Velju da se ove godine na Bogojavljenje desilo veliko čudo, javljaju da je prilikom osveštavanja vode na svetoj reci Jordan, na žezlo Jerusalimskog patrijarha, sleteo beli golub, što će reći Sveti duh. Ni u Serbiji, i serbskim zemljama, ne manjkalo čuda. Na sve strane, i po sve vode, plivalo se za Časni krst. Svi pobednici, svi učesnici, bili ponosni na sebe, na svoju veru i tradiciju.
Kao što treba, najboljše bilo u Beograd, na Adi bio Patrijarh, vojska, žandarmerija, Svibor, na sve strane prskalo od ponosa. U Grocku pobedniku zlatni krst, od tačno 3,3 grama, lično uručio gospodin doktor na policiju Stefanović. Tek u Zemunu, kod Venecije, na mutno Dunavo, bilo bolje od najboljše. Tude bilo nekoliko stotina plivača, ispred sviju bio jedan sa kokarda šajkaču i ikonu na prsi. Pre plivanja, da se zabeleži, svi dali zakletvu: Zaklinjemo se bogu, sa svoja tri prsta, zaplivaćemo u čast Srbije, Kosova i krsta. U čast srpske crkve, što je sveta, kroz vekove, zime i leta. Ispuniću pravdu svaku, bolesnome i nejaku. Srpskoj zemlji, srpskom rodu, našem Kosovu, i u vatru, i u vodu. Zaklinjemo se, duša nam je čista, zaplivaćemo u čast Hrista. Tako nam bog pomogao. Duša bogu, srce narodu! Kad se sve završilo, kad je pobednik ogrnut u beli plašt, onaj sa kokarda šajkaču, odložio ikonu, pa se mašio za neki mač, i sve radosno vitlo i mašo.
MANIR DUHOVNOSTI: Ni Valjevo, koji mnogi viču, a ima i zbog zašto, srpska Palestina, ne zaostalo. Pred crkvu bili redovi za Bogojavljensku vodicu, koja se nikada ne kvari, i pije se cele godine, „jer u njoj prebiva sila Duha Svetog“. Odatle se hitalo na reku Gradac, gde već tradicionalno plivanje za Časni krst. Na Gradcu brana, preko nje gvozden mostić. Na jednoj obali, na ploči iznad „Brek“ bifea, mikrofoni, ozvučenje, hor u probi. Uz obalu ukrovljen splav, tu i policija, ambulantna kola, kazan u kome se kuva vino. Voda Gradca mutno-zelena, gore, uzvodno, sredinom matice, patke u svom poretku.
Hor sa ploče se javi sa Sviće, sviće novi dan, pređe na Oj Kosovo, Kosovo… Pred bife „Brek“ izbi litija, napred, na konji, rekoše, princ Tomislav, u civilu, i Prvi vitez Kraljevskog reda vitezova. Bi još vitezova, sa konji, bez konji, sa koplja, štitovi, zastave i barjaci. Poče crkvena služba sa ukrovljenog splava, nekoliko popova sa mikrofoni, Pomolimo se… za preosveštenog episkopa, za verujući narod gospodu se pomolimo… Gospodu se pomolimo za sve učesnike današnjeg plivanja za Bogojavljenski krst, da se ova voda osvešta gospodu se pomolimo, zvučnik je zakazivo, ali je molitva išla, Da ova voda bude na isceljenje duše i tela, popovi isteraše, sve do Bog se javi! Prisutni narod složno odgovori, Vaistinu se javi!
Hor sa ploče nastavi sa svoj program, u crni gumeni čamac uđoše spasioci u ronilačkoj opremi, u narandžasto plovilo upade jedan u plavi bade mantil. Na splav stupi Prvi vitez, u ruci mač, po ramena neke vitez okrugle pločice-šljokice. Sa brek ploče se javi voditeljka: Evo nas, šestu godinu za redom, na Bogojavljenskom plivanju za Časni krst, ovde, na našoj reci Gradac, beskrajnom biseru prirode, da u maniru duhovnosti proslavimo današnji praznik. Praznik u kom se desila čudesna objava gospoda boga u času krštenja gospoda našeg Isusa Hrista. Reč dobi duhovnik Svetosavske omladine eparhije Valjevske, sveštenik Dejan Tripković. Reče se sveštenik, Ovim putem bih se najpre zahvalio bogu što nas je ovde okupio, našem episkopu koji je blagoslovio ovaj događaj, koji odiše jednom velikom radošću, i gradu Valjevo koji je pomogao… Bog se javi. I zamenik gradonačelnika zažele uspeh, zdravlje i mir.
