Ako ovaj tekst čitate u četvrtak kada „Vreme“ „izlazi iz štampe“, pogledajte vesti: videćete da se u Novom Pazaru odigrava proslava otvaranja nove tribine na Gradskom stadionu kome prisustvuje pola trenutne vlade Srbije u cilju pomoći tom gradu i pomoći Rasimu Ljajiću da ostvari dobar rezultat na narednim izborima.
Dok u centru srpskog dela Sandžaka jedni budu slavili na svečanosti upriličenoj u slavu fudbala, igre, sporta i zdravlja omladine tog kraja, jedan bivši fudbaler FK Novi Pazar, Dragiša Pejović, gledaće u pravcu Brisela iščekujući da odatle dođe spas za srpski fudbal. Ovaj tridesetogodišnjak je pre dva meseca uzburkao javnost na konferenciji za medije održanoj u Briselu: rekao je da su ga dok je nastupao za čačanski Borac terali da igra nameštene utakmice i da je trpeo nasilje od strane dela uprave kluba. Njegov nastup u Briselu, gde su predstavnici Međunarodnog udruženja profesionalnih fudbalera FIFPro predstavljali javnosti i članovima evropskog parlamenta „Crnu knjigu istočnoevropskog fudbala“, bio je prilično skriven od srpskog fudbala i javnosti. Sada kada se oglasio i generalni sekretar FIFProa Tio van Zegelen rekavši da je u Srbiji i Hrvatskoj svako prvenstvo namešteno i da se očekuju hapšenja u narednim mesecima, čelnicima Saveza se podigla kosa na glavi i poručuju da će tražiti zaštitu od UEFA.
Šta se dogodilo zimus: neki nepoznati fudbaler je javno govorio o nameštanjima i jedina posledica bila je prijava Disciplinske komisije FSS-a protiv njega, dok tužilaštvo i policija nisu reagovali javno. Ovde i tako postoji uverenje da je svako prvenstvo namešteno, a mnogi događaji idu u prilog takvim zaključcima: na primer, tekuća sezona je od početka neregularna jer pomenuta ekipa Novog Pazara nastupa, a da se nije regularnim putem kvalifikovala za takozvanu Super ligu. BASK iz Beograda im je prošlog leta ustupio mesto i predsednika kluba, Bojana Radovanovića, koji je u decembru uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebio novac dobijen iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Na sličan način je pre nekoliko godina u superligaški fudbal „vraćen“ subotički Spartak, koji je, iako daleko od najvišeg ranga, zauzeo mesto „fuzionisanjem“ sa Horgošem, odnosno Zlatibor Vodom iz Horgoša. To je tada bilo takođe važno za Tomislava Karadžića, sivu eminenciju fudbala „na severu Bačke“. Ispalo je da je Spartak stabilan klub, a istina je da ga je Karadžić upropastio pa poslednjih godina virtuelno vozdigao kroz FK Horgoš.
KULOARI I DRUGARI: Kada se zna da su Rasim Ljajić i Bojan Radovanović stari „drugari“ iz uprave Partizana to je već dovoljno za deo javnosti da vidi ujdurmu koja zapravo znači da Partizan „proizvodi“ još jednu svoju podružnicu, pored Metalca, BSK-a, Borca, Hajduka iz Kule. A kada Partizan ima takvu situaciju u prvenstvu i još svog čoveka na čelu Saveza, onda je lako zaključiti da titule poslednjih godina dolaze ne zato što se u Humskoj igra najbolji fudbal, već zato što je neko tako dogovorio.
O tome govori cela „fudbalska Srbija“, onako izokola, a direktno su govorili i predstavnici klubova i Saveza kada su objašnjavali da je prvenstvo sve regularnije iz godine u godinu. Dakle, u brojnim izjavama je moglo da se razume da svi znaju da se rezultati „šteluju“, ali da je to neka vrsta neminovnosti. Pejović, koji je govorio o nameštanjima, možda je tajno ispričao i ono o čemu se govori po kuloarima: da je u prethodnoj sezoni Novi Pazar „kupio“ dosta utakmica ne bi li se plasirao u najviši rang. Pejović je tada igrao za ovaj klub.
A Novi Pazar je u poslednjem kolu pobedio u gostima ekipu Borca iz Čačka što je bilo iznenađenje, ali je to odličan uvod za proslavu o kojoj smo govorili na početku teksta. Nekako je glupo da visoka delegacija zapuca da otvara stadion na kome bi mogla da ih dočeka gomila nezadovoljnih navijača koji ne žele da njihov tim ispadne iz najbolje srpske lige. Pored toga, ovde se pojavio i tim Borca koji bi trebalo da se bori na sve moguće sportske načine da ostane u ligi, a to će mu teško poći za nogom ako bude gubio od timova koji su slabije plasirani i još na svom terenu.
Nekoliko dana pre ove utakmice na kojoj se probudila nada da bi sandžački tim mogao da ostane prvoligaš, na utakmici Partizan–Vojvodina dogodilo se da je sudija isključio dva igrača gostujućeg tima i da je dosudio dva penala. Vojvodina je vodila na poluvremenu, a na kraju je bilo 4:1 za Partizan pa su mnogi zaključili da je sudija bio kupljen i da je odlukama direktno uticao na rezultat. Kada je još bilo obelodanjeno da je sudija član neke navijačke grupe iz unutrašnjosti koja podržava Partizan bilo je lako zaključiti da je sve namešteno.
