Najveća aktivnost u istoriji nekoliko najživljih foruma na srpskom internetu zabeležena je u noći 11. maja, neposredno posle zatvaranja birališta na poslednjim izborima. Takva politički motivisana živost u srpskim internet zajednicama traje već izvesno vreme.
Tokom same izborne kampanje iz dana u dan su obarani rekordi posete informativnim i stranačkim sajtovima, političkim grupama na Facebooku, ideološkim blogovima i političkim podforumima. Internet je postao jednako, ako ne i više, podeljen i politički ostrašćen kao i realnost u Srbiji.
To pokazuje kako je sasvim neodrživa još uvek raširena zabluda da virtuelne grupe čine isključivo dokoni i usamljeni kompjuterski manijaci koji beže od stvarnosti ili internet koriste samo da bi našli partnera i posećivali isključivo mesta gde se mogu pisati i čitati bezobrazluci. Uz merljivu evoluciju interneta u Srbiji, njegovo političko i društveno sazrevanje, otvara se pitanje gde se danas okupljaju korisnici i kako uopšte izgleda trenutni srpski internet reljef?
ONLINE NAMERNIK: „Prošli smo kroz pustoš Srbije, koja je gotovo potpuno obrasla šumom, mada je tlo po svojoj prirodi plodno, a stanovnici vredni. Seljaci su tako potlačeni, da su prisiljeni da napuste domove i zapuste njive, pošto sav njihov plen postaje plen janičara, kad god se ovima dopadne da ih napadnu“, zabeležila je putujući kroz Srbiju 1717. godine u svojim poznatim pismima-putopisima engleska ledi Meri Vortli Montegju.
Ako je srpski internet na početku svog razvoja pre 12 godina ličio na ovaj opis sa međusobno udaljenim selima retkih i isfrustriranih korisnika, današnji net se slobodno može uporediti sa savremenom Srbijom za koju, gusto naseljenu uz sve važnije puteve i bez jasnih granica između izgrađenih i neizgrađenih zona, jedan beogradski urbanista kaže da izgleda kao „jedno neprekinuto, veliko selo“.
Uostalom, cela globalna mreža danas izgleda sasvim drugačije. S jedne strane, uz rast broja korisnika u nepreglednom okeanu web strana, mreža se poistovećuje sa „onim što vidi Google“ i postaje centralizovana oko informativnih i pažljivo pročišćenih sajtova, dok je sa druge, u toku jedna nova informatička revolucija poznata kao Web 2.0, što je naziv koji se koristi od 2004. godine da označi novi trend u tehnološkom razvoju globalne mreže.
Web 2.0 ne predstavlja neku novu verziju interneta, već nove načine na koji dizajneri softvera razmišljaju o mreži, gde se podstiče aktivno učešće i saradnja krajnih korisnika, razmena informacija i razvoj socijalnih mreža poput Facebooka i MySpacea, wiki zajednica, blogova i folksonomija.
Mada je srpski internet u nekim segmentima sasvim nerazvijen, nedovoljno komercijalizovan i stran privredi, on kao da je preskočio nekoliko koraka u tehnološkom razvoju i već su brojne Web 2.0 tekovine postale široko prihvaćene, što je podstaklo bujanje online grupa. Tako se i na domaćoj mreži korisnici uglavnom okupljaju u karakterističnim malim zajednicama koje su labavo i bez jasnih granica povezane, a ponekad i sasvim nesvesne uzajamnog postojanja.
DESNO I LEVO: Stranac koji bi na srpskom netu proputovao kroz najaktivnije virtuelne grupe doživeo bi isto što i prolaznik kroz bilo koje realno srpsko naselje i prvo bi uočio jednu duboku podelu društva na dva ideološki suprotstavljena bloka – na zajednice urbanih korisnika bliskih proevropskim strankama i na nešto manje, ali nezanemarljive desničarske grupe.
Prvi blok, po broju osnovanih grupa i njihovih korisnika dominira na Facebooku, ima znatno više aktivnih blogera i uglavnom se okuplja oko bloga i foruma kuće B92, čiji ogromni, raznovrsno struktuirani portal još uvek apsolutno dominira srpskim internetom.
U ovim zajednicama stalno dolazi do novih strujanja, raskola i promena, ali one uglavnom samo prate trendove razvoja koje diktira politka b92.net, a koje su u duhu najsvežijih svetskih tokova – forum ove kuće je podigao standarde za sve ostale forume u Srbiji, ona je prva uočila potencijal blog zajednica i dala pokretački zamajac potonjem masovnom širenju blogova, a njena fuzija sa youtube.com podstakla je korisnike da na ovom sajtu organizuju prve ozbiljnije srpske grupe.
