Najčitaniji list svih vremena

Da li znate nekog ko ne zna šta je “Politikin Zabavnik”? Ko ga, makar u nekom periodu života nije čitao, da li sam, kao dete, ili svojoj deci?

“Stekao sam utisak da su svi ljudi u našoj zemlji i bližoj okolini, svako u svoje vreme, čitali ‘Zabavnik’ i da je zato on, u stvari, naš najčitaniji list svih vremena”, kaže Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika, i to lepim povodom.

Naime, ove srede “Politikin Zabavnik” je napunio 85 godina! Obeležava ih izložbom u holu Narodne biblioteke Srbije, svojevrsnim putovanjem kroz sopsteni život. “Zabavnik” će ovom prilikom izneti na svetlo dana deo tajne svog dugog veka, od dosad skrivenih predmeta korišćenih u radu redakcije, fotografija novinara i saradnika, originalnih ilustracija, originalnih tabli stripova, posveta koje je redakcija dobijala od velikana svetskog stripa, pa do nekih uspomena na bivše glavne urednike i saradnike.

...

Zefirino Grasi je u “Zabavniku” poslednjih 35 godina, a sa ovim listom je od detinjstva. Priča da mu je jednog aprila 1961. godine otac doneo sa kioska na Palilulskoj pijaci primerak “Zabavnika” i da su “na prvoj strani bili Flaš Gordon i Dejl, sa profesorom Zarkovim u nekoj opasnoj svemirskoj pustolovini”.

Zatim, radeći kao novinar u “Ilustrovanoj Politici”, kaže “isto jednog aprilskog dana dok smo čekali lift u holu ‘Politike’, Vlada Bulatović Vib, tada glavni urednik ‘Zabavnika’, pitao me da dođem u redakciju i budem mu zamenik”.

Bilo je to u vreme Jugoslavije, dakle, sjajnog doba “Zabavnika”, koji je tada već bio deo tradicije.

...

Pokrenut je 1939. godine, posle dve uspešne godine privrednog rasta tadašnje Kraljevine Jugoslavije i dobrih finansijskih rezultata dnevnog lista “Politika”. To je bilo doba uspona građanskog društva u Jugoslaviji koje je donelo i promene u porodičnim životima ljudi. Žene su počele u većoj meri da se zapošljavaju, menjali su se pogledi na evropske vrednosti i kulturu. List “Politika” bio je predvođen intelektualnom elitom, školovanom po evropskim univerzitetima, sklonom levičarskim shvatanjima, ali bar u kulturološkom smislu, zagledanom više u Pariz nego u Moskvu. Na predlog Dušana Dude Timotijevića, novinara i jednog od urednika “Politike” i Vladislava Ribnikara, direktora i vlasnika lista, trebalo je da se pokrene list koji će izlaziti utorkom i petkom. List će da bude “od pouke i zabave”, pisan lako i razumljivo za sve uzraste, stvoriće priliku da mlađi sa starijima mogu da pričaju o zanimljivostima koje su i jedni i drugi pročitali. Biće stripova, zagonetki, priča iz povesti i naučnih zanimljivosti, životinjskog i biljnog sveta….

A kako će se zvati list, e, to će da odluče čitaoci “Politike”. Krajem 1938. godine raspisan je konkurs za krštenje novog lista i ponuđena je bogata nagrada pobedniku od 5.000 dinara, danas bi to bilo ravno iznosu oko 200.000 dinara. Stiglo je 34.998 kupona sa predlozima, a od toga je 6.334 čitaoca poželelo da se novi list nazove “Politikin Zabavnik”. Tako i bi, a žrebom je izvučena i zvanična kuma lista – Antonija Savić, devetogodišnja učenica iz Novog Sada. Onda je osvanuo i utorak, 28. februar i novi list je odmah razgrabljen.

...

Kad se govori o “Zabavniku”, uobičajeno je da se govori o “Zabavniku” iz prošlog veka kad je bio bitna stavka u životima ljudi ovog dela sveta. Šta je “Zabavnik” danas?

“Verujem da je ‘Zabavnik’ i danas bitna stavka u životima čitalaca, kao što je uvek i bio, samo što je danas čitalaca manje”, kaže Zefirino Grasi. “Nažalost, manje je svih čitalaca, prelili su se u gledaoce mobilnih telefona, blogova, portala…! Vreme je učinilo svoje, tehnološki napredak promenio je svet, pa i štampane medije. Svi se tome prilagođavamo pa i ‘Zabavnik’, te, recimo, biramo teme koje su teže dostupne za češljanje po internetu. Nekada smo krali teme iz retkih knjiga, a i nekada i sada ilustrujemo priloge kako bismo se razlikovali od drugih izdanja. ‘Zabavnik’ je uvek težio da bude različit, drugačiji od ostalih, takvo je i čitalaštvo okupljao. Mislim da se to proteglo do današnjih dana.”

