Za poslednjih šest godina fakulteti i instituti u Srbiji su registrovali samo 18 patenata. To je četiri puta manje od ovogodišnjeg broja patenata odobrenih fizičkim licima. Stručnjaci problem vide u nemogućnosti tehnološke primene naučnih saznanja, odnosno – zaostajanju industrije za naukom
„Dragi takmičari, vaš poslednji zadatak se zove ‘Zlatni minut’. Pravila su vrlo jednostavna: zamislite da ulazite u lift, a unutra naš predsednik žirija. Ulazite, vrata lifta se zatvaraju i imate tačno 60 sekundi da predstavite svoju inovaciju pre nego što se lift otvori i predsednik žirija izađe.“ Sedi takmičar u sakou od sivog tvida, nespretno uzima mikrofon u ogrubele ruke. U ime svog tima „Konstruktor“, isprva nesigurno, počinje da govori o sadilici koja matematički precizno raspoređuje seme, a onda i o drugoj specijalno konstruisanoj mašini koja uništava korov. Zahvaljujući ovim mašinama ceo postupak uzgajanja poljoprivrednih biljaka bi bio jednostavniji, jeftiniji i efikasniji. A ako se još iskoristi mogućnost ugradnje sistema za satelitsko navođenje, čovek na njivi bi bio gotovo višak.
HEAD HUNTING: Da ne bi bilo sve tako jednostavno, „konstruktori“ nemaju dovoljno novca da sami proizvode ove mašine. Zbog toga su prošlog četvrtka i došli u Novi Sad na Fakultet tehničkih nauka, na polufinale takmičenja „Najbolja tehnološka inovacija“ (NTI). (Pročitaj okvir)
„Konstruktor“ i drugih osam timova predstavili su svoje inovacije: lakši, otporniji a jeftiniji beton, magnete kojima se izvlače geleri iz tela, najbrži na svetu softveri za kontrolu velikih elektrodistributivnih mreža, samogrejne kuće koje štede 85 odsto energije… Svi oni su se prijavili na NTI takmičenje da bi neko primetio ono šta su oni osmislili, napravili, patentirali, da bi im neko ponudio partnerstvo u izgradnji preduzeća na temelju njihove ideje ili da, u krajnjem slučaju, nekom prodaju tu svoju ideju.
Na prvi pogled, zaključak je pomalo paradoksalan – nije teško izmisliti nešto novo, bolje, jeftinije, kvalitetnije, teško je naći domaću industriju koja će da primeni te ideje! „Srpska industrija drastično kaska za srpskim inovatorima“, objašnjava problem državni sekretar u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Miloš Nedeljković, inače predsednik žirija iz imaginarnog lifta. „U Ministarstvo je došao čovek iz Berlina i tražio inovatore. Otvoreno nam je rekao: ‘Ja znam da vi nemate industriju i da nemate gde da primenjujete te ideje, ali ja ću ih uzeti i povezati ih sa nemačkom industrijom.’ To je lov na glave, head hunting!“. U tom slučaju svi dobijaju osim države. Neka nemačka firma dobije značajnu ideju za njeno poslovanje, naučnik ili pronalazač dobije novac od prodaje patenta, a uvek ima prostora i za provizije posrednicima. Profesor Nedeljković kaže da kod nas nije sazrela svest o bitnosti tehnološkog razvoja: „Za to mora da postoji kompletan proces od ideje do primene. Mi, kao država, nažalost, pucamo posle stvaranja ideja.“ Zato je taj jaz između nauke i industrije jedan od učesnika „Najbolje tehnološke inovacije“ nazvao „groblje inovacija“.
DOZVOLJENI MONOPOL: „Patentom se stiče isključivo pravo korišćenja toga što je patentirano u sledećih 20 godina. To je dozvoljeni monopol nad rešenjem određenog tehničkog problema. Tokom tog perioda, vlasnik patenta može ostvarivati profit osnivanjem preduzeća baziranog na tom patentu ili prodajom licence drugim licima“, objašnjava direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Branka Totić. Nakon 20 godina patent postaje javno dobro. „Time patentiranje obezbeđuje tehnološki razvoj zemlje i podstiče razvoj nauke, tehnike i kvaliteta života.“
Ako ste pisac, umetnik ili naučnik, vaša dela ne morate posebno prijavljivati Zavodu. Ona su zaštićena čim ih napišete. Procedura za patentiranje je komplikovanija.
Prijave za patentiranje uglavnom podnose fizička lica, privredna društva (preduzeća) i naučne institucije (fakulteti i instituti). Patentirati se mogu proizvodi (uređaji, supstance, biološki materijal) ili postupci. Zavodu se predaje prijava koja, osim podataka o pronalazaču, mora da sadrži i detaljne karakteristike onog što se želi patentirati. Prijava košta pet hiljada dinara, s tim što fizička lica imaju popust od 50 odsto. Nakon prihvatanja prijave mora da prođe zakonskih 18 meseci, a onda, uz plaćanje takse (15.000 dinara, za fizička lica 50 odsto jeftinije) počinje suštinsko ispitivanje prijave.
Da bi prijava bila uspešna i krunisana patentom, mora da ispuni tri uslova: Prvo, novost: na osnovu međunarodne klasifikacije patenata radnici Zavoda proveravaju u svetskim bazama podataka (stručno: u svetskom stanju tehnike) da li je prijavljeni proizvod ili postupak nov. Drugi uslov je inventivnost: pronalazak nije inventivan ako direktno proizilazi iz poznatih rešenja u svetu (jednostavnije: ne može se patentirati topla voda). Treći uslov koji se mora ispuniti da bi nešto bilo patentirano jeste industrijska primenljivost.
