastao Duh sa Sekirom, i prvi deo popularne češke trilogije Prašina autora Vojtjeha Matohe sa ilustracijama Karela Osohe. Reč je o ediciji namenjenoj svim ljubiteljima avanture, misterije i svetova u kojima pravila prestaju da važe”.
Edicija Za Re Zi namenjena je za kvalitetnu modernu beletristiku sa svih krajeva sveta. “Za sada u njoj prednjače nagrađivani autori, od kojih su neki dobili nagrade nakon što smo mi obezbedili prava za njihova dela.” Roman Madlen pre svitanja Sandrin Kolet (Francuska) prošle godine je osvojio nagradu Gonkur za srednjoškolce i studente, Ubod pčele je Polu Mariju (Irska) zamalo doneo Bukera, Razlažeš sećanje Mareka Torčila je u Češkoj ovenčan titulom romana godine 2024, pisac Šume severa Danijel Mejson bio je finalista za Pulicerovu nagradu, a u ovoj ediciji je i Daleko od istine italijanske autorke Veronike Raimo.
Edicija Lavine namenjena je domaćim autorima. “Za sada smo u njoj objavili zbirku Užasne priče o ljubavi koji je osmislila i uredila Ana Marija Grbić, romane Ulm Bojana Vasića i Drugi deo leta Željka Obrenovića, kao i kompletiran i redigovan serijal Malterego Marka Šelića, jednog od našeg prvoborca”.
Edicija Jezgro namenjena je kategoriji tzv. popularne psihologije “koja zapravo nije toliko popularna. U saradnji sa psihoterapeutima i psihijatrima biramo naslove koje oni preporučuju svojim klijentima, a koji dosad nisu bili prevedeni na srpski jezik. Dosad smo objavili knjige Vindija Drajdena Deset koraka ka pozitivnom životu i Emocionalni problemi i njihove zdrave alternative, jednog od vodećih praktičara i trenera u Velikoj Britaniji u oblasti kognitivno-bihevioralne terapije (CBT) i racionalno-emocionalno-bihevioralne terapije (REBT)”, objašnjava Mladenović.
Edicija Trepet je, moglo bi se reći, takođe na tragu stripa jer se bavi jednom od poznatih stripskih tema – hororom. Dušan Mladenović podseća da postoje izdavači koji se svojski trude da prevedu i objave klasična horor dela, oni su se “odlučili za moderan horor i bitna dela objavljena u poslednjih tridesetak godina koja kod nas nisu bila zastupljena. Vampirski rokenrol roman kojim smo otvorili ovu ediciju zove se Izgubljene duše autorke Popi Z. Brajt. Reč je o kultnom naslovu koji je napravio revoluciju u predstavljanju neupokojenih krvopija u književnosti”.
I poslednja od prvih šest edicija – Koraci, odnosi se na trilere. “Namera nam je da pod maskom trilera i kriminalističkog žanra čitaocima ponudimo kvalitetnu književnost, ponovo s naglaskom na aktuelnu svetsku produkciju”, kaže Mladenović. Prvi roman u ovoj ediciji je Svi znaju Džordana Harpera.
Tragovi stripovskog nasleđa su najvidljiviji u grafičkom oblikovanju novih biblioteka, za čiji vizuelni pečat je zaslužan Aleksa Gajić, jedan od omiljenih ilustratora “Veselog četvrtka”. Dušan Mladenović skreće posebnu pažnju na izgled korica i kaže da su “u pomoć pozvali nove dizajnerske glasove, generaciju koja je zvanično nedavno stasala, ali koja je već strastveno odlučna u nameri da napravi tektonske poremećaje u svetu koji će, nema dileme, osvojiti. Velika je privilegija raditi sa mladim talentima, prepustiti se međusobnom oblikovanju identiteta naše kuće i vizije, ali podjednako veliko zadovoljstvo pričinjava nam i povremeno pozivanje u goste prekaljenih džinova dizajna i ilustracije poput Igora Kordeja, sa kojim nastavljamo uspešnu saradnju”.
Svi pobrojani naslovi su već dostupni kaže Dušan Mladenović, ali pravo predstavljanje, test publike, imaće na skorašnjem Sajmu knjiga u Beograda. Zato poziva: “Dođite na naš štand, bićemo u Hali 4”.
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
U 22. minutu susreta između Mladosti i Radničkog došlo je do tragedije – trener gostiju Mladen Žižović kolabirao je pored terena i preminuo uprkos pokušajima reanimacije
Košarkaška sezona samo što je počela, a evroligaški klubovi se suočavaju sa brojnim povredama. Za „Vreme" o razlozima govori čuveni kondicioni trener Vladimir Koprivica
Egzit je najavio globalnu turneju kojom počinje novo poglavlje svoje istorije. Nakon 25 godina u Novom Sadu, prvi međunarodni nastup biće u Istri, a zatim u Makedoniji, na Malti, u Egiptu, Mumbaju i Beogradu
Stotinu zagrebačkih osnosvnih škola zabranilo je učenicima upotrebu mobilnih telefona. Efekti su se pokazali veoma pozitivni. Kakvo je po tom pitanju stanje u Srbiji
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
