Napredak kompanije OpenAI u oblasti veštačke inteligencije sve nas je pre manje od dve godine zabezeknuo. Prošle nedelje Majkrosoft je nadmašio ovo objavivši da su napravili svoj prvi kvantni čip
Pre manje od dve godine zabezeknuo nas je napredak kompanije OpenAI u oblasti veštačke inteligencije najavljujući revolucionarne promene u našim životima. Prošle nedelje Majkrosoft je naumio da to višestruko nadmaši objavivši da ne samo što su napravili svoj prvi kvantni čip i nazvali ga Majorana 1, već taj čip radi u agregatnom stanju koje je do sada bilo poznato samo teorijskim fizičarima. Ako se ispostavi da je tek delić od onoga što Majkrosoft najavljuje tačno, IT svet kakav poznajemo danas delovaće nam krajnje primitivno, kao kada bismo poredili današnje kompjutere sa pisaćim mašinama ili abakusima.
Najpre jedan krajnje površni uvid u kvantne kompjutere. Kompjuteri koje danas koristimo su binarni, sve pretvaraju u niz nula i jedinica da bi rešavali zadatke koje pred njih postavimo. Koriste tranzistorske čipove koje su iz generacije u generaciju sve brži i moćniji i tako smo došli do veštačke inteligencije, 3D animacije i drugih neverovatnih čuda. Ali postoje fizička ograničenja razvoja takvih čipova.
Zato se krenulo u razvoj kvantnih kompjutera, koji umesto sa bitovima rade sa kubitima. Ako je kod binarnih računara sve crno-belo, onda za kvantne računare možemo reći da nam uvode boju i još u svim mogućim nijansama. To znači daleko veće brzine, takoreći nezamislive. Guglov čip Willow (Vrba) za pet minuta uradi ono za šta je najbržem binarnom čipu potrebno deset septiliona godina, što se smatra vremenom od nastanka univerzuma do danas. Septilion je broj kojem je na levom kraju jedinica iza koje slede 42 nule. Majkrosoft tvrdi da je čip Majorana još brži, ali to su nadgornjavanja naučnih timova dveju moćnih kompanija, potpuno neproverljiva za nas izvan tog sveta.
Ovaj čip je dobio ime po fizičaru Etoreu Majorani, koji je predvideo neobičnu česticu koja je ujedno i sopstvena antičestica, nešto poput odraza u ogledalu. Takva čestica postoji u topološkom stanju koje je novo u odnosu na čvrsto, tečno, gasovito i plazma agregatno stanje. U Majkrosoftu su razvili superprovodnik u kojem kubiti mogu da funkcionišu bez problema budući da su inače vrlo osetljivi na “šumove” u okolini i to je bio najveći problem praktičnog razvoja kvantnih kompjutera. Sve ovo je opisano u članku u novom broju magazina “Nejčr” (Nature).
Majkrosoftovi naučnici veoma su oprezni kada govore o supermoćnom čipu čija je procesorska snaga veća od svih postojećih čipova ukupno na svetu. Smatraju da su tek na početku i da će prve verzije verovatno imati svojih mana, ali da će za nekoliko godina dobiti stabilan čip koji će stvarno moći da stvara čuda.
A pod čudima se smatra mogućnost simulacije prirodnih procesa. To znači da naučnicima više ne bi bile potrebne laboratorije za ispitivanje teorija, čip Majorana bi sva istraživanja obavio za nekoliko sekundi. Očekuje se da pomoću njega i čipova drugih kompanija pomerimo granice u istraživanju lekova ili efikasnih baterija.
Njegovo dejstvo u kreativnim industrijama bilo bi praktično neograničeno. Moći će da napravi potpunu projekciju bilo koje lokacije na svetu i u nju da umetne avatare glumaca, pa će se snimanje filmova ili serija svesti na pisanje scenarija i knjige snimanja. A i to će moći da uradi kompjuter uz malo naših promptova.
Ne treba još da paničimo ili da se preterano radujemo, moć takvog čipa ograničena je našom sposobnošću da ga upotrebimo. I ovo što sada imamo većini je previše.
Dok Tramp svojim likom i imenom brendira sve “od nebodera do golf palica i odrezaka” i pokušava da svoje ime stavi na američki dolar, aktuelni živi vladari, pa čak i monarsi, nisu tako česta pojava na novčanicama osim možda u Siriji, Ugandi i Demokratskoj Republici Kongo
“Koko Šanel je feministička ikona, pionir u oslobađanju tela žene i učesnik u ženskoj emancipaciji. Ona je nezavisna žena koja je kreirala modnu kuću sopstvenom snagom, nikome ništa nije dugovala. Poticala je iz siromašnog miljea, doživela je napuštanje i izdaje, bila je često u žalosti i ponižena. Zbog svih ovih razloga ona ostaje važna figura za sve žene”
Pravna država sa strogom vladavinom institucija učinila je da Rimska država traje hiljadu godina. Bavljenje bilo kojom političkom funkcijom bilo je besplatno, a poverenje između građana i institucija bilo je potpuno
Kad kažemo “rogonjstvo”, većina pomisli na sramotu, smeh, parodiju. Ali istorija ovog fenomena je neujednačena i često neočekivana. Dobrodošli u jednu od najvećih tajni moderne seksualnosti
Dule Vujošević je živeo za Partizan. U jednom trenutku, kada se to skupo plaćalo, on je bio Partizan. Cenu je platio i opet bi
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
