Za manje od dva meseca, 5. maja ove godine, Skajp prestaje da postoji
Za manje od dva meseca, 5. maja ove godine, Skajp prestaje da postoji. To je prošle nedelje najavila kompanija Majkrosoft, koja je od 2011. vlasnik Skajpa. Na tu vest većina je reagovala sa dva pitanja. Prvo je da li je moguće da jedan takav servis, generički takoreći, nestaje. Drugo je, a kada smo poslednji put, zapravo, koristili Skajp.
Ovo drugo pitanje je odgovor na prvo. U vreme pandemijskih onlajn sastanaka komunicirao sam sa ljudima iz Majkrosofta i često bih im ponudio da se čujemo odnosno vidimo Skajpom. Njihov odgovor bio je istovetan. Skajp? Nisu ga odavno koristili jer sve rade preko Majkrosoft Timsa (Teams odnosno Timovi). Skajp je već u to vreme, dakle pre tri ili četiri godine, u samom Majkrosoftu smatran sasvim prevaziđenim i nepotrebnim, iako su aplikacije za komunikaciju procvetale zbog zaključavanja. Jednostavno, pripadao je nekom prošlom vremenu, u tehnološkom i svakom drugom pogledu. U životu ga je održavao i dalje značajan broj korisnika. Ali kako se taj broj iz godine u godinu sve brže smanjuje, vlasnici su odlučili da nas poteraju da migriramo na Timove, gde će nam biti lepše i udobnije. Valjda.
Uz najavu o gašenju Skajpa korisnicima je rečeno da u naredna dva meseca mogu da instaliraju Timove, prebace tamo sve svoje kontakte i razgovore sa Skajpa i vide da li im se sviđa da to ubuduće koriste. Ukoliko ne žele, mogu na svom kompjuteru da sačuvaju sve što su imali na Skajpu budući da tu imaju kontakte, razgovore i fajlove koji bi mogli da im znače. Skajp više neće imati podršku i pitanje je koliko dugo će Majkrosoft podržavati tranziciju pre nego što potpuno ugasi servere.
Nevolja je što oni koji su navikli na jednostavnost Skajpa treba da pređu na aplikaciju koja je značajno komplikovanija jer i nije pravljena sa istom namerom. Ideja Skajpa od samog početka bila je da nam omogući da stupimo u kontakt sa drugom osobom bilo gde u svetu, a da to ne plaćamo papreno to jest po ceni međunarodnog telefonskog razgovora. Naprotiv, Skajp je bio “besplatan” odnosno plaćali smo ga kroz internet konekciju.
Za razumevanje ovoga potrebno je vratiti se u 2003. godinu kada su jedan Šveđanin i Danac uz grupu estonskih programera lansirali Skajp koristeći tada popularnu peer to peer tehnologiju (gde su svi povezani računari istovremeno i serveri i klijenti). Trebalo je da se zove Skajpir (od Sky peer to peer), ali je to ime već bilo zauzeto. Koristio je VoIP tehnologiju odnosno prenos glasa internetom što je u to vreme bila revolucija na koju telekomi nisu gledali sa odobravanjem. Skajp je postao generički pojam, “čujemo se ili vidimo Skajpom” održalo je mnoga prijateljstva, ljubavi, ali i bazične porodične odnose.
Razvoj i popularnost bila mu je vratolomna, samo dve godine kasnije kupio ga je eBay za neverovatnih 2,5 milijardi dolara, da bi ga šest godina kasnije od njih otkupio Majkrosoft za tada astronomskih 8,5 milijardi. Vremenom ga je Majkrosoft prebacio na Azure, svoj sistem klaud servera napustivši peer to peer.
Skajp danas svakodnevno koristi oko 40 miliona ljudi što nije malo, ali je tek fragment broja koji ga je koristio početkom druge decenije ovog veka, kada je gotovo svaki drugi međunarodni razgovor obavljan Skajpom. U međuvremenu smo prešli na Votsap, Vajber, Zum i masu drugih aplikacija koje rade isto, ali su uglavnom povezane sa našim telefonskim brojem, što u nebezbednom svetu daje neku mogućnost kontrole.
Metaforički gledano Skajp će doživeti sudbinu beogradske železničke stanice. Svi imamo neke uspomene na lepa putovanja (komunikaciju) koja su tamo počinjala i završavala se, ali ukidanje većina nije doživela dramatično sem u emotivnom smislu. Paralelna emocija pratiće i prelazak na Timove.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da odluka Socijalističke partije Srbije da samostalno izađe na parlamentarne izbore predstavlja jasan signal da će Srpska napredna stranka morati sama da se izbori za većinu. Poručio je da ne očekuju ničiju pomoć nakon izbora i da će se boriti da ubedljivo pobede
Dolazak Zelenskog pokazuje da će Vučić biti u stanju da žrtvuje sva svoja politička obećanja, od Gazivoda, preko bratskog odnosa sa Rusijom, do sudbine Srbije, ako u pitanje dođe njegova politička budućnost. On je, sada bez sumnje, sopstveni ostanak na vlasti pretvorio u državnu politiku ove zemlje, tako da su svi raspoloživi resursi namenjeni samo i isključivo tom cilju
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se poslednjih desetak godina sprovodi kampanja centralizacije čija se politička pozadina i priroda u “incidentima” kakav je ovaj u Crnoj Gori ili kakva je smena mitropolita žičkog Justina nedvosmisleno jasno pokazuje. Naprosto, reč je o sistematskom i sistemskom progonu nepoćudnih, sa ciljem da se organizacione strukture SPC u potpunosti stave na raspolaganje i u službu režima u Srbiji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
