Tehnologija sve više potiskuje papir i olovku, pa tako i pisanje rukom polako pada u zaborav.
Međutim naučna istraživanja otkrivaju da pisanje rukom pomaže da se određene veštine nauče brže i bolje nego kucanjem na tastaturi ili gledanjem video-zapisa.
Rezultati govore I da pisanje rukom utiče na čitanje, pravopis i razumevanje jezika.
Rad ruku je odgledalo rada mozga
Radni terapeut Katarina Drmanac kaže za “Vreme” da je pisanje složena veština koja se razvija vremenom. Da bi naučili da pišu , deca treba da kombinuju finu motoriku, govor, pamćenje i koncentraciju.
“Pravilan rad ruku jedan od preduslova za pisanje. Jer, kada govorimo o pisanju govorimo o mišićima glave, vrata, ramenog pojasa i trupa koji su preduslov da dete sedi mirno u stolici”, kaže Drmanac.
Ona objašnjava da su i sposobnost stabilizacije glave i vrata važni da bi se omogućila koordinacija ruku i prstiju.
Tu govorimo, kako kaže naša sagovornica, i o stabilizaciji ramena, svesti tela, dete treba da ima svest o prstima i koliki će pritisak da izvrši na olovku, a da ne gleda istovremeno u šaku.
“Važna je i čulna obrada – tačno registrovanje, tumačenje i odgovor na čulnu stimulaciju iz spoljašnje sredine, ali i iz svog tela (npr kada se rade diktati). Potom pažnja i koncentracija – dete treba da uloži napor kako bi završilo aktivnost da ne odluta pažnja, odnosno da izdrži da završi zadatak do kraja i razvije neke nove veštine kroz zadatak, što zahteva na primer matematika”, objašnjava Drmanac.
Loša kontrola ruku, kaže, može otežati ne samo pisanje, nego i samostalno jedenje, okretanje stranica knjige, aktivnosti poput oblačenja, svlačenja, vezivanja pertli….
Lakše pisanje i čitanje nepoznatih reči
Brenda Rap i glavni autor studije Robert Vajli, profesor na Univerzitetu Severne Karoline u Grinsborou, sproveli su eksperiment u kojem su 42 osobe učile arapsko pismo. Ispitanici su bili podeljeni u tri grupe: prvi su pisali rukom, drugi su kucali na tastaturi, a treći su gledali video-snimke.
Svi su upoznavali slova gledajući video-snimke u kojima je pisanje jednog po jednog slova praćeno izgovaranjem njegovog glasa i naziva.
Potom su tri grupe na različite načine pokušale da nauče ono što su upravo videle i čule.
Na kraju, svi su mogli da prepoznaju slova, ali grupa koja je pisala rukom bila je bez premca bolja u svim tim zadacima.
“Glavni zaključak je da, iako su svi ispitanici bili dobri u prepoznavanju slova, oni koji su učili pišući rukom postigli su najbolje rezultate. I trebalo im je manje vremena za to”, rekao je Vajli.
Značaj u školskoj nastavi
Ispitanici koji su pisali stekli su više veština potrebnih da bi se tečno čitalo i pravilno pisalo.
Vajli i Rapova smatraju da je to zbog toga što pisanje rukom potkrepljuje i pospešuje učenje koje se zasniva na zvučnim i vizuelnim sadržajima. To nema nikakve veze sa rukopisom, nego sa tim da jednostavan čin pisanja rukom pruža perceptivno-motoričko iskustvo koje objedinjuje ono što je naučeno o slovima – a to su njihovi oblici, glasovi i motoričko planiranje – što zauzvrat pruža šire znanje i pravo učenje, tvrde naučnici.
Pisanjem dobijate jasniju sliku u svom umu koja vam pruža strukturu i potporu pomoću koje ćete lakše moći da ispunite druge vrste zadataka, kaže Vajli.
Iako su u studiji učestvovale odrasle osobe, Vajli i Rapova veruju da bi iste rezultate dobili i kod dece. Njihovi zaključci mogu imati značaj u nastavi, gde poslednjih godina olovke i sveske sve češće potiskuju tableti i računari, a učenje pisanih slova pada u zaborav.
Nalazi studije takođe ukazuju da bi odrasli koji pokušavaju da nauče jezik sa drugačijim pismom (alfabetom), trebalo da znanja stečena pomoću aplikacija ili snimaka dopune – dobrim starim rukopisom.
SAD: Pair i olovka se vraćaju na velika vrata
Sve veći broj saveznih država u SAD zahteva nastavu pisanja rukom u školama, a istraživanja potvrđuju prednosti pisanja na papiru, piše američka TV mreža NBC.
Početkom ove godine u Kaliforniji je održano takmičenje Savezno takmičenje đaka u pisanju rukom „Zaner-Bloser“, održano 33. Put.
To takmičenje slavi praksu pisanja rukom koje doživljava svojevrsnu renesansu u SAD.
U januaru je Kalifornija postala 22. država u kojoj se pisana slova uče u školama, što je značajan skok u odnosu na 2016, kada je to nalagalo samo 12 od ukupno 50 saveznih država SAD.
Šeron Kuirk-Silva, poslanica Skupštine države Kalifornije koja je podnela predlog zakona o tome, kazala je da iako je reč „o veoma polarizovanoj zemlji, gde su tolika pitanja sporna, za predlog zakona o rukopisu imali su punu dvostranačku podršku i dobru volju, a ljudi se slažu o važnosti pisanja rukom“.
Kuirk-Silva je rekla da se založila za taj zakon velikim delom i jer je 25 godina predavala u osnovnoj školi pre no što je postala poslanica.
„Godinama tehnologija preuzima nastavni plan i program u školama, deca samo miruju ispred ekrana i sada se širi osećaj da treba da im vratimo olovke u ruke“, rekla je ona.
Kalifornijski zakon nalaže da učenici od prvog do šestog razreda imaju nastavu pisanja rukom, čemu Kvirk-Silva dodaje da time stiču važno i jezičko i umetničko oruđe.
Pisanje pomože i očuvanju mentalnog zdravlja
Istraživanja i tvrdnje mnogih psihoterapeuta ukazuju na to da pisanje dnevnika koje uključuje misli i osećanja povodom onoga što nam se u životu dešava, dokazano pomaže da mentalno ojačamo.
Pisanje dnevnika ima brojne dobrobiti, od ublažavanja stresa, do usmeravanja energije na ono što je zaista važno.