Patentiranje je veoma često u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, koje ulažu ogroman novac u istraživanja i patentiranje im garantuje zaštitu od krađe ideja. Devet od 12 najvećih stranih podnosilaca prijava za patentiranje su organizacije koje se bave proizvodnjom lekova.
PATENTNA KULTURA: Ove godine u Zavod za zaštitu intelektualne svojine stiglo je 277 prijava za zaštitu različitih tehnoloških rešenja, odnosno potencijalnih patenata. Čak 237 su podnela fizička lica, privredna društva 23, dok su fakulteti i instituti zatražili patentiranje za 17 svojih tehnoloških inovacija. To da najmanji broj prijava patenata stiže od naučnih institucija ne čudi jer, kako kaže gospođa Totić, „to je zbog nerazvijene patentne kulture u Srbiji“.
U razvijenim zemljama postoje fondovi iz kojih se ulaže u patentiranja. To se zove rizični kapital, jer nije sigurno da će patentirana inovacija postati profitabilan proizvod. Pri naučnim institucijama rade centri za transfer tehnologije čiji je zadatak da analiziraju tržište i donose zaključke u kojim oblastima treba podsticati istraživanja. Strategija tehnološkog razvoja (pročitaj okvir), koju je napravilo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, predviđa osnivanje sličnih fondova i centara.
„U naučnim krugovima postoji izreka ‘publish or perish’ – štampaj naučni rad u nekim renomiranom časopisima ili nestani. U mnogim zemljama se sada promoviše ‘innovate or perish – inoviraj ili nestani. Da ne bismo nestali mi kao zemlja, moraćemo da nađemo neki proizvod koji ćemo da prodajemo, koji će biti brend“, kaže državni sekretar Miloš Nedeljković i zaključuje da je to zadatak inovatora. „Političari tu mogu samo da pomognu, oni su samo menadžeri.“
Tim „Konstruktor“, na kraju polufinala „Najbolje tehnološke inovacije“ nije ušao u prvih šest i jedan poen ih je delio od finala. Međutim, ispadanje im nije toliko teško palo. Kažu: „Šta da se radi…“ Za sedmo mesto dobili su 300.000 dinara od Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, a tokom učestvovanja u NTI-ju su, između ostalog, naučili kako se predstavlja proizvod, kako se prave prezentacije i biznis plan, kako se pregovara i – kako se prodaje.
O Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za sledećih pet godina trenutno raspravlja stručna javnost, a prvi nacrt je već prošao nadležni skupštinski odbor dobivši podršku čak i opozicije. Glavna novina jeste izdvajanje sedam prioritetnih naučnih oblasti (energetika, poljoprivreda, afirmacija nacionalnog identiteta su neke od njih), kojom će se Srbija „probuditi u nauci i tehnologiji“, odnosno, većina sredstava će se ulagati u tih sedam prioriteta. Strategijom se, između ostalog, predviđa ulaganje u razvoj talenata u školama i na fakultetima, gradnja stanova za naučnike, povećaće se broj upisanih studenata na prirodne i tehničke nauke u skladu sa definisanim prioritetima, radiće se na afirmaciji domaćih naučnih časopisa, osnivaće se fondovi rizičnog kapitala, stimulisaće se zapošljavanje istraživača u privatnom sektoru, od 2014. godine iz republičkog budžeta jedan odsto BDP-a će ići za nauku, iz stranih investicija planira se ulaganje 300 miliona evra u naučnu infrastrukturu… Celu prezentaciju Strategije možete videti na internet sajtu Ministarstva nauke www.nauka.gov.rs.
Projekat „Najbolja tehnološka inovacija“ nastao je na receptu da je za konkurentnost na tržištu presudan spoj inovativnosti i preduzetništva. „Osnovni cilj je edukacija takmičara, odnosno inovatora i njihovo predstavljanje javnosti“, kaže Vojin Šenk, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i jedan od organizatora takmičenja. Od 2005. godine kroz programe NTI takmičenja prošlo je više od 2240 takmičara, 67 preduzeća je nastalo tokom ili nakon takmičenja, a skoro 35 miliona dinara izdvojeno je do sada za nagradni fond. Ovogodišnje finale „Najbolje tehnološke inovacije“ će se održati u četvrtak, 17. decembra, a prenosiće se na drugom programu Radio televizije Srbije.
Sukob bivših saradnika oko milijardi dolara i budućnosti OpenAI-ja seli se u sudnicu. Da li je vizija o neprofitnoj tehnologiji bila samo varka
Arheološki park u Pompeji prvi put je probao da veštačkom inteligencijom generiše jednu od žrtava čuvene erupcije vulkana
Kenijski atletičar Sebastijan Save ispisao je istoriju na 46. Londonskom maratonu, postavši prvi čovek koji je zvaničnu maratonsku trku završio za manje od dva sata. Naučnici su tvrdili da ovaj rezultat nije dostižan još 50 godina
Crvena zvezda je na stadionu „Rajko Mitić“ ubedljivo pobedila Partizan sa 3:0 i tako obezbedila 37. titulu šampiona Srbije, devetu u nizu
Monografija „Prvih 80 godina“ posvećena košarkaškom klubu Partizan je nešto između enciklopedije i bildungsromana. Tu se ni od čega ne beži, pa ni od trauma. A posao je bio veliki – pobrojati samo te utakmice…
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
