Ratnička princeza

Za pet planeta Sunčevog sistema (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn) znalo se još u antičko vreme. Razumljivo je da tadašnja astronomija, oslonjena isključivo na oštro oko, elementarnu geometriju i matematiku, uz to beznadežno isprepletana s religijom, astrologijom pa i dnevnim političkim potrebama sveštenika i vladara, nije mogla da razjasni pravu prirodu ovih nebeskih tela. Jedino što je stari grčki ili rimski astronom pouzdano znao jeste da se planete (na grčkom „lutalice“) lagano kreću u odnosu na fiksnu zvezdanu pozadinu.

Kada se na ovih pet „starih“ planeta dodaju još Sunce i Mesec, dobijamo drevni „luminarijum“, skup od sedam nebeskih tela vidljivih golim okom. Praktično da nema civilizacije koja ovih sedam nebeskih tela nije utkala u sopstvenu kulturu. U islamskoj tradiciji, na primer, vernici obilaze oko Ćabe sedam puta, po jednom za svako nebesko telo. Sam čin obilaska simboliše kružne putanje nebeskih tela oko Zemlje, centra sveta i svemira. Prema nekim jevrejskim istoričarima i enciklopedistima, svaki krak menore, sedmokrakog obrednog svećnjaka, takođe simbolizuje po jedno drevno nebesko telo. Slični simboli mogu se naći u Bibliji, Talmudu i drugim verskim knjigama.

Iako su tokom poslednjih nekoliko stotina godina naša saznanja o Sunčevom sistemu ustostručena, iako smo otkrili još tri planete (Uran, Neptun i Pluton, 1781, 1846. i 1930. godine), način njihovog otkrivanja ostao je manje-više isti. Astronomi i dalje „preoravaju“ nebo pedalj po pedalj u nadi da će pronaći tačkicu koja se kreće spram zamrznute zvezdane kulise. Takvih „tačkica“, novih kandidata za planete, bilo je dosta u poslednje vreme, a najveće zasluge za to pripadaju Čadu Truhilju, astronomu sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasadeni i njegovim saradnicima Majklu Braunu i Dejvidu Rabinovicu. Ovaj uigrani tim otkrio je tri nova velika objekta u Sunčevom sistemu: Kvaorar (2002), Sednu (2003) i Orkus (2004). Reč je o markantnim predstavnicima tzv. Kajperovog pojasa i Ortovog oblaka – rezervoara kosmičkog materijala zaostalog iza Neptunove orbite nakon prvobitne kondenzacije Sunčevog sistema.

PITANjE VELIČINE: Iako predstavljaju značajna otkrića, Kvaorar, Sedna i Orkus nikad nisu bili pravi kandidati za nove planete, prvenstveno zato što su „manji od najmanjeg“ i „dalji od najdaljeg“. Ilustracije radi, Pluton, poslednja otkrivena, najmanja i najudaljenija (priznata) planeta Sunčevog sistema ima prečnik od oko 2300 km, dok su Sedna, Orkus i Kvaorar listom manji od 1800 km i kruže oko Sunca na mnogo većim rastojanjima. Ako se uzme u obzir da je Pluton manji ne samo od Zemlje već i od Meseca (3500 km u prečniku), teško je očekivati da će status nove planete biti priznat bilo kom nebeskom telu manjem od Plutona.

Međutim, bilo je jasno da Braun i Truhiljo definitivno imaju metodologiju za ponavljanje sličnih otkrića i da se nalaze na pravom tragu. Braun je od samog početka bio vrlo samouveren i još 2000. godine opkladio se s koleginicom u pet flaša prvoklasnog šampanjca da će do kraja 2005. godine otkriti svet veći od Plutona.

Braun je izgubio opkladu za samo nekoliko dana pošto je otkriće ekstremno udaljenog i velikog objekta katalogizovanog pod oznakom 2003 UB313 objavljeno tek 8. januara 2006. Prema prvim pokazateljima novootkriveni svet značajno je nadmašivao Pluton po veličini. Iako su Braun i Truhiljo nameravali da otkriće obelodane nekoliko meseci kasnije, tek kada bolje izuče orbitu, veličinu i sjaj objekta, rivalitet sa grupom španskih naučnika (često na ivici otvorene konfrontacije) naterao ih je da otkriće publikuju mnogo ranije.

