Vinska supa sa sirom
Jedno od osnovnih pravila slaganja vina i hrane glasi da se samo uz supe i čorbe vino ne servira. Al’ to nikako ne znači da se od vina ne mogu napraviti supe ili čorbe. Pretpostavljamo da ne postoji gurman koji ne zna da prave riblje čorbe bez vina nema. Za njih nešto novo: vinska supa.
Pre svega valja beli deo praziluka, oko 250 grama, propržiti, začiniti vegetom i biberom, onda naliti s malo vode u kojoj će se skuvati na kockice isečeno 250 grama krompira. Kuva se dok krompir ne smekša, pa se blenderom sve pretvori u kašu, još razredi vrelom vodom, pa se nalije s pola litra belog vina – može i kakvo jeftino: smederevka, plemenka… – i pusti petnaestak minuta da vrijuca, a onamo pripremi tanjir.
Pre svega, na dno tanjira se stavi nekoliko komadića preprženog hleba, onda se narenda stotinak grama ementalera ili mocarele, dakle sira koji se lako topi, pa se preko nalije vrela, gotovo vrijuća supa.
Škarpina u vinu
Na mešavini maslinovog i običnog ulja samo malo se proprže dve glavice belog luka. Pazi se da se ne prepeče a onda odozgo, kao cepanice za zimu, naređa kilogram krompira isečenog kao za pomfrit. Sve se začini vegetom i nežno pobiberi belim mlevenim biberom.
Onamo se kilogram škarpine oguli, otkosti, a komadi, jedan pored drugog, naređaju iznad onog krompira. Ponovi se postupak i sa svim začinima. Sad se još samo sve zalije suvim belim vinom, ukupno oko pola litre, tako da krompir bude potopljen, ali riba ostane iznad. Da se kuva u vinskoj pari!
Na samom kraju se još nabaca nekoliko listova lorbera, jedna veza seckanog peršunovog lista, poklopi pa na laganoj vatri kuva dok riba ne smekša.
Pred služenje sve treba nakapati s malo maslinovog ulja. Savet za vino: šardone na 13 stepeni, kako za kuvanje tako i za služenje. U prvom slučaju temperatura nije bitna, u drugom – jeste.
Biftek u vinu
Jednostavno a efektno.
Svaki dobar biftek valja da pre svega provede nekoliko dana na ledu, onda još toliko u zejtinu.
Dalje sve zavisi od ukusa: ko voli „ingliš“, na vreloj plotni ga peče desetak sekundi s jedne i isto toliko s druge strane; ko preferira „medijum“, uz šporet provede duplo više vremena; ko pak voli jako pečen, bolje da se ne bavi biftekom. Uz manje troškova se može ispeći i šnicla od šola.
Dakle, biftek je ispečen po želji gurmana, pa je vreme za vinski preliv.
Onamo se dve glavice sitno iseckanog luka isprže, ali tako da luk zacakli a ne počne da žuti, posoli, zasladi prstohvatom šećera i krupno tucanim biberom. Sve se zalije špricerskom čašom suvog crnog vina, prokuva dva-tri minuta, pa se preliju komadi bifteka.
Vino: naravno, kaberne sovinjon, vranac, san đoveze, sve lakši ili teži barik.
Vinske šnicle
Kada se teleće šnicle samo izlupaju, posole pa uvaljaju u brašno i isprže, onda se to zove natur šnicla, što valjda svaka domaćica, a domaćin-gurman pogotovu, već zna.
Ali, domaćin-gurman zna i način kako da sve to poboljša. Kada je šnicla propržena s obe strane toliko da je porumenela, nežno se zabiberi, posoli, pa se sve polako naliva čašom suvog belog vina dok meso načisto ne smekša.
Jedno od pravila koje kazuje da uz jelo najbolje prija vino koje se trošilo i za spremanje, ovde ima svoju punu potvrdu.
Bukovače u vinu
Pola kilograma gljiva valja iseći na rezance, pa ih ostaviti da sačekaju prigodnu podlogu. A to su dva struka praziluka, sitno iseckana, posoljena pa izdinstana dok nisu smekšala. Kad je praziluk pripremljen, spreman je da se pomeša s pečurkama, nalije s dva deci suvog belog vina, a začini mlevenim belim biberom.
Krčka se u otklopljenom sudu dok se ne zgusne, a na kraju zaspe vezom seckanog peršunovog lista.
Ovako pripremljene bukovače vegeterijanci troše takvo kakvo je. Ostali pak koriste ovaj sos kao preliv za lakša mesa: teletinu, belo ćureće, belo pileće…
Od kvaliteta mesa zavisi i kvalitet vina: uz piletinu može da paše i kreaca ili smederevka, teletinu je gre´ota trošiti bez sivog burgundca ili sovinjon blana.
