Na Ol star utakmici ovog vikenda u Filadelfiji u ekipi Zapada zaigraće Jugosloven Predrag Stojaković i Nemac Dirk Novicki, u ekipi debitanata naći će se Željko Rebrača, Pau Gasol, Andrej Kirilineko i Toni Parker, a u timu "sofmora" (druga godina u NBA) igraće Hidajet Turkoglu
Poslednjeg dana prošlog meseca u meču Sijetl–Sakramento na parketu su se našla četvorica Jugoslovena: u ekipi domaćina igrali su Vladimir Radmanović i Predrag Drobnjak, za goste Vlade Divac i Peđa Stojaković. Rezultat nije bitan za ovu priču (ako baš hoćete, pobedili su gosti sa 99:95, Stojaković je dao 32 poena, Divac 8, Radmanović 9, a Drobnjak 7). Nije, takođe, ideja ni busati se u prsa i meditirati o uspehu naših momaka u NBA. Želeli smo da uoči tradicionalnog Ol star vikenda koji se, kao i uvek, igra u drugoj nedelji februara, na polovini sezone, ovoga puta u Filadelfiji, malo analiziramo novi pravac kretanja u dugogodišnjoj košarkaškoj „love story“ na relaciji NBA–Evropa. Doskora je pravac bio, uglavnom, jednosmeran. Islužene američke zvezde stizale su u Evropu, uglavnom u Grčku i Italiju, isto kao i mladi igrači koji su prvu afirmaciju tražili u Evropi sanjajući da će ih neko jednog lepog dana videti i možda pozvati da se vrate kući. Takvih je slučajeva bilo, od Armstronga (Majami, Orlando Medžik), koji je igrao na Kipru i jednom od najslabijih španskih timova, Orenseu, pre nego što je otišao u NBA, do Čaka Etkinsa koji je pažnju na sebe skrenuo u Ciboni da bi završio u Detroitu.
Pošto su u Evropi „presušile“ (velike) pare, velike zvezde, makar i pri kraju karijere, prestale su da dolaze na Stari kontinent. Evropski klubovi i dalje imaju gomilu Amerikanaca u svojim sastavima, ali reč je, uglavnom, o „normalnim“ igračima s „normalnim“ ugovorima (najbolje plaćeni Amerikanci imaju oko milion dolara po sezoni i mogu se izbrojati na prste jedne ruke). Istovremeno, u NBA ligi je sve više Evropljana. Konkretno, od 49 koji se vode kao neamerikanci po rođenju (NBA u takve uvrštava i Pata Juinga koji je rođen na Jamajci ili Tima Dankana koji je s Devičanskih ostvrva), čak 26 je iz Evrope, desetak od njih sa više nego zapaženim minutima i ulogama u najjačoj ligi sveta. Ostali dolaze iz Afrike (8), Kanade (4), s Devičanskih ostrva (2), a po jedan je iz Kine, Meksika, Dominikanske Republike, Novog Zelanda, Haitija, Belisea, Sent Vinsenta i Jamajke.
Šta se promenilo? Da li u Americi ima sve manje talenata, a u Evropi sve više? Jesu li momci preko 2,15 privilegija ostatka sveta? Da li je Amerika dostigla maksimalni nivo preko koga se ne može dok Evropljani i ostali polako ali sigurno popunjavaju prostor koji im ostaje do najvišeg vrha? Rekli bismo da od svega ima pomalo. Željko Rebrača, jedan od zapaženih debitanata u NBA, ima zanimljivo mišljenje:
„Individualne razlike se svakako smanjuju. Otkad evropski igrači koji odlaze u NBA poklanjaju veću pažnju fizičkoj pripremi, mnogo im je lakše da se adaptiraju. S tehnikom i talentom koji donose iz Evrope i snagom koju steknu mogu da se nose s najboljim američkim igračima. Razlika ostaje u kolektivnoj igri, tu smo još uvek mnogo iza njih.“
PRODOR U „OL STAR„: Teza o „evropeizaciji NBA“ drži vodu i kada se pogleda na spisak učesnika ovogodišnjeg Ol stara. U timu Zapada prvi put će se pojaviti čak dva igrača iz Evrope: naš Peđa Stojaković i Nemac Dirk Novicki (Dalas), dve istinske zvezde NBA lige. Vlade Divac je prošle godine probio led i ušao kao prvi Evropljanin u taj „rezervat“, dosad samo za 24 najbolja američka igrača (ne računamo Nemca Detlefa Šremfa koji se košarkaški školovao u SAD), ali dva sjajna šutera na skupu sadašnjih i budućih zvezda neće biti jedini Evropljani. U tradicionalnom meču „rukija“(debitanata) protiv „sofmora“ (sophomores), igrača koji igraju drugu sezonu u NBA, pojaviće se čak petorica Evropljana: u timu „rukija“ naći će se Pau Gasol (najbolji debitant januara i prvi kandidat za debitanta godine, Željko Rebrača, Andrej Kirilenko i francuski plej Toni Parker. Na drugoj strani biće Turčin Hidajet Turkoglu, saigrač Divca i Stojakovića u Kraljevima iz Sakramenta, vodećoj ekipi cele NBA lige na početku druge polovine takmičenja. Činjenica da vodeći tim NBA ima trojicu Evropljana takođe nešto govori, isto kao što nije slučajno da u vodećem timu Centralne divizije Dalasu igraju četvorica neamerikanaca od kojih dvojica, već pomenuti Novicki i Kanađanin Stiv Neš, takođe učesnik Ol stara, imaju više nego zapažene uloge. Ostala dvojica su Meksikanac Eduardo Nahera i Kinez Vang Ziži.