DEFINICIJA: Ime Ksena prvo je počelo da cirkuliše u internoj komunikaciji astronoma koji su publikovali otkriće. Majkl Braun kaže: „Ovo ime držali smo u rezervi sa željom da ga iskoristimo za nešto značajno i veliko, veće od Plutona u svakom slučaju.“ Neko privremeno ime moralo je biti upotrebljeno jer je ono kataloško bilo krajnje nezgrapno i nepraktično za svakodnevnu upotrebu. Ime se, međutim, brzo ukorenilo u javnosti, iako Ksena nema mitološki kontekst kakav imaju imena ostalih planeta. Ksena je, zapravo, ime drevne princeze ratnika iz petparačke TV serije emitovane krajem devedesetih godina. Lik Ksene „tumačila“ je Lusi Lolejs, koja u toj seriji izgleda kao porno glumica kojoj je konačno uspelo da uđe u filmsku B-produkciju. Samim tim, ime Ksena pogodno je za ime planete baš kao i Konan, Popaj ili Tarzan.

Ksena (kad drugog imena nema, dobro je i ovo) po svim svojim pokazateljima predstavlja krajnje ekstreman svet: u proseku dva do tri puta udaljenija od Sunca nego Pluton, Ksena obiđe Sunce jednom na svakih 560 godina. Površinska temperatura nije veća od -240°C a prečnik je, nakon inicijalnih 3000 kilometara i ponovljenih osmatranja sa kosmičke opservatorije Habl sveden na 2400 kilometara, što je skoro identično veličini Plutona. Gledano sa Ksene, Sunce je praktično nemoguće razlikovati od ostalih zvezda.

Otkriće Ksene poslužilo je kao povod za rasplamsavanje stare diskusije: šta je, zapravo, definicija planete? Da li je Pluton planeta ili običan asteroid? Ako je Pluton planeta, zašto to ne bi bila i Ksena? Ako Ksena nije planeta, onda status planete treba oduzeti i Plutonu. Zavisno od ugla posmatranja i „stranačke pripadnosti“ broj planeta Sunčevog sistema počeo je da varira između osam i trinaest…

ASTROLOŠKA PRIČA: Sve to nateralo je Međunarodnu astronomsku uniju (IAU), jedinu referentnu organizaciju za pitanja ovakve vrste, da status Plutona i Ksene stavi na dnevni red. Unija se obavezala da do septembra izađe sa čvrstom definicijom planete i, samim tim, trajno kategorizuje Pluton i slična nebeska tela. Međutim, već sada je jasno da su šanse da IAU uskrati Plutonu status planete vrlo male. Pluton ima svoje zaštićeno mesto u oficijelnom planetarijumu, prvenstveno iz istorijskih razloga. Iako danas tek „fića“ među ostalim planetama, Pluton je otkriven u vreme kada je i „fića“ bio auto. Međutim, vreme „fiće“ je definitivno prošlo, u istoriji ima mesta samo za jednog, pa i za njega – jedva. Zato je još manje verovatno da će Ksena, makar i uz evidentan pritisak javnosti, uspeti da se kao nova planetarna „peglica“ ugura u nebeski vozni park.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će na sve ovo reagovati astrolozi, simpatična družina samoukih šarlatana koja zarađuje pare tako što ko bajagi gleda u planete i proriče budućnost onima koji Jupiter i fudbalsku loptu razlikuju samo po šari. Džonatan Kajner, vlasnik veoma posećenog i citiranog astrološkog sajta cainer.com, već je „plakatirao“ svoje stranice TV posterima Ksene u naponu snage i svega ostalog. Verovatno impresioniran njenim mačo-sjajem, kajlama koje landaraju, čeličnim brushalterima, kožnim tangama, raspupelim oblinama i drugim „konanovsko-varvarskim“ atributima, Kajner prosto leti Kseni u susret: „Naša ratnička princeza neće imati respekt za konvencije i tradiciju. Ona će biti naša nova, moderna ikona, ona će nas hrabriti da ignorišemo tradiciju i protokol. Dobili smo boginju drugačije vrste, boginju koja će nas odvesti u novu kulturu, u novo stanje svesti. Otkrićem nove planete, njen duh je oslobođen i pušten među ljude.“

A dok to novo stanje psihe ne stigne iz dubokog svemira do naših zabačenih krajeva, autor ovog teksta predlaže vam da sa interneta skinete i pogledate neku od epizoda serije Xena: Warrior Princess. Ima šta da se vidi, psihički, a bogami i fizički.