Životni prostor
Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Nedeljnik „Vreme“ uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva kao deo programa podrške projektima koji promovišu i popularizuju elektronske komunikacije i informaciono društvo, organizovalo je radionicu o onlajn novinarstvu za studente i mlade novinare.
Nakon uvodnih predavanja novinara Zorana Stanojevića i Veljka Popovića o praktičnim aspektima rada u medijima i posebno onlajn redakcijama, mladi učesnici radionice upoznali su se sa načinom funkcionisanja redakcije i sajta „Vremena“.
Oni su dobili zadatke da naprave jedno dnevno „izdanje“ sajta – pisali su vesti i izveštaje o najvažnijim događajima za taj dan, 16. decembar, a nakon toga su saznali i kako se biraju odgovarajuće ilustracije, organizuje fotografisanje za medije i kako izgleda rad u foto-arhivi. Na kraju, posle uspešno završene pripreme tekstova, mladi novinari i studenti učili su kako se oni postavljaju na sajt.
Za neke od njih ovo je bila prva poseta jednom mediju i prilika da saznaju informacije iz prve ruke o tome šta ih čeka u daljoj karijeri.
U nastavku slede tekstovi učesnika radionice u „četiri ruke“: Dušice Jovanović, Nemanje Rašića, Zrinke Bogićević Badnjević, Marije Sretenović, Ane Šunjke, Jovane Bozalo, Jovane Janjić, Đurđe Bogosavljević, Radmila Markovića i Selene Latinović. U njima su obrađivali teme vezane za medije i društvene mreže koje su im bile posebno interesantne.
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve