Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
ŽENE U RAVNOGORSKOM POKRETU
Ravnogorski pokret nije ulagao mnogo napora u pridobijanje žena, a iako se u maloj meri obraćao ženama, čak i kada je to činio, nastupao je sa konzervativnih, patrijarhalnih stanovišta, videći ženu isključivo kao suprugu i majku. Proklamovani idealni model žene insistirao je na nacionalnim i patrijarhalnim vrednostima, što je predstavljalo nedovoljno atraktivne stavove koji su se malo razlikovali od retorike kolaboracionista. Pri tome ni praksa angažovanja ženskih društava i čak borbeno angažovanje pojedinih žena tokom Prvog svetskog rata, poput Milunke Savić, nisu uzimani u obzir. S vremenom je vođstvo pokreta počelo da se ugleda na zapadne saveznike i uviđa nedovoljnu angažovanost žena, ali je i tada krivicu za nedovoljno angažovanje svaljivalo na žene, ne čineći pri tome značajne poteze da ih privuče na svoju stranu. Uprkos naporima da se pokret politički izgradi i osmisli, u svojim najznačajnijim aktima ravnogorski pokret je ostajao nem kada su u pitanju politička prava žena.
Ravnogorski pokret nije računao sa doprinosom žena vojnoj organizaciji, a veoma mali broj žena je učestvovao u borbenim akcijama. Želja žena da daju doprinos oličena je i u nastanku samonikle ženske borbene organizacije Crne šamije nastale krajem 1941. u okolini Kragujevca kao reakcija na masovna streljanja, a koja se naknadno pridružila ravnogorskom pokretu vršeći za njegove potrebe kurirsku službu, sakupljanje sanitetskog materijala, oružja i municije. Pored uloge kurirki, žene su najistaknutiju ulogu imale kao obaveštajke, naročito u gradovima. Ravnogorski pokret je smatran za vojnu i mušku organizaciju i takvi stavovi dominirali su u viđenjima rukovodstva pokreta. Žene koje su učestvovale u ravnogorskom pokretu kao borci bile su malobrojne. Kao istaknute žene po takvom angažovanju i daljim aktivnostima u pokretu mogu se izdvojiti Milka Baković i Jelena Kalabić Đorić.
Milka Baković i Jelena Kalabić Đorić predstavljaju dve upečatljive ženske ličnosti koje su se sa puškom u ruci borile u sastavu ravnogorskih snaga tokom ustanka 1941. godine. Njihovo borbeno učešće ima nekoliko zajedničkih momenata – obe su stupile u odrede nakon pritiska narodnooslobodilačkog pokreta i učestvovale u ustaničkim borbama da bi zatim po gašenju ustanka bile angažovane na drugim poslovima, uglavnom kao kurirke.
Milka Baković je bila učiteljica koja je krajem jula 1941. stupila u odred u kome je delovala kao borac, da bi ubrzo bila zarobljena od strane narodnooslobodilačkog pokreta. Nakon gušenja ustanka, nastavila je da deluje u sastavu Drugog ravnogorskog korpusa. Prilikom stupanja u odred, Jeleni Kalabić Đorić je bilo naglašeno da neće biti zaštićena “kao slaba ženska strana”, već da postaje vojnik “na straži, u zasedi i borbi”. Ona je uspela vrlo brzo da izgradi ugled u pokretu i da pridobije poštovanje ostalih boraca, najviše zahvaljujući hrabrom držanju u oružanim sukobima. Njeno učešće u pojedinim okršajima opisivano je rečima da je bila “ženska koja se poslednja povukla iz borbe”.
ŽENE U PARTIZANSKOM POKRETU
Za razliku od kolaboracionističkih vlasti i ravnogorskog pokreta koji nisu imali afirmativan odnos prema ženskom pitanju, komunistički pokret se još u predratnom periodu zalagao za pozitivno rešenje ženskog pitanja, ali u sklopu revolucije kojom se želela ostvariti promena političkog i društvenog sistema. Od druge polovine tridesetih godina dolazi do aktivnijeg rada na pridobijanju žena i povećanja njihovog broja u partijskom članstvu.
Odziv i učešće žena u narodnooslobodilačkim odredima bili su veliki, neočekivani i neplanirani od komunističkog vođstva, koje je uglavnom predviđalo angažovanje žena u partijskoj organizaciji i sanitetu. Za razliku od ostalih krajeva Jugoslavije, partizanskim odredima u Srbiji uglavnom su pristupale obrazovane mlade žene koje su već bile angažovane u komunističkoj organizaciji, a koje su bile životno ugrožene usled svoje orijentacije. Značajan broj žena priključio se ustanku 1941. i stupio u partizanske odrede. Stupanje žena u odrede je značajno smanjeno tokom 1942. kada dolazi do krize pokreta i kada partizansko vođstvo donosi odluke kojima podstiče prijem žena u odrede, što dovodi do porasta njihovog broja i preduzimanja mera da se suzbije protivljenje njihovom učešću.
