Stižu tamo gde niko ne može

Već sedam decenija, sa krilaticom “Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji naš je osnovni zadatak”, vrhunski obučeni i motivisani, iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši, svi u izvrsnoj fizičkoj kondiciji, obučeni da na licu mesta pruže prvu medicinsku pomoć, dobrovoljno, bez nadoknade, spasavaju nevoljnike u najtežim vremenskim uslovima po najnepristupačnijim mestima i terenima.

Spasli su više desetina hiljada nevoljnika, povređenih i izgubljenih u zavejanim planinama, zalutalih u šumskim bespućima, pećinama i jamama, pružali ruku spasa ugroženima u poplavama, zemljotresima i na planinskim brzacima, ukazivali prvu medicinsku pomoć na najprofesionalniji način, i povređene kopnom, vodom i vazduhom transportovali do prve zdravstvene ustanove…

Njih svega par stotina specijalaca, pružili su ogromnu pomoć i tokom agresije NATO-a 1999. godine, i zemljotresom razorenom Kraljevu 2010, poplavljenom Obrenovcu 2014, a samo prošle godine više od 1000 ljudi je izbavljeno iz nevolja u koje su najčešće upali sopstvenom nesmotrenošću.

Prema Statutu, Gorska služba spasavanja Srbije (GSSS) je udruženje građana “dobrovoljna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima”. Dakle, gorepomenuti specijalci su volonteri jer rade bez finansijske nadoknade koji, iz samo njima znanih razloga, često stavljaju svoj život na kocku.

Zbog jedinstvene stručnosti i organizovanosti, Zakon je uvrstio GSSS u “činioce zaštite i spasavanja u Srbiji” i definisao kao “strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima”. Uz to, načelnik GSSS je član Republičkog štaba za vanredne situacije.

Zvučni statusi “činioci” i “strateški partner” za sada su jedina “korist” koju GSSS ima od države.

“Jedinstven je slučaj u svetu da takva organizacija, sa vrhunski obučenim specijalistima za spasavanje, koji dežuraju 24 sata, tokom cele godine, nema jasno zakonom definisan odnos sa državom”, napominje direktor GSSS Vladimir Kaćurić i navodi Hrvatsku koja je posebnim zakonom definisala ulogu, uzajamne obaveze kao i finansiranje aktivnosti te službe.

“Nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje našu spremnost da se i ubuduće, doslovno bezuslovno, držimo naše krilatice, ali je neophodno zakonski regulisati više pitanja kojima bi se naše delovanje unapredilo”, kaže Kaćurić, i naglašava da je zakonskim aktima neophodno odrediti i protokole koji definišu, na primer, način pozivanja i angažovanje GSSS od strane državnih institucija, kao i prava i obaveze GSSS u odnosu na ostale državne institucije, koje takođe mogu biti angažovane u vanrednim situacijama ili akcijama spasavanja.

Kaćurić je objasnio da pripadnici GSSS najviše vremena i sredstava ulažu upravo u obuku, pa je jedno od njihovih najvažnijih problema pitanje finansiranja osnovne i viših nivoa obuke, bez kojih nema uspešnog spasioca, jer je dobra i sistematska obuka polazište za dobijanje kvalitetnih spasilaca, pa samim tim i vrhunske spasilačke službe.

“Da bi dobili dozvolu za rad (spasilačku licencu) koja važi samo godinu dana, dužni su da jednom godišnje, pred našom komisijom, polože ispite iz fizičke pripremljenosti, pismeni i usmeni ispit iz medicine i ispit tehnike evakuacije žičare”, precizira Kaćurić, i ističe da bi za GSSS “bili izuzetno značajni prepoznavanje i verifikacija tih licenci od nadležnih državnih organa kroz zakonska rešenja. Time bi i zvanje ‘spasilac’ bilo ozakonjeno, što bi naše aktivnosti, sa pravnog gledišta, znatno olakšalo i unapredilo.”

Spasioci GSSS odnedavno uvežbavaju i spuštanje iz helikoptera radi spasavanja sa nepristupačnih terena. Tamo gde ni helikopter ne pomaže, pomoć stiže sa neba – “padobranskim desantom”. Pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane i Padobranskog centra Beograd, krajem prošle godine je počela realizacija projekta “U pomoć i spasavanje – padobranom”. Cilj projekta je da se obuči više timova koji će imati zadatak da najbrže pristupe unesrećenom u udaljenim delovima Srbije, u slučajevima gde su helikopterski, drumski ili ostali vidovi prilaza unesrećenom u datom trenutku sporije rešenje. Letos, na obuci u Rumuniji, osposobljeno je pet spasilaca za helikoptersko spasavanje.