S raspadom Jugoslavije, kaže, “sve se promenilo. Raspalo se veliko tržište koje je bilo teško zakrpiti. Pokušali smo ponovo sa ‘Zabavnikom’ u Sloveniji, slabo je išlo, pokušavamo sa Hrvatskom, ne ide nikako. Crna Gora i Bosna ga čitaju, a Makedonija čitucka, doduše kao i ranije”.

Da li bi na tiraž “Zabavnika” uticalo prilagođavanje publici koja prati, na primer, estradu? Grasi odgovara potvrdno. “Izgubili bismo čitaoce, a ne bismo dobili nove. Stvar je u tome što ‘Zabavnik’ nikada nije podilazio čitaocima i obljavljivao ono što svekoliko čitalaštvo želi, nego je stvarao svoje čitalaštvo. To je, ipak, probran svet svih uzrasta i obrazovanja.”

ilustracija milana jovanovića

“Zabavnik” je osnovan da neguje i podstiče prave vrednosti, dakle, ono u čemu je današnje društvo u deficitu. Grasi kaže da se “Zabavnik” ne obazire na to, i da i sada, kao što je i uvek, pisao “o znamenitim ličnostima koje su kod nas i u svetu ostavile dublji trag u opštoj kulturi, umetnosti, hrabrosti, ako hoćete, a da su pritom ostali pomalo zaklonjeni senkom velikih i važnih događaja. Time se trudimo da se, koliko-toliko, sačuvaju od propadanja neke vrednosti u društvu. Pišemo često i o velikim delima u svim oblastima društvenog života, kako kod nas tako i šire, o zanimljivim okolnostima u nastajanju velikih umetničkih dela, naučnih dostignuća, podviga vrednih pomena”.

Uprkos maločas pomenutoj potrebi da se prilagodi tehnološkom napretku, “Zabavnik” nema onlajn izdanje. Grasi objašnjava da zato ima “svoj sajt gde mogu da se nađu neke rubrike iz lista. Ima i Fejsbuk stranicu sa oko 400.000 pratilaca, i Instagram. Svaki broj može da se preuzme onlajn sa Novinarnice. Nemamo aplikaciju za mobilni telefon pošto bi to bila katastrofa. Zamislite kako bi izgledalo gledanje ilustracije iz ‘Zabavnika’ koja je objavljena na dve strane, sa mnoštvom detalja, na mobilnom telefonu. Važna nam je celovitost teksta i ilustracije, važan nam je opšti likovni utisak svake prelomljene jedne ili dve i više strana. To je sve nemoguća misija za mobilni telefom. Verovali ili ne, što bi rekla naša najstarija rubrika, mi sasvim dobro živimo od štampanog izdanja”.

Pomisao na “Zabavnik” nam izmami osmeh, pa ipak, čini se da ga se društvo seti samo povodom okruglih rođendana. U priči o odnosu društva prema nacionalnom brendu kakav je “Zabavnik”, Grasi se zadržava na pomenutom osmehu jer “upravo to je ono što je dobro”. Smatra da je “to neka nostalgija, sećanje da odrastanje, najlepše godine, ali i produženu mladost. U svakom od nas čuči dete, odavno je to rečeno, mi ga stalno prihranjujemo, gajimo, podbadamo”.

Razlog što je baš “Zabavniku” dao svojih 35 godina, Zefirino Grasi vidi u anegdoti vezanoj za njegovu malu pobunu od pre dvadesetak godina kada je na čelo kuće “Politika” došao Darko Ribnikar.

“Nas dvojica smo krajem osamdesetih godina radili zajedno ‘Zabavnik’, on kao glavni urednik, a ja njegov zamenik. Nadao sam se da će Darko imati razumevanja kada je u pitanju moja plata. Naime, zahvaljujući nekim, pomalo nedozvoljenim poduhvatima, saznao sam da imam najnižu platu među glavnim urednicima, čak i onim koji su uređivali mesečnike. Ja sam tada bio glavni urednik dva nedeljna izdanja, ‘Zabavnika’ i ‘Mikijevog zabavnika’ i smatrao sam da je to nepravda, pa sam otišao do njega i požalio se. ‘Tako i treba da bude, pošto imaš najlepši posao na svetu, koji nadoknađuje sve drugo!’, rekao je. Eto, biće da je to taj razlog. Ja drugog nemam”.