Nezami Ganđavi, koji je o ženi pisao vanvremenski, a o svetlosti kao da je slika, koji je u 12. veku nagovestio nadrealizam i postao večni persijski pesnik
Dvanaestog marta 1141. godine rodio se Nezami Ganđavi, večni persijski pesnik, jedan od pesnika čija imena istorija klasične iranske književnosti smatra eminentnijim i blistavijim od ostalih. Uz njega su Ferdosi (10. vek), Sa’di Širazi (13. vek), Mevlana Dželaludin Rumi (13. vek) i Hafez Širazi (14. vek) kao najznačajniji i najpoznatiji pesnici koji zauzimaju sam vrh celokupnog iranskog pesništva i smatraju se stubovima klasične persijske književnosti.
Dela Nezamija Ganđavija su vredna i značajna i po tehnici pisanja i po sadržaju, na šta ćemo se, u ovom radu, ukratko osvrnuti.
Sa stanovišta tehnike samog pisanja, Nezamijeve pesme su napisane u formi mesnevije, koja je najvažniji poetski oblik za izražavanje jedne ideje, priče ili teme koju je potrebno opisati i obrazložiti. Nezamijevo književno remek-delo Pandž Gandž ili Hamse Nezami (doslovno Nezamijeva petorka) predstavlja potpuno novi stil pisanja koji u jednoj zbirci, u formi mesnevije, objedinjuje pet različitih narativa. Nezamijeva kreativnost u stvaranju stila poznatog kao hamse uticala je na to da su njega i ovaj stil oponašali mnogi pesnici u narednim vekovima, i da se ovaj stil održao tokom narednih osamsto godina kada su ga usvojili mnogi pesnici u Iranu, Maloj Aziji, Centralnoj Aziji i Indiji.
Posebna Nezamijeva pesnička tehnika je izbegavanje ponavljanja, stvaranje različitosti i prikazivanje apstraktnih tema. Drugim rečima, stvarajući raznovrsnost narativa i apstraktne prostore, on kao da u svojim poemama oslikava veoma privlačno i raznobojno slikarsko platno prepuno mašte, boja i svetlosti. Kulminacija pesničke inovativnosti vidi se u priči o Sedam princeza koja je stvorena i ispričana u jednoj skoro nadrealnoj atmosferi: Nezami u ovoj priči prikazuje palatu (palata Hornag) koja se boji pod uticajem promene ugla sunčevih zraka, opis sedam kupola i savršena kombinacija boje svake kupole sa odećom i sa tim da svaki dan u nedelji ima jednu boju, igra svetlosti i senke i mnogi drugi primeri koji će nam, nesumnjivo, dočarati nadrealnu sliku. Nezami, koji je živeo u dvanaestom veku, uspešno kombinuje ovu tehniku sa umetničkom veštinom i poetskim jezikom iako znamo da je nadrealizam kao umetnički pravac nastao u dvadesetom veku, pa se i, u tom pogledu, Nezami može smatrati pionirom.
S druge strane, sadržaj Nezamijevih dela je skup moralnih, emocionalnih, filozofskih i pravnih poruka. Na primer, teme ljubavi i uloga žene u Nezamijevim pričama su vredne pažnje. U priči o Hosrovu i Širin, glavni junak priče Širin, prema Nezamiju, predstavlja oličenje pobožne žene koja je istovremeno i mudra, učena i razborita. Njegov pogled na ženu u ovoj priči je moderan i izvan svog vremena; to je žena koja u ulozi društvenog reformatora savetuje svog supruga, kralja Hosra, preporučujući mu mudrost, znanje i pravednost u vladanju i upozorava na molitve i kletve naroda.
Pored stvaranja maštovitih i živopisnih prostora u pripovedanju i izmišljanja novih kombinacija u romantičnim i emotivnim opisima, Nezami se bavi i pravnim, filozofskim i gnostičkim pitanjima i koristi svaku priliku da u svojim pričama iznese i svoje filozofske i moralne stavove. Na primer, u ljubavnoj poemi o Hosru i Širin, jednostavnim jezikom, iako prožetim filozofskom argumentacijom, on govori o monoteizmu; u Ikbal-nami, citirajući stavove grčkih filozofa o stvaranju poput Sokrata, Aristotela i Platona, on iznosi svoje mišljenje koje je saglasno gledištima muslimanskih filozofa, navodeći razum kao prvostvorenu stvar. Iz njegovih radova jasno se vidi da je pored tradicionalnih i intelektualnih nauka poznavao i discipline kao što su matematika, medicina i muzika.
Iako sva Nezamijeva dela pripadaju poeziji i napisana su u stihu, on se, ipak, može smatrati kreativnim piscem koji je posedovao vlastiti stil. Treba napomenuti da je poezija tradicionalno bila najvažniji književni oblik klasične iranske književnosti zato što pesnička forma sadrži melodiju i ritam, bolje se kolektivno pamti i lakše prenosi usmenim putem sa jednog naraštaja na drugi, posebno u vreme kada izdavaštvo nije postojalo u institucionalnom obliku. Tokom dugog niza vekova i nakon što je staropersijski prešao u srednjopersijski, od sredine sedmog veka nove ere persijski jezik se postepeno stabilizovao i postao moderan jezik. Zahvaljujući ovoj povoljnoj okolnosti, govornici persijskog jezika sada mogu lako da čitaju, razumeju i uživaju u pesmama i delima nastalim pre hiljadu godina, pa tako i u lepim, pitkim, prijatnim i mudrim pesmama Nezamija Ganđavija. Nezami je persijski pesnik koji je svoja glavna i književna remek-dela pisao na persijskom i sve dok postoji persijski, ova dela će večno živeti u riznicama iranske kulture i persijskog jezika.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
