Bezvremena Šanel

Francuska novinarka i spisateljica, istoričarka književnosti i mode Izabel Fimejer verovatno najveći savremeni stručnjak za život i rad Koko Šanel, veoma ozbiljno je zainteresovala našu javnost za knjigu Tajanstveni parfem kada je boravila u Beogradu 2023. godine. Ta knjiga će se ovih dana u izdanju Clia pojaviti i na srpskom jeziku, baš u vreme obeležavanja sto godina “male crne haljine” – zaštitnog znaka Koko Šanel i ženstvenosti.

...

Izabel Fimejer dugo je kao novinar pisala o kulturi i društvu, bila je književni kritičar. Autor je knjiga o Koko Šanel koje su prevedene na deset jezika. Osim Tajanstvenog parfema, Fimejerova je takođe objavila knjige Šanel enigma i Šanel intima čije je novo izdanje imalo dugačku istragu o ratnom periodu. Takođe je autor knjige Marsel Griol, građanin Dogona i dva romana.

Koko Šanel bila je jedna od najslavnijih ali i najviše kritikovanih Francuskinja. Bila je i ostala ne samo simbol jedne mode i vanvremenskog stila, nego i simbol načina života, ženske emancipacije i nezavisnosti.

Tajanstveni parfem proizvodi neprekidno veliki publicitet u Francuskoj jer izaziva sporenja kod predstavnika različitih mišljenja. Za razliku od stereotipnih glasina koje osuđuju Koko Šanel, autorka posle iscrpnih istraživanja govori argumentovano i blagonaklono o ponašanju Koko Šanel i otkriva mnoštvo novih podataka koji javnosti nisu bili poznati. Dok očekujemo da Izabel ponovo doputuje u Beograd, razgovaramo o najvažnijim pitanjima koje njena knjiga otvara.

“VREME”: Možemo li da kažemo da je Tajanstveni parfem jedinstveno, autentično svedočanstvo? Kako biste vi odredili ovu knjigu?

IZABEL FIMEJER: Kao biografiju sa namerom da prikaže intimu Koko Šanel, daleko od javne Šanel. Koko je bio nadimak koji joj je u detinjstvu dao otac, a koji je kasnije sama koristila. Knjiga je verno svedočanstvo, zasnovano na godinama susretanja sa ključnim ličnostima: porodicom, prijateljima, advokatom, saradnicima, manekenima. Iznad svega, imala sam sreću da upoznam Gabrijel Palas Labruni, ćerku Andre Palasa, “sina nećaka”, koji je u stvari, bez sumnje, bio njen sin. Proteklih godina smo postale prijateljice. Tako sam se našla usred tajnog univerzuma Koko Šanel. Otkrila sam šta je za nju bilo važno, a šta je želela da sakrije, njenu misterioznost, njena uverenja, ranjivost, ukus, navike, kreativni proces i inspiracije, drage simbole iz detinjstva, haljine, odeću koju je čuvala, omiljeni nakit, retke predmete, amajlije. Takođe sam išla na važna mesta, od Overnje iz njenog detinjstva do Lozane u Švajcarskoj gde je sahranjena. Tokom godina skupila sam arhivu, naročito o ratnom periodu.

Autorka ste triju knjiga o Koko Šanel, u čemu se razlikuju?

Prve dve knjige su ilustrovane i teorijski oblikovane, dok je treća biografska. Knjiga Tajanstveni parfem izašla je prvi put 1999, a 2022. godine izašla je revidirana i dopunjena verzija. Ovo novo izdanje je bilo neophodno jer sam u međuvremenu saznala mnogo o Koko Šanel. Prošlo je trideset godina otkad sam počela da istražujem.

Očevidna je Vaša ideja da otkrijete pravu prirodu Koko Šanel i dokažete da ona nije sarađivala sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Smatrate li to i danas važnim?

Da, zato što su ličnost tako legendarnu i fascinantnu kao Koko Šanel pratile glasine, hipoteze i fantazije. Naročito u ratnom periodu. Pogotovo što je ona o tome vrlo malo govorila, čak i sa najbližima. Poznato je da je zatvorila svoju modnu kuću kada je počeo rat da ne bi morala da radi za neprijatelja, da se zbližila sa Čerčilom kada je Andre, njen sin-nećak dospeo u zatvor. Ali vreme rata je ostalo misteriozno i podložno suludim interpretacijama.

U ritmu mojih različitih knjiga provela sam mnogo vremena u arhivama i razgovorima sa svedocima, arhivistima, istoričarima, specijalistima za informacije, sledeći sve pravce istrage do otkrića suštinski važnih svedočanstava i neobjavljenih arhiva. Koko Šanel nije pružala nikakve informacije neprijatelju u zamenu za oslobođenje Andrea. Bez njenog znanja je registrovano kod Nemaca da je bila u vezi sa Čerčilom i Englezima. To dokazuju nove arhive. Ona je svakako pripadala Pokretu otpora.

