Svi predsednikovi novčići

U sveopštim nastojanjima da uđe u večnost, američki predsednik Donald Tramp je poželeo da se njegov lik, uz na primer Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Abrahama Linkolna, Bendžamina Frenklina, nađe na američkoj novčanici.

...

Ta stvar lije na sve strane: počelo je sa idejom da se izdaju novčići od jednog dolara s Trampovim likom. Američki predsednici su dosad zaista dobijali novčić od jednog dolara u okviru programa predsedničkih novčića – pod uslovom da su mrtvi najmanje dve godine.

Živi Tramp je svoj novčić “izboksovao” kao posebnu liniju u okviru obeležavanja dva i po veka SAD: to će biti komemorativni novčić od 24-karatnog zlata sa likom “snažnog čoveka”. Ovakve zlatnike države inače izdaju u posebnim situacijama, pa se zato Tramp osigurao da njegov privuče pažnju. Kako su primetili članovi Federalne komisije za likovne umetnosti (koje imenuje predsednik SAD), “predsednik voli velike stvari”, što ih je navelo da se založe za najveće moguće dimenzije – zlatnik prečnika 7,5 cm. Na zlatniku je prikazan “Snažni čovek” kako se sa obe pesnice oslanja na sto i gleda pravo ispred sebe. Dizajn novčića je pregledao i odobrio – ko drugi nego – Tramp.

Bilo je i neuspelih pokušaja: republikanski senator iz Južne Karoline Džo Vilson predložio je, a nekoliko republikanskih senatora podržalo, Zakon Donalda Trampa o novčanici od 250 dolara na kojoj bi bio Trampov lik. Senator Vilson je u obrazloženju naveo kako je povod za novu novčanicu obeležavanje 250. godišnjice SAD, simbolično odavanje priznanja predsedniku i praktična pomoć američkim porodicama. Vilson, izgleda, smatra da bi postojanje novčanice od 250 dolara pomoglo da porodice nose manje gotovine.

“Bajdenflacija (termin korišćen za rast troškova života tokom mandata predsednika Džoa Bajdena, prim. aut.) je uništila ekonomiju primoravajući američke porodice da nose više gotovine. Predsednik Tramp neumorno radi na borbi protiv inflacije i na pomoći američkim porodicama. Ovo dostignuće zaslužuje priznanje valutom, zbog čega sam zahvalan što sam predstavio ovaj zakon. Najvredniji zakon za najvrednijeg predsednika!”, rekao je kongresmen Vilson. Tramp je ovu više nego laskavu inicijativu odobrio na svoj način, tako što je podelio članak o njoj na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Novčanica u apoenu od 250 dolara nikad nije postojala. A inače, sve američke novčanice veće od 100 dolara (500, 1000, 5000 i 10.000) Ministarstvo finansija ukinulo je 1969. godine. Razlog: velike apoene obožavao je organizovani kriminal, zgodne su za skrivanje, nose viši rizik od falsifikovanja, a za svakodnevne legalne potrebe nisu praktične i slabo su korišćene.

KLARK, PREVARANT

Predlog zakona senatora Vilsona istovremeno zahteva i izuzeće propisa iz 1866. godine koji kaže da se samo portret preminule osobe može pojaviti na novcu. Stari propis je služio da spreči zloupotrebe državnih institucija i pojedinaca, pa će i ovog puta odraditi posao.

Taj zakon iz 1866. godine gotovo da je slučajno napravljen, zbog jednog incidenta koji vredi pomenuti. Naime, sam utemeljitelj i prvi predsednik SAD Džordž Vašington odbio je da se pojavi na prvom američkom srebrnom dolaru kako Amerika ne bi odavala utisak monarhije. Sve je to išlo bez problema i svojim tokom mnogo narednih decenija do 1864. kada je načelnik Nacionalnog biroa za valute Spenser Klark napravio više nego upečatljiv gaf.

Kongresni zakon kojim se odobrava štampanje novčanice naložio je da se – sada već duboko u toku Američkog građanskog rata – naprave novčanice posvećene istraživaču Vilijamu Klarku. Ipak, u nalogu je neprecizno navedeno samo da se oda počast “Klarku”. Naš antiheroj činovnik Spenser Klark je to odlučio da zloupotrebi i oda sebi počast, pa je na novčanicu poturio svoju sliku. Sve je primećeno prekasno, kada je već mnogo novca naštampano. Rezultiralo je dve godine kasnije čuvenim Tejerovim amandmanom koji zabranjuje upotrebu slike bilo koje žive osobe na “obveznicama, hartijama od vrednosti, novčanicama ili poštanskom novcu Sjedinjenih Država”. Da primetimo da se nigde ne pominje reč kovanica, novčić – otuda je Trampov novčić uspeo da dobije zeleno svetlo.

