Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Naš proslavljeni vaterpolo reprezentativac suspendovan je zbog korišćenja kokaina i najverovatnije je na taj neslavan način završio karijeru
Šokantna vest da je srpski vaterpolo reprezentativac Nikola Rađen suspendovan jer je na testu bio pozitivan na kokain potresla je ovdašnju sportsku javnost. Vrlo brzo klupko je počelo da se odmotava unazad. Rađen je imao doping kontrolu posle utakmice Španija–Srbija u Madridu 18. februara, a noć između 14. i 15. proveo je u Beogradu. Kokain se u urinu zadržava dva do tri dana, pa je jasno da je Nikola šmrkao u nekom beogradskom klubu. Posle svega nekoliko dana i sam je sve priznao u pokajničkom obraćanju javnosti: „Napravio sam grešku koju ću ispraviti, a prvi korak na tom putu je da grešku priznam. Posebno želim da istaknem da mi je žao što sam uneo nemir u svoju porodicu, što sam izneverio saigrače i trenere, i što sam razočarao ljubitelje vaterpola…“
Rađena sada čeka kazna Svetske plivačke federacije, koja može biti i do četiri godine. Njegov klub Olimpijakos iz Pireja već je raskinuo ugovor sa njim, pre nekoliko dana Nikolina supruga, pevačica Ana Kokić došla je hitno u Atinu da mu pomogne oko selidbe u Beograd. Jedna sjajna karijera je skoro sigurno okončana pre vremena zbog gluposti.
Ako dobije i maksimalnu kaznu od strane međunarodne federacije, Rađen će opet bolje proći nego da je pao na doping testu u Srbiji. U našem parlamentu je prošle jeseni usvojen Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, koji predviđa maksimalnu kaznu od čak 12 godina strogog zatvora!
DROGA KAO DOPING: Rađen se nije dopingovao, on se drogirao, ali po svim našim i međunarodnim propisima to se tretira isto, zabranjeno je i kažnjivo. On je to morao znati, kokain jeste takozvana rekreativna droga, ali najteža u toj kategoriji, i sudijama koji izriču kazne potpuno je svejedno da li je neko ušmrkao gram belog praha, ili je sebi sjurio u venu pedeset kubika testosterona ili nandrolona. Zato čudi podrška koju Nikola Rađen poslednjih dana dobija od brojnih sportista iz Srbije (simptomatično je da ga nije podržao niko iz inostranstva, a ni Aca Lukas se nije oglašavao). Razumljiva bi bila podrška u njegovoj borbi za odvikavanje od droge, ali ovde se sve uglavnom svodi na: „Izdrži Nikola, proći će i ovo pa ćeš ti opet igrati vaterpolo.“ Kao da mu je neko podmetnuo doping test, pa je ispao žrtva.
Sličnu vrstu javne podrške imao je pre godinu i po dana i Viktor Troicki. Istina, naš proslavljeni teniser nije pao na doping testu, nego je uradio nešto što se kažnjava još oštrije: izbegao je da se testira. Sutradan je shvatio šta je učinio, otišao je i dao krv na analizu, ali je bilo kasno. Prekršaj je napravljen, sledila mu je osamnaestomesečna suspenzija.
Viktorov koleginica, teniserka Jelena Janković je primer dobro obaveštene sportistkinje. Kad su joj 2012. u jednom butiku na pariskom Šanzelizeu ukrali torbicu, ona je priznala novinarima: „Svašta je bilo u njoj, znate kako kažu, ženska torba je kao ženska duša. Kreditne kartice, nakit, novac i uzorak urina koji uvek nosim sa sobom.“
Kokain ne doprinosi postizanju boljih sportskih rezultata, pa dugo nije bio na listi zabranjenih stimulansa. Otud valjda i čuđenje argentinskog fudbalera Klaudija Kaniđe, koji je 1990. na Svetskom prvenstvu u Italiji priznao novinarima: „Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman.“ Kaniđa je zajedno sa Dijegom Maradonom činio ubojiti tandem argentinske reprezentacije. O posebnoj vezi Kaniđe i Maradone govori i detalj nakon pobede Boke nad Riverom 1996. godine, kada su se dvojica saigrača poljubila u usta. Tadašnja Kaniđina supruga, model Marijana Nanis, prokomentarisala je: „Ponekad mislim da je Dijego zaljubljen u mog supruga. Mora da je to zbog duge kose i velikih mišića.“
GREŠNICI U SVETSKOM SPORTU: Maradona je u fudbalu dodirnuo zvezde, a u životu samo dno. Veliku senku na njegovu blistavu fudbalsku karijeru bacila je upotreba kokaina, i njegova dugogodišnja zavisnost koja mu je upropastila zdravlje i dovela ga u situaciju da se bori za život. Sve je počelo još dok je igrao za Barselonu, sredinom 80-ih, da bi kulminiralo u italijanskom Napoliju, kada je već bio osvedočeni kokainski zavisnik, zbog čega je kvalitet njegove igre na terenu počeo znatno da opada. Bio je 1991. suspendovan na 15 meseci iz fudbala, nakon što mu je italijanska policija pronašla kokain. Izbačen je sa Svetskog prvenstva 1994. zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava. Nakon što je završio fudbalsku karijeru, imao je velikih zdravstvenih problema i više puta je priman u bolnicu, u kritičnom stanju.