Vremena kada je poziv jednom Draženu Dalipagiću da dođe u kamp Bostona izgledao kao nešto nestvarno davna su prošlost. Od sredine osamdesetih (kao kuriozitet ostaće zapisano da je prvi Evropljanin koji je zaigrao u NBA bio jedan Bugarin, Georgi Glučkov), Evropljani su prisutni u NBA. Pioniri su bili Divac, Marčulionis, Dražen Petrović i Volkov. Bilo je igrača i pre njih i u njihovo vreme takođe, ali oni su bili prvi koji su se izborili za svoj status i pokazali da se u Evropi rađaju i stvaraju igrači sposobni da igraju u NBA bez teškoća. Posle su došli mnogi drugi, do današnjih 26 i ko zna koliko budućih.
SIZIFOV „DRAFT„: Evropa može biti ponosna na tu činjenicu, ali ne sme biti previše srećna jer stalni odlazak evropskih igrača slabi ne samo nacionalna takmičenja već i Evroligu i ostale kupove. Takođe, medijski tretman koji se posvećuje Evropljanima u NBA „jede“ prostor namenjen domaćoj i evropskoj košarci, naravno na štetu domaćeg takmičenja ili evro kupova. Ono što se u Jugoslaviji piše i govori o Sakramentu zbog Divca i Stojakovića čista je šala u poređenju s prostorom koji u Španiji svakodnevno dobija Pau Gasol. Na letošnjem „draftu“ bilo je 18 specijalnih izveštača is Španije, neće ih manje biti ni na Ol star meču, a u međuvremenu su sve sportske redakcije već po nekoliko puta slale svoje novinare da prate Gasola na svakom koraku. U redu, reč je o propagandi košarke, možda baš ovih dana neki novi Gasol počinje u nekoj školskoj dvorani, ali dok on postane igrač, treba biti strpljiv i pametan. Sve pomalo liči na Sizifov posao: treneri i klubovi koji ulažu u igrače i stvaraju ih znaju da će se „kamen skotrljati“ s vrha brega i završiti u NBA, a njima ostati da ponovo krenu mukotrpno uzbrdo. Ali, idealnog rešenja nema. NBA je vrh kome se teži i niko igračima ne može zameriti što odlaze, tim pre što tamo zarađuju 5–10 puta više nego u Evropi (ne svi, naravno, neki igraju za minimalac od oko 300.000 dolara, ali to je njihov izbor).
U perspektivi, rešenje koje može zadovoljiti obe strane jeste osnivanje Evropske divizije NBA koja bi bila treća konferencija. Evropski timovi mogli bi da imaju najbolje američke igrače i da istovremeno zadrže deo Evropljana; uglavnom bi igrali između sebe i dvaput ili triput godišnje odlazili na turneje po SAD, dok bi američki timovi takođe morali da određeni broj utakmica odigraju u Evropi. Posle bi usledio plej-of i tako dalje. Problem je u tome što zasad niko ne razmišlja na taj način. NBA tvrdi da nema neposredne planove za ekspanziju u Evropu i zasad se zadovoljava izvozom jedne ili dve utakmice na početku sezone (Japan, Meksiko) i gostovanjem svojih ekipa na raznim turnirima tipa Mekdonalds.
Ali, nikad ne reci nikad. Ko zna šta će se sve dešavati u budućnosti. Ko bi pre dvadesetak godina tvrdio da će danas u NBA igrati 49 stranaca, odnosno, 26 Evropljana?
