Uoči Međunarodne godine astronomije, u Poljskoj su pronađeni zemni ostaci tvorca heliocentrične teorije
Nakon prave pravcate kriminalističke istrage, poljski arheolozi i forenzičari su pre dva meseca najzad potvrdili autentičnost lobanje legendarnog astronoma Nikole Kopernika (1473–1543), čije su zemne ostatke pre tri godine arheolozi iskopali iz grobnice u katedrali u Fromborku u Poljskoj.
Otkriće Kopernikove lobanje je u najveće svetske medije stiglo taman uoči početka Međunarodne godine astronomije kojom su Ujedinjene nacije proglasile 2009. godinu. Tokom ove manifestacije će stoga, bez sumnje, porasti broj naučnih hodočasnika koji dolaze na Kopernikov grob, mada Međunarodna godina astronomije nije direktno posvećena Koperniku.
Ona se uglavnom vrti oko sećanja na Galilea Galileja (1564–1642), koji je u nauci beatifikovan zbog otkrića Jupiterovih satelita i doprinosa širenju teorije o heliocentričnom sistemu sveta, dok njen tvorac Kopernik ostaje u pozadini događaja, isto onoliko kanonizovan kao otac ideje koliko je to bio pedeset godina posle smrti, u vreme kad je Inkvizicija vijala Galileja i druge Kopernikance po renesansnoj Italiji.
U svoje doba, Kopernik je kao ugledan katolički sveštenik u tišini istraživao pokretna nebeska tela, bez ikakvih problema sa crkvenim vlastima. Njegove lične drame nisu se ticale nauke. Osim problema sa optužbama da je imao odnose sa ženama, Kopernik je bio značajna politička figura u nezavisnoj biskupiji Varniji, smeštenoj između zaraćenih Poljske i Pruske.
Danas je Kopernik verovatno najveći poljski nacionalni junak. U prošlosti je više puta osporavano njegovo poreklo koje je povezivano sa pruskim korenima, a nacisti su ga čak proglašavali čistokrvnim Nemcem. Ima izvesne ironije u takvom lokalnom otimanju oko leša čoveka čije je delo imalo ne samo globalan već gotovo sveprožimajući uticaj na celu civilizaciju.
KATEDRALA U FROMBORKU: Posle smrti, Nikola Kopernik je sahranjen ispod poda sedam vekova stare katedrale u Fromborku, gde je bio sveštenik tokom života. Poznat i po svom nemačkom nazivu Frauenburg (što znači grad dame, a vezano za legendu o ledi Suponi, koja je osnovala grad), Frombork se nalazi na severu današnje Poljske, uz samu obalu Baltičkog mora. Tokom duge istorije bio je značajan centar biskupije Varnije i delio je njenu sudbinu, prelazeći iz poljskih u pruske ruke.
Danas je to gradić od svega četiri hiljade stanovnika koji je sasvim koncentrisan oko katedrale i Kopernikovog groba. Međutim, njegov tačan položaj unutar katedrale sve donedavno nije bio poznat.
Ništa o Kopernikovom grobu nije zabeleženo u pisanim dokumentima. On nije ostavio nikakva posebna sredstva kako bi se finansirala sahrana, tako da nije postavljen epitaf koji bi se održao do današnjih vremena. Kripta u katedrali je izgrađena tek početkom XVIII veka, pa je pre toga, svuda ispod mermernih podnih ploča nasumično sahranjen veliki broj fromborskih sveštenika.
Bilo je više uzaludnih pokušaja da se grob pronađe, ali je tek nedavno pokrenuto obimnije arheološko istraživanje. Pre šest godina, na inicijativu Baltičkog istraživačkog centra iz Fromborka, tim poljskih arheologa, okupljen sa više univerziteta i instituta, počeo je da traga za Kopernikovim ostacima.
„Taj zadatak se činio kao traženje igle u plastu sena“, objašnjava vođa istraživača, arheolog Jerži Gasovski u tekstu „U potrazi za grobom Nikole Kopernika“.
