U okviru dveju izložbi u Rimu, naredna tri meseca, ima i tragova Srbije: među delima Alfonsa Muhe je i Krunisanje kralja Dušana, a među radovima na izložbi koju je pre 90 godina otvorio Musolini, nalazi se i autoportret Milene Barili
Ako ste pomislili da je u Palati Bonaparte na Trgu Venecija u Rimu nekada boravio slavni francuski car i osvajač, pogrešili ste. Ovu zgradu iz sredine 17. veka kupila je za 27.000 zlatnika tek 1818, kada je njen sin već robijao na Svetoj Jeleni, Marija Leticia Ramolino ‒ majka Napoleona Bonaparte. Tu je stanovala do svoje smrti 1836. a kažu da je sa balkona volela da posmatra prolazak kočija na tadašnjem Trgu Svetog Marka, sada Piazza Venezia.
Od 1972. Palata Bonaparte je izložbeni prostor, u vlasništvu Generali osiguranja. Do 8. marta iduće godine u njoj je velika retrospektivna izložba Alfonsa Muhe, češkog slikara, jednog od najvećih umetnika perioda art nouveau.
Alfons Muha je rođen u mestu Ivančice u Moravskoj, u blizini Brna. Kao dete pevao je u crkvenom horu i tu ga je privukla crkvena umetnost. Odlučio je da postane slikar iako je otac nameravao da ga usmeri ka karijeri činovnika. Studirao je slikarstvo u Minhenu, a onda se preselio u Pariz i nastavio studije na Akademiji Žulijan. Za vreme boravka u Parizu, 1894. izradio je poster-litografiju, kao reklamu za Saru Bernar. Ovaj raskošni stilizovani poster mu je doneo slavu i mnoge narudžbine. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. Muha je dizajnirao paviljon Bosne i Hercegovine. Od 1906. do 1910. boravio je u SAD, odakle se vratio da živi u Pragu. Na početku Drugog svetskog rata uhapsili su ga i ispitivali nemački okupatori. Umro je nekoliko dana posle toga, 14. jula 1939.
Izložba predstavlja impoznatni opus češkog umetnika u kojem se nalaze i reklamni posteri za neke i danas prisutne brendove kao što su “Nestle” i “Moet & Chandon”. Čuveni su i njegovi pozorišni plakati Gismonda, Lorenzacio, Medeja, Toska, Hamlet …
Kao veliki panslovenski patriota, Muha je čuven i po Slovenskoj epopeji, ciklusu od 20 velikih slika koje prikazuje scene iz istorije i mitologije češkog i drugih slovenskih naroda. Među njima su i Krunisanje srpskog cara Dušana za vladara Istočnog rimskog carstva i Odbrana Sigeta od Turaka pod vođstvom Nikole Zrinskog koju je posvetio Hrvatima.
Godine 1928. Muha je sve slike iz ovog ciklusa poklonio Pragu. Jedini njegov uslov bio je da grad izgradi poseban paviljon u kome će ciklus biti izložen. Sad se nalaze u zamku Moravski Krumlov.
U Palazzo delle Esposizioni, masivnoj neoklasičnoj zgradi iz 1883. u toku je Kvadrinale savremene umetnosti koje Ministarstvo kulture Republike Italije organizuje svake četvrte godine u Rimu. Kvadrinale je 1927. osnovao Efisio Opo, umetnik, pisac i član Parlamenta. Ove godine, pored radova koji predstavljaju savremenu italijansku umetničku scenu a izloženi su u prizemlju, na prvom spratu organizovana je izložba posvećena 90. godišnjici Drugog Rimskog kvadrinala koji je 4. februara 1935. otvorio Benito Musolini lično.
Među tim radovima je i autoportret naše (ali i njihove) Milene Pavlović Barili.
Tu je i delo slavnog slikara Đina Severinija koji je osvojio 1. nagradu i 100.000 lira. Na slici je njegov prerano preminuli sin Đino koji, odlazeći sa ovog sveta, ostavlja za sobom svoje igračke.
Šefovi big tech kompanija imaju genijalan model za razvoj veštačke inteligencije – osloniće se na javni novac i na znanje celog čovečanstva. A profit će zadržati za sebe. Koga briga što pride uništavaju planetu
Propisi o braku našli su se među prvim zakonskim aktima donetim sa namerom da se iskoreni nazadno i uspostavi poredak koji bi Srbiju približio idealu “hrišćanske i uljudne Evrope”, o čemu priča knjiga Brak u modernoj Srbiji
Na elitnim američkim univerzitetima vlada epidemija “posebnih potreba”. Po trećina studenata, navodno, ima “dijagnozu”. Barem deo toga može da se objasni modom ovog vremena i imetkom roditelja
U podrumu Železničke stanice Milano Centrale je Peron 21 sa kojeg je u Aušvic odvedeno 1200 Jevreja iz severnih delova Italije. Tu je 2013. otvoren jedinstveni muzej – Memoriale della Shoah
Nemački list "Frankfurter rundšau" pita se da li će nove prepirke izbiti zbog Zejnine pesme „Jugoslavija“, ako se plasira u Beč
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
