Protekla godina bila je izuzetna smrtonosna za novinarstvo - ubijeno je 128 novinara i medijskih radnika širom sveta
Ukupno 128 novinara i medijskih radnika, među kojima 10 žena, izgubilo je život tokom 2025. godine, saopštila je Međunarodna federacija novinara (IFJ) u konačnom izveštaju o stradalima.
Region Bliskog istoka područje je s najviše ubijenih novinara, navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, trenutno se, prema podacima IFJ-a, u zatvorima širom sveta nalaze 533 novinara.
Na spisku se nalazi i devet slučajeva smrti koje IFJ navodi kao „nesrećan slučaj“.
Federacija je, u saopštenju na zvaničnoj internet stranici, ocenila da je reč o još jednoj izuzetno smrtonosnoj godini za novinarstvo.
U saopštenju se navodi i kontinuirani neuspeh vlasti širom sveta da zaštite medijske radnike.
IFJ je pozvalo na hitne i odlučne mere kako bi se u 2026. prekinuo krug nasilja i nekažnjivosti.
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva u 2025. godini prijavljeno je četiri puta više fizičkih napada na novinare nego u 2024. godini. Verbalni napadi bili su gotovo svakodnevni.
Odnos režima Aleksandra Vučića prema napadima na profesionalne novinare, odnosno praktično nekažnjivost onih koji verbalno, ali sve češće i fizički, vrlo agresivno kidišu na novinare, jasan je pokazatelj da vlast i država ne žele da zaštite novinare od napada, jer bi tako morali sami sebe da sankcionišu, pisalo je ranije „Vreme“.
Visoki državni i partijski funkcioneri bez zadrške i zlonamerno, u svojim javnim istupima i obraćanjima medijima, a kroz targetiranje, omalovažavanje – i sve ćešće neskrivene pretnje – samo dodatno podstiču agresiju prema novinarima.
Zato narativ da kao zaštita novinara ostaje samo javnost polako, ali sigurno postaje preovlađujuće mišljenje, čime se bezbednost novinara iz ruku državnih institucija (koje bi po svim svojim nadležnostima morale da štite sve građane, pa i novinare) predaje u ruke amorfne, nejasno definisane javnosti koju karakteriše samo jedna konstanta – proizvoljnost u postupcima.
U tako nesigurnom okruženju pitanje je da iko zaista može da stane u zaštitu novinara, i šta bi javnost, ako je ona zaista jedina preostala zaštita novinara, trebalo da učini.
Izvor: Tanjug/Vreme
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
