U podrumu Železničke stanice Milano Centrale je Peron 21 sa kojeg je u Aušvic odvedeno 1200 Jevreja iz severnih delova Italije. Tu je 2013. otvoren jedinstveni muzej – Memoriale della Shoah
Dok putnici ulaze vozom u Železničku stanicu Milano Centrale, srećni što dolaze u grad mode, muzike i fudbala, malo njih zna da se tu ispod šina, na tajnom “Peronu 21” nalazi memorijal posvećen tragičnim događajima od pre više od 80 godina.
U podrumu stanice Milano Centrale 2013. otvoren je muzej posvećen 1200 Jevreja iz zatvora San Vittore, koji su u 20 vozova između kraja 1943. i početka 1945. odvedeni u Aušvic. Samo njih 27 je preživelo. Sama zgrada stanice Milano Centrale impresivna je građevina iz 1931. ili “devete godine Ere fašista”. U Musolinijevoj Italiji godine su, naime, počele da se računaju od Marša na Rim 1922.
Memorialle della Shoah nalazi se pored bočnog ulaza u Milano Centrale, blizu mesta gde staju autobusi koji dovoze putnike sa Aerodroma Bergamo. Mere bezbednosti su uobičajeno velike kao i kod svih jevrejskih muzeja, memorijala žrtvama Holokausta ili sinagoga u Zapadnoj Evropi. Tu je parkirano i jedno oklopno policijsko vozilo sa dvojicom specijalaca pod punom borbenom spremom.
Nakon što je Musolinijeva Italija 8. septembra 1943. kapitulirala, trupe nacističke Nemačke zauzele su sever zemlje, a Milano je postao centar za interniranje Jevreja. Naime, slično kao i u Hortijevoj Mađarskoj, Jevreji su u Musolinijevoj Italiji bili obespravljeni, ali nisu završavali u stočnim vagonima i upućivani u koncentracione logore. Poznate su priče kako su Jevreji iz dela NDH koji je bio pod nemačkom upravom spasavali živote begom u deo Pavelićeve države pod okupacijom Italije. Ante Tomić mi je jednom u Gradskoj kavani u Splitu pričao kako su se u leto 1943. još uvek održavala venčanja u ovdašnjoj sinagogi. A onda su u septembru 1943. došli Nemci (kao i u aprilu 1944. u Bačku, dotad pod Hortijevom upravom) i počeli da šalju Jevreje u Aušvic i ostale logore.
Progon Jevreja i njihovo slanje u Aušvic sprovodio je SS-Sturmbannführer Teodor Savecke. On je na kraju rata počeo da radi za Amerikance, od 1947. zvanično za CIA, čak je vraćen i u redovni policijski sastav u Zapadnoj Nemačkoj. Godine 1999. sud u Torinu osudio ga je u odsustvu na doživotnu robiju, ali ga Nemačka nikada nije izručila. Umro je godinu dana kasnije kao slobodan čovek.
U Milano su deportovani Jevreji iz Đenove i Torina, kao i oni iz doline Aosta. Prvi voz sa tajnog podzemnog Perona 21 otišao je 6. decembra 1943. prevozeći u Aušvic 169 Jevreja. Samo petoro od njih je preživelo. Drugi voz je sa 600 Jevreja krenuo 30. januara 1944. Čim su stigli u Aušvic, njih 500 je za nekoliko sati ugušeno u gasnim komorama i spaljeno u krematorijumu. Među njima je bilo i 40 dece. Jedna od retkih koje su preživele bila je tada četrnaestogodišnja devojčica Lilijana Segre, danas jedna od malobrojnih koji su još uvek među živima. Njen otac Alberto ubijen je u Aušvicu.
Peron 21 bio je zaboravljen decenijama, a tek 1995. lokalna katolička organizacija Sant’Egidio otkrila je javnosti šta se tu dešavalo. Radovi su počeli 2002. kako bi se u podrumu stanice Milano Centrale otvorio memorijal. Ideju je dao tadašnji nadbiskup Milana Karl Marija Martini. Početni deo od 15,6 miliona dolara, koliko je ukupno koštao ceo projekat, obezbedile su lokalne vlasti i sponzori. Na kraju se pojavila Lili Safra, brazilska milionerka jevrejskog porekla, koja je obezbedila dodatni novac kako bi se Shoa Memorial u Milanu završio. Otvoren je 27. januara 2013. na Dan sećanja na žrtve Holokausta u prisustvu Marija Montija, tadašnjeg premijera Italije i velikog broja državnih i verskih zvaničnika. Memorijal je u proteklih 10 godina ponudio svoj prostor i za smeštaj migranata iz Sirije i Eritreje.
U samom muzeju, na Peronu 21 nalaze se ploče sa datumima deportacije Jevreja sa ovog mesta, a na zidu preko puta njega – svih 1.200 imena ljudi koji su odavde otišli u Aušvic. U malim kino salama emituju se ispovesti putnika sa Perona 21 koji su preživeli Holokaust. Dok obilazite memorijal, čujete tutnjanje vozova iznad glave i možete da zamislite kako su isti zvuk slušali Jevreji dok su čekali ukrcavanje u stočne vagone.
U aprilu 2023. neko je vandalizovao mural na zidu Memorijala koji prikazuje likove iz “Simpsonovih” obučene poput logoraša iz Aušvica.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