Od 2014. godine stalni učesnici u akcijama spasilačkih obezbeđenja su spasilački psi. Svojim istančanim čulima, gotovo 40 puta izraženijim u odnosu na čoveka, zamenjuju do trideset ljudi u akciji spasavanja. Da bi dobili “licencu” kao i njihovi vodiči, psi spasioci prolaze obuku od oko dve godine. Po završetku obuke vodič i pas polažu ispit, na kom pokazuju da su uspešno savladali obuku i da su spremni i za najteže zadatke. Radni vek spasilačkog psa je vremenski ograničen i iznosi osam do deset godina. Jedini pas koji je za sada obučen da sa svojim vodičem, u specijalnoj torbi, iskoči jeste licencirani tragač – belgijska ovčarka Meri.

Veliki problem je oprema. “Veći deo nabavljamo o svom trošku, a najkvalitetnija lična oprema košta nekoliko hiljada evra. Opremu za spasavanje i prevozna sredstva dobijaju od donatora i međunarodnih organizacija u okviru raznih projekata. U poslednje dve godine u okviru projekta ‘EU za Srbiju otpornu na katastrofe’, dobili smo dva terenska vozila, motorne sanke i kombi vozilo. U okviru istog projekta realizovana je obuka za spasavanje helikopterom.” Vladimir Kaćurić kaže da im Reno Nisan Srbija već duži niz godina ustupa terenska vozila, što im umnogome olakšava aktivnosti na teško prohodnim terenima.

Tokom skijaške sezone timovi spasilaca stalno dežuraju na Kopaoniku. Samo u ovoj sezoni imali su oko 600 intervencija, pa i jedno spasavanje i transport helikopterom skijaša sa teškim povredama glave sa Kopaonika do VMA.

Spasioci GSSS su raspoređeni u stanicama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Boru, Kruševcu i Novom Pazaru, ali jedino u Beogradu GSSS ima prostorije, pa pozivi iz cele Srbije stižu na 062464646 u Beogradu, a dežurni obaveštava regionalnu ekipu da krene u akciju.

Kaćurić smatra da je i pitanje broja telefona GSSS takođe veoma važno za funkcionisanje službe. “Svojevremeno je pokrenuta inicijativa uvođenja jedinstvenog pozivnog broja 112 za sve hitne službe – vatrogasnu službu, hitnu pomoć, policiju. U takvom sistemu bilo bi svakako mesta i za GSSS.”

Služba trenutno ima 250 aktivnih spasilaca i još oko 1000 ljudi koji su prošli obuku i spremni su za određene intervencije u slučaju masovnih nesreća.

Lista opasnih mesta i situacija gde su oni spremni da deluju ograničena je maštom – tu su čak visoki objekti u urbanim sredinama, žičare i gondole kakva je ona zlatiborska, visoka desetne metara a prelazi i preko jezera, a koju su već i praktično uvežbali, za ne daj bože.

U cilju uspešne realizacije zadataka, GSSS blisko sarađuje sa Vojskom Srbije, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Sektorom za vanredne situacije, Planinarskim savezom Srbije, Specijalnom antiterorističkom jedinicom, Skijalištima Srbije. Značajna je saradnja i sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom iz Niša.

Značajna je i prekogranična saradnja, za sada samo sa BiH. Početkom godine, uz podršku Evropske unije, u Sarajevu je održana prva promocija projekta “Poboljšanje spremnosti za hitne intervencije i koordinisani odgovor u pograničnom području Srbije i Bosne i Hercegovine”. U okviru projekta obučeno je ukupno 36 spasilaca za spasavanje iz brzih voda. Obuka je održana na Neretvi, a učestvovala su četiri partnera EU – Gorska služba spasavanja Srbije, GSS Kantona Sarajevo, GSS Distrikta Brčko i Planinarsko udruženje “Tara”. Projekat će trajati 21 mesec i vredan je 375.712,48 evra.

GSS Srbije je član međunarodne spasilačke organizacije za površinsko spasavanje – IKAR CISA (Internationale Kommission Für Alpines Rettungswesen – Commission Internationale de Sauvetage Alpin), kao i Međunarodne spasilačke organizacije za spasavanje u podzemlju – ECRA (European Cave Rescue Association), i svoj rad usaglašava sa preporukama ovih organizacija.

Očekuju da je 70 godina dovoljan dokaz državi da su joj neophodni.