„Nisam ja kasapin pa da vodim svoje igrače u Split i Zadar“, rekao je, između ostalog, Predrag Danilović, potpredsednik Partizana, posle teških incidenata i krajnje neprijatne atmosfere koja je pratila gostovanje Partizana u Zagrebu u 12. kolu Evrolige. Nepunu nedelju kasnije u Splitu je gostovao Železnik, doduše, u drugom takmičenju, ali za hrvatsko-srpske odnose to je najmanje bitno, i pobedio, kažu izveštaji, u fer i korektnoj atmosferi bez i najmanjeg incidenta. Naravno, nije isto kada u Hrvatskoj gostuju Partizan, odnosno Železnik, ali zbivanja u Zagrebu navode na zaključak da stvari, ipak, ne valja generalizovati. Svi se slažu da je u Zagrebu bilo grozno, a organizacija nikakva. U dvoranu su ušli ozloglašeni navijači Dinama Bed blu bojs, koji u nju svraćaju svake treće godine kad imaju neki specijalni povod ili kad ih neko tamo uputi ili odvede. Ima indicija da se to desilo sada, a ideja je bila: staviti jasno do znanja šta neki u Hrvatskoj misle o Jadranskoj ligi, koju deo štampe posprdno naziva i Jaranskom ligom. Upravo tih dana Partizan je bio pozvan da se od jeseni priključi, zajedno s još jednim srpskim klubom, takmičenju koje okuplja klubove s prostora bivše Jugoslavije. Anketa „Sportskih novosti“ pokazala je da 60 odsto ispitanika misli da sa srpskim klubovima ne treba (još) praviti nikakve zajedničke lige. Ako je cela teza tačna, cilj je ostvaren. Danilović je još iste večeri rekao de ne vidi nijedan srpski klub u Jadranskoj ligi u narednih deset godina, verovatno na najveće zadovoljstvo hrvatskih nacionalista. Takođe je simptomatično da je Partizan proteklih godina dvaput igrao u Zagrebu; igrali su tamo i Crvena zvezda i Beobanka; gostovale su mnoge druge ekipe iz drugih sportova; odigrana je čak i odlučujuća fudbalska utakmica Hrvatska – Jugoslavija, pa je bilo manje incidenata nego sada. Nešto tu ne štima. Cibona je nesporno kriva zato što je veoma slabo organizovala utakmicu i može biti vrlo zadovoljna kaznom od samo jedne utakmice neigranja u Zagrebu, koju joj je izrekla Evroliga, ali ostaje pitanje zašto baš sada toliki propusti i tolika količina mržnje. Rukovodstvo Jadranske lige nije reagovalo, pustilo je da se strasti bar malo stišaju, pa će nastaviti da realizuje ideju zbog koje je na startu i pre njega dobijeno više kritika nego aplauza. Pri kraju prve sezone (Final Four je od 23. do 25. marta u Ljubljani) imaju mnogo više razloga za zadovoljstvo nego za brigu.
Kako bi izgledao idealni tim sastavljen samo od evropskih igrača? Po slobodnom izboru vašeg reportera, petorka bi mogla da izgleda ovako: Toni Parker (San Antonio, 42 utakmice, 28,3 minuta, 9,7 poena, 3,6 asistencija), Peđa Stojaković (Sakramento, 45 ut., 22,7 p., 5,4 sk., 2,6 as.), Dirk Novicki (Dalas, 45 ut., 38,4 min, 24,1 p., 9,5 sk., 2,1 as., 1 blokada), Pau Gasol (Memfis, 47 ut., 37 min, 17,1 p., 8,7sk., 2,1 as., 2,4 bl.), Vlade Divac (Sakramento, 45 ut., 31,6 min, 11,2 p., 8,3 sk., 2 as., 1,1 bl.).
Ostalu sedmoricu mogli bi činiti Turkoglu (Sakramento, 47 ut., 22,0 min,10,6 p., 3,3 sk., 2 as.), Andrej Kirilenko (Juta, 47 ut., 24,9 min, 10 p., 5,1 sk., 2 bl.), Toni Kukoč (Atlanta, 29 ut., 27,5 min, 10,9 p., 3,9 sk., 3,5 as.), Raša Nesterović (Minesota, 48 ut., 27,0 min, 8,6 p., 6,4 sk., 1,3 bl.), Vitalij Potapenko (Boston, 46 ut., 18,6 min, 5,3 p., 5,1 sk.), Zeljko Rebrača (Detroit, 43 ut., 15,7 min, 6,9 p., 3,8 sk., 1 bl.), Zidrunas Ilgauskas (Klivlend, 29 ut., 20,7 min,11,4 p., 4,9 sk., 1,6 bl.) Rezerve: Medvedenko (LA lejkers), Stepanija (Majami), Radmanović i Drobnjak (Sijetl), Amaeći (Juta). U pripravnosti Bagarić (Čikago), Šundov (Indijana), Brezec (Indijana), Fotsis (Memfis), Moiso (Šarlot), Tarik-Vahad (Denver), Motola (Atlanta, Finac po rođenju, studirao u SAD), i Jakov Cakalov (Feniks). Jedini koji ne igra je Ratko Varda (Detroit).
Sukob bivših saradnika oko milijardi dolara i budućnosti OpenAI-ja seli se u sudnicu. Da li je vizija o neprofitnoj tehnologiji bila samo varka
Arheološki park u Pompeji prvi put je probao da veštačkom inteligencijom generiše jednu od žrtava čuvene erupcije vulkana
Kenijski atletičar Sebastijan Save ispisao je istoriju na 46. Londonskom maratonu, postavši prvi čovek koji je zvaničnu maratonsku trku završio za manje od dva sata. Naučnici su tvrdili da ovaj rezultat nije dostižan još 50 godina
Crvena zvezda je na stadionu „Rajko Mitić“ ubedljivo pobedila Partizan sa 3:0 i tako obezbedila 37. titulu šampiona Srbije, devetu u nizu
Monografija „Prvih 80 godina“ posvećena košarkaškom klubu Partizan je nešto između enciklopedije i bildungsromana. Tu se ni od čega ne beži, pa ni od trauma. A posao je bio veliki – pobrojati samo te utakmice…
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