Malo pre Klarkovog gafa, Abraham Linkoln se (još živ, usred Građanskog rata) pojavio na dve novčanice – to zapravo nisu bili obični dolari već blagajničke obveznice i potvrde o zajmu izdate kao vanredne serije iz Građanskog rata.

RUPA U ZAKONU

Još tokom prvog mandata Tramp je dobro umešao prste u federalna finansijska posla. Na početku pandemije kovida SAD su izdale milione stimulativnih čekova finansijske pomoći sa njegovim potpisom. Trampov potpis će se u junu ove godine pojaviti i na novom papirnom novcu SAD, počevši od novčanice od 100 dolara – čime se prekida tradicija duga 165 godina po kojoj samo ministar finansija i upravnik Trezora imaju potpis na novcu.

Ministar finansija Skot Besent je ocenio da je potez prikladan za 250. godišnjicu SAD s obzirom na snažan ekonomski rast i finansijsku stabilnost tokom Trampovog drugog mandata. “Pod vođstvom predsednika Trampa, nalazimo se na putu ka neviđenom ekonomskom rastu, trajnoj dominaciji dolara i fiskalnoj snazi i stabilnosti”, rekao je Besent u saopštenju. “Ne postoji snažniji način da se priznaju istorijska dostignuća naše velike zemlje i predsednika Donalda Trampa od novčanica američkih dolara koje nose njegovo ime, i jedino je prikladno da se ova istorijska valuta izda na polupetstogodišnjicu.”

Zakon, pomenusmo, zabranjuje prikazivanje živih pojedinaca na američkom novcu i zahteva zadržavanje određenih elemenata uključujući reči “U Boga verujemo”, ali daje Trezoru široku diskreciju da menja dizajn novčanica radi zaštite od falsifikovanja. Upravo kroz tu rupu je provučena odluka o potpisu na novčanicama.

KRALJEVI I DIKTATORI

I dok je u većini demokratskih zemalja zakonom zabranjeno da se lica živih predsednika država i vlada stavljaju na novčanice, takve primere ipak nalazimo u Siriji, Ugandi, Indoneziji, Keniji i Tanzaniji. U Demokratskoj Republici Kongo, bivši vladar Mobutu Sese Seko bio je istaknut na novcu izdatom tokom njegovog predsedničkog mandata. U Ugandi, predsednici Idi Amin i Apolo Milton Obote (koji su vladali tokom 1960-ih i 1970-ih) takođe su istovremeno bili i na vlasti i na novčanicama.

I dva dugovečna predsednika Indonezije, koji su vladali od kraja Drugog svetskog rata sve do 1998. godine, Sukarno i Suharto, bili su prikazani na novcu dok su vladali. Novčanice Filipina su nosile lik predsednika Ferdinanda Markosa tokom njegove vladavine od polovine 1960-ih do polovine 1980-ih. Praksa je kratko postojala i u Keniji i Tanzaniji.

U monarhijama, gde vlast dolazi od Boga, pa se i tradicionalno učvršćuje ceremonijama i simbolima, situacija je drugačija. No, čak je i tu retkost da se aktuelni monarh nađe na novčanici u opticaju. To je tradicija kod Britanaca – na novcu koji izdaje Banka Engleske, na svim apoenima (5, 10, 20 i 50 funti) uvek se štampa aktuelni vladar – s jedne strane novčanice sada je kralj Čarls, dok su u opticaju i važeće i novčanice s njegovom pokojnom majkom, kraljicom Elizabetom II. Na drugoj strani novčanica su državnik Vinston Čerčil, književnica Džejn Ostin, slikar Vilijam Tarner i naučnik Alan Tjuring. Nije Britanija usamljeni primer – ovakvih slučajeva ima i na Tajlandu, u Maroku, Jordanu, Bruneju i Butanu.

No, ima još više monarhija gde se to smatra neukusnim ili politički problematičnim. U Australiji kralj Čarls III, za razliku od njegove majke, ipak nije dobio svoju novčanicu od pet dolara. Odlučeno je da će se ona ubuduće štampati sa motivima koji slave kulturu autohtonih Aboridžina. Skandinavske monarhije na primer imaju likove vladara na kovanicama, ali papirne novčanice uglavnom prikazuju poznate umetnike i naučnike. Norveška tako ima ribu bakalar i vikinški brod, Danska ima mostove, a Švedska glumicu Gretu Garbo i književnicu Astrid Lindgren. Japanci umesto cara na papirnim apoenima prikazuju naučnike, pisce i prosvetitelje, dok kovanice uglavnom oslikavaju simbole iz prirode, kao što su cvet trešnje, stablo paulovnije, klas pirinča…

