U Župi proslavljaju Svetog Trifuna i stari i mladi vinari, s tim što ovi potonji i studiraju enologiju u inostranstvu
Vinogradari i vinari 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, svog zaštitnika, a najviše u Župskom kraju. Opština Aleksandrovac je pozanta po proizvodnji vina i uzgoju vinograda – ima više od 80 registrovanih vinarija od kojih skoro polovina proizvodi veće količine vina.
Prema običaju današnjeg praznika, vinogradari rano ujutro izlaze u vinograde gde počinje prva rezidba za ovu godinu. Po tradiciji koja se u Župi prenosi godinama sa vinara na vinara, svake godine je neko drugi kolačar i nosi slavski kolač u vinograd. Ove godine, kolačar je vinarija Botunjac.
Običaji u vinogradu
Vinar Kosta Botunjac za “Vreme” kaže da se slavski kolač seče u vinogradu oko 11 sati.
“Tu će biti mala svečanost, kada se poslužuje i čaša vina”, kaže Botunjac, a nakon toga će svi zainteresovani otići u obilazak podruma Dragoljuba Markovića u Šljivovu. „To je čuveni podrum koji je uništen 1945. godine, a nakon obilaska ide se u kafanu kako bi se dalje slavilo.“
Njegov prethodnik, prošlogodišnji kolačar, Milan Spasić dodaje da se organizuju i humanitarne akcije, i naglašava da ta tradicija svakako treba da se održi.
Tradicija u porodici Spasić
Inače, tradicija je važna u porodici Spasić. Milanov sin, Aleksa Spasić, osma je generacija koja u njegovoj porodici proizvodi vino, i studira enologiju u Sloveniji,
Za „Vreme“ priča da se vino u njegovoj porodici pravi još od 1856. godine, za šta postoji i pisani dokument u Zavičajnom muzeju Župe. To je bio dokument o deobi imovine gde je pisalo koja bačva sa koliko akova (stara mera za tečnost) kom sinu ide.
“Kada se preračuna u litre, vidi se da su to bile ozbiljne količine vina“, kaže i dodaje da „danas naša vinarija ima ukupno kapaciteta za 200.000 litara“.
Pre Drugog svetskog rata ova porodica je proizvodila više vina nego danas. Tada su imali 28 hektara vinograda, danas imaju nešto više od osam. Nakon oslobođenja i dolaska komunizma oduzet im je veći deo imovine.
Aleksa priča da je njegov deda, strahujući da će mu oduzeti vinograde, smanjio proizvodnju vina. I tako je bilo sve dok njegov otac, Milan Spasić, kao sedma generacija u porodici koja proizvodi vino, 1999. godine nije zvanično osnovao vinariju Spasić. Onakvu, kakva je i danas.
Aleksa kaže da tehnologija proizvodnje vina napreduje iz dana u dan ,što je i bio jedan od razloga zašto je odlučio da studira u Sloveniji. “Slovenci se u velikoj mneri ugledaju na Italijane, a mislim da su Italijani najdalje stigli sa tehnologijom vina u svetu.”
Još devedesetih godina kada je tamjanika bila nepoznata sorta u župskom kraju, vinarija Spasić je sa vinarijom Minić razradila ovu sortu grožđa. Drugi vinogradari su od njih uzimali lozu za kalemove, i tako proiširili sortu.
Tamjanika
“Možemo da kažemo da je tamjanika odavde potekla, a sad ima i dosta klonova”, navodi naš sagovornik.
Vinarija Spasić danas najviše proizvodi tamjaniku i prokupac, a pored njih i rizling i kaberne. U planu je još jedna premium linija prokupca, ali i još neke sorte poput pinoara i jagode.
A svo ovo grožđe je, kaže Aleksa, ovako dobro zbog župske klima koja je specifična, ima blage zime i blaga leta, Župa je druga u Srbiji po broju sunčanih dana što je veoma povoljno za uzgoj grožđa.
“Ima velikog potencijala za dobro grožđe, a 90 posto kvaliteta vina dolazi iz kvaliteta grožđa, a 10 posto je onaj deo gde vinar može da se igra.”
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