Nastavi se voditeljka, Nema načina da neka manifestacija započne, nego pesmom. Javi se hor, Hej dragi, dragi, božurove sadi… ne omanu obavezna, Oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena… Bi i grupa „Lira“, sa svoj autorski i edukativni pravoslavni repertoar, voditeljka najavi folklornu grupu, koja zablistala u emisiji „Šljivik“, i ponela zvanje čuvara tradicije. Folklor, dok je sveštenik Dejan sve slikavo, stade trupće, i da se preskače.
SUNCE TI…: Na splav stupiše svi vitezovi, sa mačevi, koplja, barjaci, verne ljube, sve pređe u nameštanje i poziranje. Doneše jošte mikrofona, jošte jedan bokal kuvanoga vina. Javi se Prvi vitez, Danas smo došli, ozvučenje jopet uze prekida… nekako se razumede da tu i knez i princ Đorđe Karađorđević, sin Tomislava i Linde, da će i on plivati, ali ne takmičarski. Prvi vitez još opriča o istoriji plivanja za Časni krst, kako sve obnovljeno, objavi da, eto, stiže vladika Milutin, dade da se pročita spisak učesnika, tačno četrdeset i pet.
Ozgo, iz tu izmaglicu, oni patki ne bilo nigde, pojavi se vladika Milutin u crnome gumenome čamcu, što bilo proviđenje ravno tome da je dohodio peške, ‘odajući po vodi. Jedan sa obale, sa natučenu kokarda šajkaču, koji baš nageo kuvanoga vina, prosledi plastičnu čašu dalje, i samo izusti, Sunce ti ne jbm! A vladika je, u čamcu crnome i gumenome, koji beše u neke zelene puzavice i crveno cveće, plovio lahko, kanda ga neka nebeska sila približava.
Episkop Milutin se sa svoje plovilo ukotvi, plivači pređoše na drugu obalu, Prvi vitez uze izdaje komande i uputstva, kad on kaže, U ime boga, sad, može da počne, ali ne sad, nego kad bude rek’o, U ime boga, sad! Vitez reče da se princ Đorđe postavi u sredinu, zamoli da vladika Milutin spusti krst u vodu, kad se sve obavi princ Đorđe zapliva, stiže do belog krsta, koji, kao i čamac, beše u zeleno lišće i crveno cveće. Svi dadoše, bravo, svi dadoše aplauz, Prvi vitez podviknu, U ime boga, sad, sinhrono se javi Marš na Drinu, plivači skočiše u vodu, i oni isplivaše. Jopet svi dadoše bravo, i svi dadoše aplauz.
Vitez naruči još jedan Marš na Drinu, ukrovljenom splavu se primače gumeno plovilo vladike Milutina, koji samostalno i sigurno stupi na čvrsto tlo. Objaviše da pobednik Tanzila Tanja, slovo tamo slovo vamo, Mukhmetzieva, iz Rusije, da drugi mladić Pivić, da ima i treći. Oko pobednice, kojoj ogrnuše pravoslavne boje plašt, se sjatiše kamere, reče da radosna, i ponosna na braću Srbe, i da voda njet holodna, u Rusiji plivaju na minus 20, minus 40… Pobednici, uz koju bejaše muško sa 1389 istetoviranom desnicom, priđe i Milutin vladika, sve se razumedoše. Završno pobednica i vladika, plus vitezovi u punu opremu, izađoše ispod krova splava, na bolju svetlost, te se tu namestiše za još jedno radosno slikavanje.
Preko se razglasa ču, Zahvaljujemo, to bi kraj. Narod uze da se razilazi, nastavi se Marš na Drinu, vladika uđe u crnu, glanc novu i mnogo dobru „škodu“ i ode u druga podviženija.