Zajedno sa Kopernikovim biografom Jeržijem Sikorskim, Gasovski je našao trag mesta na kome treba vršiti iskopavanja. U katedrali u Fromborku sveštenici su uglavnom bili sahranjivani kod onih oltara na kojima su tokom života vršili službu, a poznato je da je Kopernikov oltar, posvećen svetom Andreju, bio četvrti na desnoj strani crkve.
Pošto su skenirali celu katedralu georadarom i laserskim skenerom, arheolozi su u avgustu 2004. godine raskopali prvih deset kvadratnih metara i počeli da otvaraju grobove kod Kopernikovog oltara, ali nije bilo nikakvih naznaka da je bilo koji od brojnih izvađenih kostura Kopernikov.
Većina ostataka je pripadala muškarcima mlađim od 40 godina, što je bilo uobičajeno vreme smrti za to doba, dok je Nikola Kopernik ima neobično dug životni vek od 70 godina.
DLAKA IZ UPSALE: U sledećoj sezoni je uz druge, raskopan i grob broj trinaest. On je bio vrlo oštećen, ali je u njemu pronađena lobanja koja je pripadala muškarcu starom od 60 do 70 godina. Bila je to najstarija lobanja pronađena u katedrali.
Arheolozi su odmah posumnjali da je baš to Kopernikova lobanja. Na osnovu ove lobanje, u Centralnoj forenzičkoj laboratoriji u Varšavi, profesor Karol Pjasecki je uz pomoć računarske simulacije napravio konstrukciju Kopernikovog lica i uporedio je sa više Kopernikovih portreta.
Pokazalo se da postoji očigledna sličnost. „Značajan je dvostruki vertikalni ožiljak na lobanji, iznad desne jabučice. Kopernikov autoportret ukazuje na sličan defekt u blizini levog oka“, objašnjava šef istraživača Gasovski.
Kako bi se otklonila sumnja, lobanja je podvrgnuta i DNK testovima čiji su rezultati objavljeni u novembru 2008. godine.
U knjizi koju je Kopernik posedovao i koja se danas čuva na Univerzitetu u Upsali u Švedskoj, svojevremeno su pronađene dve dlake za koje se veruje da pripadaju Koperniku.
Švedski genetičari su izdvojili DNK iz ove dlake i uporedili ga sa DNK dobijenim iz pronađene lobanje – pokazalo se da i jedan i drugi genetički materijal pripadaju istoj osobi. Time se, zahvaljujući upravo dlaci iz Upsale, okončala višegodišnja arheološka potraga za „iglom u plastu sena“.
Dalja sudbina Kopernikovih zemnih ostataka još nije poznata. Možda će biti javno izloženi, mada bi to bilo prilično nezgodno rešenje s obzirom na raspadnutost leša. Sarkofag sa tvorcem heliocentričnog sistema neodoljivo bi podsećao na „naučnog“ svetitelja čije su mošti, kako je bivalo u srednjem veku, raskomadane i u komadima izložene zadivljenoj pastvi.
Astronomi su prošle nedelje u Parizu proglasili Međunarodnu godinu astronomije, za koju je 2009. godina određena po odluci Ujedinjenih nacija. “Pred nama je zanimljiva godina puna astronomskih dešavanja, koja će označiti samo početak dugogodišnjih projekata na polju promocije i popularizacije nauke”, kaže za “Vreme” astronom Nikola Božić, predsednik Nacionalnog organizacionog odbora za obeležavanje Međunarodne godine astronomije u Srbiji, koji je prisustvovao ceremoniji proglašenja. “To je bila odlična prilika da se okupe koordinatori svih nacionalnih projekata, na istom mestu sa najuglednijim astronomima, nobelovcima i popularizatorima nauke”, kaže Božić, objašnjavajući da se kako sa njima tako i sa susedima Srbije razgovaralo o zajedničkim projektima i ciljevima ove manifestacije, pre svega u promociji astronomskih dostignuća i popularizaciji nauke. “Posebno je važno bilo definisati astronomske institucije i lokalitet koji bi trebalo da se nađu na UNESCO-voj listi svetskog astronomskog nasleđa. Veoma interesantni bili su predlozi projekata za povezivanje umetnosti i astronomije, pa smo se i mi upoznali sa nekoliko naših slikara u Parizu sa kojima ćemo raditi na prezentovanju njihovih dela inspirisanih kosmosom”, kaže Božić.