SUPER I DRUGE LIGE: Da ne bude kako se rat za mesto na tabeli vodi samo u Super ligi i da su interesi političara skoncentrisani samo na taj deo srpskog fudbala, možda bismo mogli da zavirimo u niži rang takmičenja. U Prvoj srpskoj ligi lider je niški Radnički, ekipa koja je pre tridesetak godina odigrala nekoliko izvanrednih sezona i nestala sa fudbalske mape. Drugi najveći grad u Srbiji nema prvoligaša godinama, a i Gradski se stadion bio srušio sam od sebe. Nevezano što je protekle jeseni bio uhapšen visoki funkcioner FSS-a i upravnik Sinđelića, drugog srpskoligaša iz Niša Dragan Đorđević, izgleda kao da se u Nišu nešto pozitivno događa i da će na jesen tamo opet igrati i Zvezda i Partizan i drugi superligaši. Stadion se „doteruje“, tim se doteruje, dosadašnji rezultati kao da pokazuju da ćemo dobiti povratnika na veliku scenu. Opet, govori se da je ove sezone najviše nameštenih utakmica upravo igrao taj klub, jer je neko video viši interes u tome da Niš ima prvoligaša.
U međuvremenu je tim iz susedstva, kruševački Napredak, dobio novog upravnika u vidu Marka Miškovića, pa se probudila nada da bi i ovaj klub „slavne prošlosti“ mogao na brzinu nazad u Super ligu. Porodica Mišković kao da želi da se oduži svojim sugrađanima ulažući u fudbal (kao da su malo pomogli kroz privatizaciju trgovinskog lanca Deva), pa se već govori da se ovaj tim uspinje da na neki način kupi mesto trenutno drugoplasirane ekipe Donji Srem iz Pećinaca, ekipe koja je dobrim rezultatima i sebe iznenadila, ali nije imala superligaške ambicije.
Izgleda kao da se u srpskom fudbalu pojavljuju neki novi mali klubovi, kao što su Horgoš, BASK ili Donji Srem, koji doguraju do Super lige, a onda se pojave „veliki igrači“ koji uvode klubove sa „većom tradicijom“, pa prvenstvo izgleda kao partija pokera u kojoj se igrači dobro poznaju, igraju na velike uloge ali dogovore unapred podelu plena.
ISTRAGA: Na sam nagoveštaj da će „biti nekih hapšenja“ srpski se fudbalski kor javio zahtevajući dokaze, ili će pasti nekakva tužba. FIFPro je udruženje pofesionalnih fudbalera sa sedištem u Holandiji i bavi se prvenstveno zaštitom prava fudbalera. Srbija nije član ove organizacije. Oni su u saradnji sa različitim organizacijama širom istoče Evrope (plus Grčka) sproveli opsežno istraživanje na uzorku od preko tri hiljade profesionalnih fudbalera da bi saznali kakv je njihov status. Partner u Srbiji bio im je sindikat fudbalera UGS Nezavisnost, na čijem je čelu Mirko Poledica. Upravo je on odveo u Brisel Pejovića da govori o svojim iskustvima sa srpskim fudbalskim bosovima. Istraživanje koje je predstavljeno ove zime evropskim parlamentarcima pokazalo je da su fudbaleri u istočnoj Evropi ljudi bez gotovo ikakvih prava, da su prepušteni jednom zatvorenom polukriminalnom miljeu, koji em upravlja njihovim karijerama i životima, em namešta čitava prvenstva.
Rezultati su pokazali da od Urala pa do Nemačke vlada neka vrsta trgovine ljudima u svetu fudbala: fudbaleri su eksploatisani, slabo plaćeni ili uopšte nisu plaćeni, često su izloženi nasilju u samim klubovima i od strane uprave i od strane navijača. Nemaju mogućnost da upravljaju svojim karijerama i zato su podložni svakovrsnoj korupciji jer je nameštanje utakmica upravo vrsta korupcije. Istraživanje pokazuje da većina klubova i nema realna sredstva da bi opstala i nema uslove za profesionalan razvoj fudbalera. Ipak, preporučuju da svaki klub bude podvrgnut striktnoj reviziji da bi njegovo poslovanje bilo što transparentnije. Evropski parlamentarci su se verovatno zgranuli kada su videli rezultate istraživanja i ne treba sumnjati da će nešto od tog utiska bojiti i neke ozbiljne razgovore koje srpska administracija bude vodila u Briselu.
IZBORI: Kako je to često naglašavao predsednik FSS-a Tomislav Karadžić, neka pitanja su za nadležne državne organe. a ne za Savez i ovo je svakako jedno od tih pitanja. Međutim, kao što smo videli i kao što znaju oni koji prate fudbal u Srbiji, teško je poverovati da će i ovako drastičan nastup nekog administrativca iz EU, proizvesti za sada konkretne posledice u Srbiji, jer bi to značilo da mnogi ljudi koji su na različitim pozicijama moraju da objasne svoje učešće i stepen odgovornosti, da se izrazimo eufemizmima.
U državi u kojoj je rezultat izbora u vezi sa opredeljenjem navijačkih grupa teško će se bilo ko boriti za regularno takmičenje. Pre će se preduzimati neke „kozmetičke mere“ poput suspenzija sudija, stadiona i možda privremenog hapšenja nižih činovnika iz fudbala.
I to je nešto, koliko god bilo malo i beznačajno. Važno je da publika veruje da ono što gleda nije unapred dogovoreno i sve će biti u najboljem redu. A još je bolje da niko i ne gleda što je čest slučaj u srpskom prvenstvu jer „ako se utakmica dobro organizuje, igrači i ne moraju na teren“.