Jedan od najbizarnijih slučajeva kokainske zavisnosti je onaj bivšeg golmana Mančester junajteda, Australijanca Marka Bosnića. Bio je 2002. pozitivan na testu za kokain, a kao razlog je naveo svoju tadašnju ženu, supermodel Sofi Anderton. „Bio sam ljut, i rekao sam joj da ću svaki put, kad ona ušmrče liniju kokaina, ja ‘izvući’ dve linije“, rekao je Bosnić. Nažalost, nije tako bilo. Golman se toliko navukao na kokain da je trošio deset grama dnevno i to plaćao pet hiljada funti nedeljno. Razveo se od Sofi, bankrotirao, bio na odvikavanju i sada živi u predgrađu Sidneja i povremeno radi kao sportski komentator.
Slavni kubanski skakač uvis Havijer Sotomajor, koji i sad drži svetski rekord, „pao“ je na testu za kokain na Panameričkim igrama 1999. Oduzeta mu je medalja i poslat je kući, ali u Havani ga je dočekao Fidel Kastro, koji je optužio organizatore takmičenja da su Sotomajoru podmetnuli tuđi urin samo da bi uništili komunističku reputaciju Kube i njega lično. Kastrov angažman nije pomogao, atletičar je kažnjen sa godinu dana odsustva, a 2001. je ponovo pao na antidoping testu. Ovaj put je bio pozitivan na nandrolon, i to je bio kraj Sotomajorove karijere.
Francuz Rišar Gaske, godinama među deset najboljih na svetu, možda bi napravio i više u karijeri da 2009, za vreme turnira u Majamiju, nije otkriveno da je koristio kokain. Njegova odbrana je bila takva da je kasnije godinama prepričavana kao jedna od najvećih gluposti koju je neki sportista smislio: Rišar je veče proveo u noćnom klubu i tamo se ljubio sa devojkom koja je neposredno pre toga konzumirala kokain. Pa je droga prodrla u njegov organizam, i pojavila se sutradan u urinu! Dobio je višemesečnu suspenziju, a skandal oko njegovog drogiranja mnoge je podsetio na jedan drugi u koji je bio umešan dve godine ranije. Naime, tada je otkriveno da je Gaske u vezi sa jednim 25 godina starijim oženjenim biznismenom.
Pozitivni na testu za kokain bili su i švajcarska teniserka Martina Hingis, kolumbijski golman Rene Igita, biciklista Tom Bunen, bokser Riki Haton i mnogi drugi. Samo dan nakon što je javljeno da je „pao“ Nikola Rađen, slična vest stigla je iz Velike Britanije. Fudbaler Džejk Livermor, koji igra za premijerligaša Hal, bio je pozitivan na kokain posle utakmice sa Kristal Palasom. Tih dana je suspendovan na osam meseci i košarkaš atinskog Panatinaikosa, Amerikanac Džejms Gist. On je bio pozitivan na marihuanu. To mu je drugi put da je pozitivan na testu za tu drogu. Prvi put je „pao“, takođe na marihuani, 2011. dok je igrao u dresu beogradskog Partizana.
Antidoping agencija Srbije (ADAS) je u periodu od januara 2006. do novembra 2013. sprovela ukupno 4347 doping kontrola i otkrila 48 pozitivnih sportista. Najviše pozitivnih nalaza – po šest, bilo je u rvanju, bodibildingu i bodifitnesu, u boksu i rukometu po pet, dok je u ostalim sportovima zabeleženo 26. Kod 48 pozitivnih sportista na doping zabeleženo je prisustvo 64 zabranjene supstance, od tog broja 50 odsto su bili anabolički agensi i steroidi, 18 odsto kanabinoidi, 15 odsto diuretici, 13 odsto stimulansi, po dva odsto beta-blokatori i beta 2-agonisti. U istom periodu sprovedeno je i 275 kontrola konja u konjičkom sportu i trkama i registrovano 20 pozitivnih grla.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve