Nemačka kreće u eksperiment: Četiri radna dana nedeljno

Eksperiment počinje 1. februara, tada će 45 kompanija i organizacija u Nemačkoj na šest meseci uvesti četvorodnevnu radnu sedmicu, piše Dojče vele. Zaposleni će primati punu platu, iako će provoditi znatno manje vremena u kancelariji (ili će raditi od kuće). Sve to pokrenula je konsultantska kuća za menadžment Intraprenoer, koja sarađuje s neprofitnom organizacijom 4 Day Week Global (4DWG).

Ali, kako bi to trebalo da funkcioniše – posebno kada toliko kompanija u Nemačkoj ima problem s nedostatkom kvalifikovanih radnika? Zar ne bi bilo bolje da se radi više umesto manje?

Predlagači kažu: četvorodnevna radna nedelja upravo bi pomogla u nedostatku kvalifikovanih radnika, a ona i povećava produktivnost zaposlenih. Argument u prilog tome glasi: oni koji rade samo četiri dana umesto pet, više su motivisani, a samim tim su i produktivniji. Osim toga, to bi moglo da zainteresuje i one koji nisu spremni da rade pet dana, što bi smanjilo nedostatak kvalifikovanih radnika.

Četvorodnevna radna nedelja već je isprobana u praksi. Organizacija 4DWG od 2019. godine sprovodi takve pilot-programe u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Australiji, Irskoj i SAD. Prema podacima te nevladine organizacije, u programima je učestvovalo više od 500 kompanija i čini se da rezultati potvrđuju nade u pozitivne efekte.

Izgleda da je Britanija bila uspešna

Primer Velike Britanije: 2.900 zaposlenih bilo je uključeno u četvorodnevni eksperiment. To su ljudi zaposleni u finansijskom i IT-sektoru, u građevinarstvu, onlajn-prodavnicama, studijima za animaciju, u marketingu ili u kioscima s brzom hranom.

Prema istraživačima iz Kembridža i Bostona, za oko dve trećine je smanjen broj dana bolovanja, a skoro 40 odsto ljudi je reklo da su se tokom eksperimenta osećali manje pod stresom nego ranije. Pored toga, broj zaposlenih koji su dali otkaz pao je za 57 procenata. I iznad svega, istraživači su uočili prosečno povećanje prometa za oko 1,4 odsto.

Foto: Pixabay/louisehoffmann83

Na kraju, najmanje 56 od 61 kompanije izjavilo je da želi da zadrži četvorodnevnu radnu nedelju i nakon završetka probne faze.

Ne žele svi da rade manje

Da li će, dakle, od februara pa nadalje Nemci sa zavišću da gledaju na one koji imaju korist od probnog projekta? Ne nužno, pokazuje istraživanje sindikalne fondacije Hans Bekler. Naime, skoro tri četvrtine stalno zaposlenih želelo bi četvorodnevnu radnu nedelju s istom platom, osam odsto smatra da je to dobra ideja čak i sa manjom platom, ali 17 odsto odbija kraće radno vreme.

Pilot-studije

Kompanije koje sada učestvuju u četvorodnevnom probnom projektu u Nemačkoj prijavile su se pre nekoliko meseci. Ali, upravo tu počinje problem, kaže stručnjak za tržište rada Enco Veber. On inače sa skepsom gleda na rezultate prethodnih pilot-projekata. Veber sprovodi sopstvena istraživanja na Univerzitetu u Regensburgu i na Institutu za tržište rada i istraživanja zanimanja.

Kaže da se za takve projekte prijavljuju samo one kompanije za koje je četvorodnevna nedelja pozitivna stvar i da to u stvari nije reprezentativni presek kompletne privrede. Osim toga, kako dodaje, ne samo da se skraćuje radno vreme, već se menjaju i procesi rada i organizacija. A ako nakon toga dođe do povećanja produktivnosti, to ne mora nužno da bude povezano s kraćim radnim vremenom, tvrdi Veber.

Takođe, kako kaže, skraćenje radnog dana najverovatnije rezultira i intenziviranjem. Društveni, komunikativni i kreativni elementi ostaju po strani. „Kompanije obično ne osete posledice odmah, već srednjoročno.“ Međutim, studije su dizajnirane tako da traju samo šest meseci.

Sumnje u povećanje produktivnosti

Holger Šefer iz Instituta za nemačku ekonomiju u vezi s poslodavcima (IW Keln) takođe veruje da bi četvorodnevna nedelja uvedena širom Nemačke bila kontraproduktivna. „Ono što deluje razumno s mikroekonomske tačke gledišta – na primer, ako konkurenti s četvorodnevnom nedeljom mogu da pokupe deficitarne radnike – nestaje kada se posmatra s makroekonomske tačke gledišta. Ako sve kompanije smanje radno vreme, na kraju dolazi do deficita radnog vremena“, kaže Šefer.

Foto: Pixabay/muntazar mansory

Osim toga, nema naznaka da bi smanjenje radnog vremena moglo značajno da poveća produktivnost. „Skraćivanje radne nedelje s pet na četiri dana odgovara smanjenju radnog vremena za 20 odsto. Da bi se nadoknadio pad proizvodnje, produktivnost po satu morala bi da se poveća za 25 odsto.“ Šefer smatra da je to utopija.

Po dogovoru?

Da četvorodnevna radna nedelja može da ima smisla u određenim preduzećima, evidentno je u zanatskom sektoru. Prema rečima Jerga Ditriha, predsednika Centralnog udruženja nemačkih zanatlija, poslodavci bi povećali svoju privlačnost, a time i svoje šanse da konkurišu za visoko kvalifikovane radnike.

Međutim, četvorodnevna sedmica ne bi funkcionisala podjednako dobro u svakom zanatskom sektoru. Ditrihov zaključak zato glasi: nekakvo opšte formulisano zakonsko pravo na četvorodnevnu radnu nedelju ne bi pomoglo nikome i samo bi značilo dodatnu birokratiju za kompanije.

Enco Veber je takođe protiv zakonom regulisanog prava na četvorodnevnu radnu nedelju i zalaže se za individualna rešenja. On to naziva „sedmicom sa Iks brojem dana“. Za tako nešto on dobija vetar u leđa od srednjih preduzeća.

Ona takođe zagovaraju individualna rešenja između zaposlenih i poslodavaca, kaže Kristof Alhaus, generalni direktor Saveznog udruženja srednjih preduzeća. Srednja preduzeća, s druge strane, odbijaju mešanje vlade i zakone koji predviđaju manje radnih sati za punu zaradu.

Ipak, i pored svih kritika, zanimljivo je da sindikat IG Metal, na primer, već duže vreme poziva na skraćenje radnog vremena. A već sada ljudi u industriji čelika rade samo 35 sati nedeljno.