Iako je u partijskoj retorici naglašavana uloga žena i potreba ravnopravnosti i poboljšanja njihovog položaja u odredima, u suštini su vladali tradicionalni odnosi, koje su prihvatale i same partizanke radeći bez prigovora sporedne i manje vrednovane poslove uglavnom vezane za sanitet i partijsku organizaciju. Sama mogućnost učešća u borbi predstavljala je prelomni korak u odnosu na prošlost. Uprkos žalbama na vojno neiskustvo partizanki, njihova hrabrost je bila neprestano prisutna. Iako je propaganda forsirala sliku hrabre i požrtvovane partizanke, ona nije bila samo propagandna tvorevina.
Niz svedočanstava učesnika narodnooslobodilačkih borbi govori na sličan način o njima. Isticana je izuzetna hrabrost partizanki, ali i njihova spremnost i žrtve koje su zbog roda morale da podnesu kao pripadnice odreda. U želji da se dokažu, partizanke su same nastojale da izdržljivošću, hrabrošću i prihvatanjem brojnih zadataka impresioniraju muške saborce. Prisustvo žena u odredima uticalo je i na hrabrije držanje muškaraca i podsticalo ih na heroizam u želji da se pokažu pred drugim polom. Mnoga sećanja, poput onih koja je ostavio Mirko Tepavac, govorila su u prilog herojstva i hrabrosti partizanki, čak većih u odnosu na muške saborce: “U ratu sam naučio da poštujem žene. Video sam mnogo muškaraca junaka, ali i kukavica. Nikad u partizanima nisam video ženu kukavicu. Muškarci moraju da idu u rat. Žene ne moraju. Njih nisu terali u partizane, njih su terali iz partizana!”
Iako je procentualno najmanji broj partizanki bio na isključivo boračkim dužnostima, uprkos patrijarhalnom zaziranju i neprihvatanju uloge žene kao borca, simbol partizanskog otpora kod stanovništva u Srbiji postala je jedna žena. Bila je to Božidarka Damnjanović Kika, zamenica političkog komesara Kosmajskog partizanskog odreda. Ona je kao žena, ponašanjem i izgledom, znala da se prilagodi očekivanjima seoskog sveta, ali i potrebama ratovanja. Iako joj je to otežavalo kretanje, nije nosila pantalone, već suknju, a ponekad i crninu. Bila je seljački obučena da bi se uklopila u okolinu, a često je radi kamuflaže nosila vunu i vreteno. Božidarka Damnjanović je vršila snažan uticaj na seoske devojke kojima je predstavljala vrstu uzora. Njenom ugledu doprinosila su i poznanstva sa velikim brojem ljudi, a na porast njene popularnosti uticala je i činjenica da je stanovništvo širilo o njoj neverovatne priče, da je neuhvatljiva i nepredvidljiva, kao i da se poput hajduka pojavljuje tamo gde je niko ne očekuje.
Božidarka Damnjanović je postala simbol partizanskog otpora i nepobedivosti do te mere da su o njoj u narodu ispevane pesme. I pojedini ravnogorci su u sećanjima priznavali da je postala “strah i trepet Kosmaja i okoline”, čak su i pojedini od njih, pokolebani u svoje snage, verovali u njenu nepobedivost i na vest da je ona uhvaćena, jedan je izjavio: “Nju ne može niko da uhvati, jer se hiljadu puta pričalo da je uhvaćena, pa nije”.
U skladu sa politikom narodnooslobdilačkog pokreta, a i kao vid priznanja za doprinos žena u ratu, nakon oslobođenja ostvarena su obećanja o sticanju građanske i političke jednakosti i prvi put u istoriji Srbije žene su dobile pravo da biraju i budu birane. Ipak, sticanje ravnopravnosti malo je doprinelo nestajanju patrijarhalnih pogleda na ženu. Iako su izjednačene pred zakonom, žene nisu bile ravnopravno zastupljene u političkim telima, a odnos prema njima u privatnoj sferi nije se bitno promenio. Patrijarhalni odnosi i norme pokazali su se istrajnijim od političkih ideja, a praktična primena proglašene jednakosti polova pokazala se znatno složenijom. Uprkos tome, žensko pitanje je pokrenuto i promenilo sadržinu, a žene su nepovratno iskoračile na političku scenu.
Autorka je viša naučna saradnica Instituta za savremenu istoriju
NBA liga beleži pad gledanosti pa se traga za uzrocima. Mnogi su uvereni da ogroman broj šuteva za tri poena, koji ima matematičko opravdanje, čini košarku jednoličnom i dosadnom. Ali, šta tu uraditi?
Čemu služi Drugi dan Nove godine? Niko ne želi da bude na drugom mestu. Pa ipak, to je dan kao ni jedan drugi. Iskoristite ga
Industrija parfema prolazi kroz transformaciju zahvaljujući inovacijama poput veštačke inteligencije. Kupci sada mogu uživati u personalizovanim mirisima, kreiranim prema njihovim željama i emocijama
Ostavićemo pušenje, bavićemo se sportom, biće nam zdravija ishrana. Svake godine imamo velike planove i dobre namere – od januara. Evo kako da nešto od toga zaista i ostvarimo
Saobraćajnu gužvu u Beogradu Petar J. „pobeđuje” električnim trotinetom. Obezbedi mu, kako kaže, jutro bez nervoze, ali naglašava da u gradu nedostaju biciklističke staze, kako bi vozači trotineta mogli bezbednije da se kreću
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