Koko Šanel je bila simbol autentičnosti i slobode, bila je buntovnik i nekonvencionalna. Zašto je to važno za žene danas?

U toj prvoj deceniji 20. veka, u vreme teških suknji, tesne odeće, korseta i šešira sa širokim obodom, koji su ometali i sprečavali pokrete, nosila je imidž nezavisne žene, slobodne i aktivne, koja je kreirala, radila, putovala, bavila se sportom. Tih 1910-ih oličavala je svoj sopstveni stil u jednoj vrsti “univerzalnog ja”. Godine 1953. u svojim sedamdesetim, ona ponovo otvara modnu kuću. Bila je to reakcija na ženstvenost sa korsetima i ukrašavanje koje je doneo Diorov New Look. Kreirala je večni stil radujući se demokratizaciji. Koko Šanel je feministička ikona, pionir u oslobađanju tela žene i učesnik u ženskoj emancipaciji. Ona je nezavisna žena koja je kreirala svoju modnu kuću sopstvenom snagom, nikome ništa nije dugovala. Ona je poticala iz siromašnog miljea, doživela je napuštanje i izdaje, bila je često u žalosti i ponižena. Zbog svih ovih razloga ona ostaje važna figura za sve žene.

Bila je bliska sa velikim umetnicima svog vremena – Pikasom, Djagiljevim, Stravinskim, Dalijem i drugima. Da li je to bio ravnopravan odnos?

Apsolutno, pa ipak, na samom početku, tvrdoglavo je insistirala na pokazivanju izuzetne skromnosti, smatrajući sebe pre svega zanatlijom. “Ja sam ovde samo zbog kostima”, tvrdila je kad ju je Kokto pitao da uradi kostime za Plavi voz, operetu koju je Ruski balet igrao na muziku Darijusa Mijoa sa scenom “dve žene trče po plaži” koju potpisuje Pikaso. Ona se raduje da se pojavi u toj porodici umetnika, u krugu koji je imao najveću vrednost u njenim očima. Saradnja je nastavljena, a prijateljstva produbljena. Umela je da prepozna talente i bila im je mecena. Ostala je verna svojim umetničkim izborima i svi su poštovali njen ukus. Neki su joj bili verni prijatelji i dolazili su u njenu kuću, La Pausa, u Rokbrun. Koko je bila tako fascinantna da je probudila nekoliko romantičnih prijateljstava, kao i vezu sa Stravinskim, koji je bio strastveno zaljubljen u nju.

Ljubavni život Koko Šanel bio je buran. Koga je ona stvarno volela?

Koko je upoznala raskoš u ljubavi sa vojvodom od Vestminstera i vojvodom Dmitrijem Pavlovičem. Njen prvi zaštitnik bio je Etjen Balzan, a za Pola Iribea se udala, jednostavno, bez ubeđivanja. Iribe je umro od srčanog udara usred partije tenisa. Sa svima je očuvala prijateljstvo. Nije bila sposobna za potpuno i definitivno razdvajanje. Ali istinski je volela samo dva čoveka – pesnika Pjera Reverdija, koji joj je posle nekoliko godina strasti postao prijatelj za ceo život, i Artura Kapela, sa nadimkom Boj, koji je bio njena najveća ljubav. Boj je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kasnije, u razgovoru sa Gabrijel Palas Labruni, objasnila je: “Imala sam da biram: da umrem ili da nastavim da sledim ono što sam izgradila sa Bojem”. Sa njegovim novcem je 1919. otvorila butik na kasnije slavnoj adresi Ulica Kambon broj 21. Nije odlagala da mu vrati celu sumu jer je smatrala da sloboda počinje sa finansijskom nezavisnošću. Posle njegove smrti rekonstruisala je dekor tih godina koje su proveli zajedno, s paravanom Koromandel, s nameštajem i predmetima sa Orijenta. Pred kraj života isporučila je Gabrijel Palas Labruni kineski nameštaj koji je bio poklon od Boja, pisma, slike i Bojevu svesku u kojoj je pisao i davao joj savete šta da čita. Koko je tu svesku smatrala najvećom dragocenošću.

Koko Šanel je rođena krajem 19. veka i oblikovala je modernu ženu 20. veka. U čemu se njene zasluge i njen uticaj ogledaju danas?

Ona je bila moderna, 1910-ih izmislila je novu siluetu. Moderna je bila i 1953. kada je ponovo otvorila kuću. Bila je pionir i radikalna, dosledna u slobodi tela, zavođenju, pozajmljivanju iz muške odeće da bi redefinisala ženstvenost. Ona je doprinela emancipaciji žena, izbacivanju korseta i suvišnih dekoracija. Oblikovala je modernu ženu dvadesetog veka, a takođe i savremenu ženu. Njena zaostavština i ono što je stvorila prevazilaze domen mode. Ona je stvorila slobodu za sve, izmislila jedan izgled, stav, demonstrirajući dubinu značenja izgleda. Radujemo se demokratizaciji koju je uvela u modu, jednom bezvremenskom stilu, prepoznatljivom i večnom.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!