Nikola Kopernik je jedan od retkih naučnika od čijeg je imena nastao pridev. Danas pojam kopernikanski ima isto značenje na svim jezicima – odnosi se na Kopernikovu heliocentričnu teoriju koja je smenila Ptolomejev geocentrični sistem, ali i na nešto “radikalno” ili “od ogromnog značaja”, kao u frazi kopernikanska revolucija.
Mada je i samo Kopernikovo ime menjalo svoj oblik kroz vekove, njegov prelazak u prideve prevazilazi bilo kakvo priznanje oličeno u nazivu ulice, jedinice mere ili novčanom apoenu, ukazujuću na njegov nemerljivi uticaj na razvoj civilizacije.
Rođen 19. februara 1473. u Torunju u Poljskoj, Kopernik je rano ostao bez oca, a o njemu se starao njegov ujak Lukas Vacenrod, koji je 1489. postao biskup Varnije. Kopernik se školovao prvo u Krakovu, a potom u Italiji, da bi po povratku, 1501. godine, preuzeo mesto sveštenika i čitav niz drugih nameštenja.
Teško je pobrojati sve Kopernikove funkcije koje je tokom godina preuzimao u upravi Varnije – bio je član Saveta, kancelar, sekretar, delegat u izboru poljskog parlamenta, neka vrsta ministra finansija, čak i ministra rata, diplomata i pregovarač u sukobu Varnije sa teutonskim vitezovima.
Uporedo sa astronomijom i javnim funkcijama, bavio se, već prema potrebi, medicinom, kartografijom, ekonomijom i drugim oblastima. No, za razliku od savremenika, nikad nije bio astrolog.
Intenzivna astronomska istraživanja je započeo osmatranjima putanje Marsa kad se posle smrti svog ujaka 1512. nastanio u varnijskom gradu Fromborku gde je imao nameštenje sveštenika.
Već u narednih nekoliko godina je ustanovio da nešto nije u redu sa petnaest vekova starim Ptolomejevim sistemom sveta, da bi iz tih sumnji decenijama kasnije nastao heliocentrični sistem, koji je izložio u svom ključnom i jedinom delu o okretanju Zemlje oko Sunca – De revolutionibus orbium coelestium (O kruženju nebeskih tela). Knjigu je završio 1530. godine, ali je nije potom objavio, dorađujući i dalje pojedina merenja i proračune.
Mada se širom Evrope saznalo za njegove ideje, Kopernik svoju teoriju nije javno izlagao, niti štampao sve do duboke starosti. Samo je 1533. godine objavio jedan kratki manuskript za papu Klimenta VII, kao i nekoliko izdvojenih poglavlja De revolutionibus, koja su štampana tek 1543. godine.
Tolika Kopernikova obazrivost pokazuje koliko je on sam razumeo kakvu revoluciju donose njegove revolucije planeta. Mada dočekivana sa kritikom, njegova teorija u to doba nije bila smatrana jeretičkom, niti osporavana.
Kad su De revolutionibus najzad objavljene 1543. godine, niko u Rimu nije smatrao da je treba ikako zabranjivati. Uopšte, knjiga i nije izazvala neko preterano interesovanje. Njena zabrana kojom ju je Rimska inkvizicija stavila na spisak demonskih knjiga, kao i potonje spaljivanje primeraka i pojedinih čitalaca, usledilo je tek u Galilejevoj epohi na početku XVII veka.
A Kopernik? On je svoje životno delo objavio bukvalno pred smrt. De revolutionibus je odštampana u Nirnbergu u proleće 1543. godine, a prema legendi, prvi tabaci su 24. maja doneti Koperniku u samrtnu postelju. On ih je navodno pogledao, rasplakao se i umro.
Jakov Jozinović, mlada muzička zvezda iz Hrvatske, održao je u nedelju svoj sedmi od ukupno deset rasprodatih koncerta u Sava centru, čime je postao drugi izvođač po broju uzastopnih rasprodatih koncerata
Deset gradova, trideset manifestacija, ulaz besplatan – održavaju se Dani nemačkog jezika u Srbiji
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
