Projekat TreeGems: Popis „svetih stabala“ u Šumadiji

Šumadija je ime dobila po šumama koje su se u prošlosti prostirale na velikim delovima njene teritorije. Iako su one u međuvremenu degradirane, zahvaljujući lokalnom stanovništvu, naročito u seoskim sredinama, mnogi drevni, monumentalni primerci drveća očuvani su do danas u vidu „svetih stabala“, tzv. zapisa.

U Srbiji, zapis je stablo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. To je zapravo osveštano drvo na kojem je urezan krst. Kao tabuirano stablo, zapis se ne sme seći i ne smeju mu se lomiti grane, niti se na njemu sme spavati ili se na njega penjati. Veruje se da će svakoga ko se o to ogluši zadesiti velika nesreća, piše Klima 101.

Mada je obično u pitanju hrast, zapisa ima i među drugim vrstama drveća kao što su cer, brest, jasen i divlja kruška. A upravo se u Šumadiji krije mnogo ovakvih blaga prirode koji su poput svojevrsne spone između davnašnjih i današnjih vremena.

Jedan sveti hrast na deset kvadratnih kilometara

Procenjuje se da na svakih deset kvadratnih kilometara šumadijske zemlje živi bar jedan sveti hrast, među kojima se kriju i neki od najdugovečnijih i najvećih Šumadinaca.

Autori projekta TreeGems žele da ih pronađu sve, ne samo hrastove već i druge vrste zapisa.

Udruženi sa lokalnim stanovništvom, multidisciplinarni tim naučnika, tokom ove i naredne godine, radi na dokumentovanju svetih stabala u Šumadijskom upravnom okrugu.

Cilj istraživanja je karakterizacija zapisa sa botaničkog i ekološkog aspekta, sa posebnim osvrtom na zatečeno stanje i njihovu ulogu u svetlu klimatskih promena.

Stablo kao deo socio-kulturne slike

S obzirom na to da se vekovima unazad meštani okupljaju oko ovog drveća praktikujući brojne narodne i religijske običaje, stabla se analiziraju i sa socio-kulturnog aspekta.

Na mapi projekta TreeGems do sada je ubeleženo desetak zapisa koji su označeni kao skriveni dragulji, od hrasta medunca u Gornjim Grbicama koji, prema predanju, postoji još od doba dinastije Obrenović do divlje kruške izuzetnih dimenzija u Velikoj Sugubini.

To su posebna stabla koja su preživela sve ekološke i društveno-istorijske izazove koji su zadesili Šumadiju u protekla dva veka.

Pored toga, ima i skoro 40 ostalih živih stabala, kao i dva osušena zapisa – hrast u Gornjim Grbicama i dud kod sela Bukorovac, oba u blizini Kragujevca.

Ovoj zanimljivoj potrazi za šumadijskim zapisima možete se i sami priključiti kao građani-istraživači.

Kako da prijavite zapis u vešem mestu?

Zapise iz svog mesta možete podeliti sa autorima projekta TreeGems preko njihovih društvenih mreža (Instagram, Facebook, LinkedIn) tako što ćete okačiti fotografiju i tagovati ih – ili im pak pisati u inboks.

Moguće je i kontaktiranje putem mejla. Tako će vaš zapis naučnici moći da dodaju na samu mapu.

„Svaka informacija koju nam pošaljete, svaka priča koju podelite”, ističe se na sajtu, „pomaže u stvaranju sveobuhvatne mreže znanja koja prevazilazi pojedinačne projekte i doprinosi kolektivnom pamćenju.”

Tim projekta TreeGems radi na razvoju dela sajta koji će u bliskoj budućnosti omogućiti posetiocima da samostalno dodaju svoje fotografije, zapažanja i priče o zapisima u Srbiji.

Kako se navodi, biće to interaktivna mapa i baza podataka, dostupna svima koji žele da doprinesu očuvanju naše kulturne i prirodne baštine.

Put ka Unesko listi

Ali sve ovo su samo početni koraci ka pokretanju inicijative za zaštitu stabala-zapisa u okviru Uneskovog kulturnog nasleđa.

„Naša vizija je da zapisi budu prepoznati, lokalno i globalno, kao vredan i specifičan socio-kulturni, predeoni i botanički fenomen Srbije”, objašnjavaju iz projekta TreeGems.

Ovo istraživanje finansira Centar za promociju nauke pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Hrast-zapis u Šaranima posečen je zbog izgradnje autoputa

U selu Šarani, kod Gornjeg Milanovca, vekovima je rastao veoma poseban hrast.

Za meštane, on je predstavljao više od drveta – bio je to još jedan drevni zapis, osveštano stablo koje se ne seče i koje čuva duh predaka.

Star više od 600 godina, s krošnjom širokom 26 metara i stablom obima dva metra, dugo je ostajao van pažnje šire javnosti.

Sve dok se početkom 2010-ih nije našao isprečio na putu Koridora 11.

Uprkos protestima meštana i apelima nevladinih organizacija da se trasa autoputa pomeri, vlasti su odlučile drugačije.

Foto: Pixabay/Justus_Zeemann

Posle višemesečne borbe i obećanja da će drvo biti sačuvano, hrast je posečen rano ujutru 23. jula 2015. godine.

Izvor: Klima 101

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.