TITO POSLE TITA

Od kada je prva srpska novčanica – vredna 100 dinara – puštena u promet 1884. godine, i ovde smo imali razne vladare na dinaru. I Karađorđevići i Obrenovići su imali za života svoj lik na novcu, što se nije smatralo neobičnim, ali je bio i jedan (ne)slavni pokušaj: Narodna banka Kraljevine Jugoslavije objavila od 1941. do 1943. godine u Londonu novčanice od 5, 10, 25, 100, 500 i 1000 dinara. Na svakoj od njih bio je lik Petra Drugog, kralja u izgnanstvu. I dok su autori portreta ostali nepoznati, zna se da su ukupni troškovi izrade, štampanja, lagerovanja i osiguranja 177 miliona komada novčanica iznosili oko 155.000 funti sterlinga. Čitav tiraž je uništen mlevenjem. Pred kraj rata, novoosnovana Srpska narodna banka štampala je novac koristeći klišee predratnih apoena, a novac su krasili ljudi u narodnoj nošnji, Sveti Sava, seljaci kraj volova na njivi…

...

Josip Broz Tito nije imao za života svoju novčanicu. Iako je uživao ogroman kult ličnosti, on je sam odbijao da se njegov lik nađe na papirnom novcu. Prva novčanica s njegovim likom – vredna 5000 dinara – objavljena je pet godina nakon Titove smrti. Dok je s jedne strane ljubičaste novčanice bio Titov portret, na reversu je prikazan grad Jajce gde je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a. Titova novčanica slavna je i po štamparskoj grešci koja je inspirisala mnoštvo teorija zavere: na prvim serijama je umesto njegove stvarne godine smrti 1980. stajalo 1930.

Kao i u slučaju SAD, i na našim novčanicama menjani su potpisi guvernera, grb države (umesto SR Jugoslavije stoji srpski grb) i naziv emitenta – umesto Narodna banka Jugoslavije piše Narodna banka Srbije. Zasad ih predsednik države, niti vlade, nije potpisivao.

Brendiranje Amerike

Prema oceni novinske agencije Rojters, promena potpisa na američkim novčanicama je najnoviji pokušaj Trampove administracije i njenih saveznika da stave predsednikovo ime na zgrade, institucije, vladine programe, ratne brodove i kovanice. I “Tajm” navodi kako je Tramp “odavno poznat po tome što svoje ime stavlja na sve, od nebodera do golf palica i odrezaka”. Ovaj magazin podseća kako je Tramp pokušao da po sebi imenuje Međunarodni aerodrom Dales u Vašingtonu i Pen Stejšn u Njujorku, ali mu to, bar za sada, nije pošlo za rukom. Međutim, negde i jeste.

Njegov lik je, na primer, “ukrasio” zgrade saveznih agencija – stavljen je na zgradu Ministarstva pravde u Vašingtonu, a na zgradi Ministarstva rada je postavljen uz Teodora Ruzvelta, pri čemu su oba predsednika imala isti potpis “Američki radnici na prvom mestu”. Na zgradi Ministarstva poljoprivrede Trampov lik našao se uz Abrahama Linkolna, ovog puta uz natpis “Uzgajanje Amerike od 1862. godine”. Vladina veb stranica koja pomaže građanima da pronađu lek po najnižoj ceni stavljena je na adresu TrumpRx.gov, podseća “Tajm”. Amerika gradi bojne brodove “klase Tramp”. Radi se o, kako je sam predsednik objasnio, “dva potpuno nova, veoma velika – najveća koja smo ikada izgradili – bojna broda”.

Uspeo je da slavni Memorijalni centar za scenske umetnosti Džona F. Kenedija, poznatiji kao Kenedi centar, preimenuje u “Centar Tramp Kenedi” i da ga skoro uništi. Naime, nacionalni kulturni centar postoji od 1971. godine i u njemu se izvode razne scenske umetnosti – pozorište, balet, moderni ples, klasična muzika, džez, pop… Ova ugledna, elitna ustanova je i dom Nacionalnog simfonijskog orkestra. Tramp je prošle godine raspustio upravni odbor Centra i imenovao nove članove, koji su ga izabrali za predsednika i glasali da se njegovo ime doda nazivu. Pošto je u rekordnom roku prodaja karata opala, umetnici otkazali predstave, a Vašingtonska nacionalna opera prestala da izvodi u Centru, Tramp je u februaru ove godine objavio da će ustanova biti zatvorena zbog dvogodišnjeg renoviranja.

Još je gore prošao Američki institut za mir. Početkom prošle godine Tramp je smenio rukovodstvo, a onda posle pobune otpustio i zaposlene ovog nezavisnog tink-tenka posvećenog rešavanju sukoba, koji je osnovao Kongres pre više do 40 godina. Do kraja 2025. administracija je zvanično preimenovala organizaciju u Institut za mir Donalda Trampa, i to ceremonijalno uz potpisivanja mirovnog sporazuma između Demokratske Republike Kongo i Ruande, koje je nadgledao Tramp. Institut je trenutno u pravnom limbu jer se čeka da Vrhovni suda odluči da li je predsednik prekršio ovlašćenja.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!