Međutim, mnogo je zanimljivije ono što se dešava na drugoj, manje poznatoj strani. U medijima se desničarskim online grupama slabo poklanja pažnja pod izgovorom da ne treba bez potrebe afirmisati ekstremiste, tako da je ostalo prilično nezapaženo koliko je porasla informatička kultura desne Srbije, i koja je u tom smislu sasvim potcenjena.
Zapravo, ne može se uopšte više govoriti o tome da desnu Srbiju na netu čine isključivo ekstremističke i gotovo nacističke grupe. Sajtovi organizacija na takvom glasu, poput 1389.org.yu, snp–miletic.org.yu ili vucjak.com uglavnom su mrtvi, mesecima neosveženi, a kad i nisu updateovani u ovim za net „vekovnim“ periodima ispunjeni su samo poluinformacijama, prenaglašenom, bedno dizajniranom nacionalističkom simbolikom i svuda dostupnim sadržajima koji mogu donekle goditi desničarski orijentisanom korisniku, ali će ga teško podstaći da sajt redovno posećuje i uključi se u život takve online zajednice.
Pravi život internet nacionalista odvija se na nekoliko aktivnih foruma oko grupe srpskinacionalisti.com koji su pristojno dizajnirani, tehnički napredni i uopšte vrlo promišljeno vođeni. Jezgro ovih foruma čine informatički pismeni korisnici koji vode ostrašćene, ali racionalne debate i s obzirom na to da imaju sve veći i veći broj poseta i članova, nema sumnje da će se dalje razvijati. No, u nedostatku sistemskog servisa kakav je na drugoj strani b92.net, izvesno je da će njihov razvoj i u skoroj budućnosti biti znatno sporiji i manje oslonjen na najnovije tehnologije kao kod levičarskih zajednica.
POSMATRAČI: Ko su uopšte ljudi koji pristupaju online zajednicama? Istraživanja ove vrste fenomena vrlo su atraktivna u poslednje dve decenije, ali su zapravo započela znatno pre pojave interneta. U principu, kao što ovakve zajednice nisu geografski ograničene, one nisu isključivo bazirane na netu, već podrazumevaju da su ljudi povezani nekim medijem. Tako je još u XVII veku londonsko Kraljevsko društvo je formiralo zajednicu baziranu na razmeni pisama.
Sam pojam virtuelne zajednice vezuje se za istraživanja Hauarda Rajngolda, koji je 1993. godine objavio istoimenu knjigu i pokrenuo potonju lavinu istraživanja socijalnih mreža na internetu. Početkom devedesetih bilo je popularno viđenje da informacione tehnologije negativno utiču na ljudski život stvarajući sukob između takozvane online i offline osobe, ali to gledište nikad nije potvrđeno u istraživanjima.
U potrazi za razlozima pristupanja nekoj online zajednici, Piter Kolok je krajem devedesetih ustanovio da postoji nekoliko motiva zbog kojih ljudi pristupaju virtuelnim grupama: anticipirani reciprocitet (verovanje da će sadašnji doprinos grupi biti vraćen u budućnosti kroz razmenu informacija), uvećano priznanje (očekivanje društvenog priznanja unutar grupe), osećaj korisnosti (osećaj da se utiče na grupu), kao i dobro poznato osećanje pripadnosti grupi.
Zajednice ove vrste nisu prostorno ograničene, ali jesu jezički, a većina foruma na srpskom internetu zahteva od svojih korisnika da govore srpskim ili pak hrvatskim i bosanskim jezikom. S druge strane, ove grupe nisu velike već po svojoj prirodi. Mada je Facebook ogromna planetarna mreža, grupe oko svakog korisnika nisu velike, kao što su uske grupe forumaša koje se stalno, svakodnevno sreću na forumima sa po 100.000 pregleda.
To je u skladu sa takozvanim Danbarovim brojem, kojim se definiše sa koliko osoba jedan čovek može imati društvene odnose, a do koga je 1992. godine došao britanski antropolog Robin Danbar. Obično se smatra da je taj broj oko 150 i da predstavlja veličinu jednog sela, što potvrđuje frazu o internetu kao globalnom selu, koja se inače koristi za ceo svet još od sredine XX veka.
Nisu svi članovi online grupe jednako aktivni i smatra se da oni, bez obzira na to da li je reč o forumu, Facebooku ili blogu prolaze kroz faze od perifernog korisnika, posmatrača do posvećenika i lidera grupe. Većina ipak samo posmatra i čita, tako da je na svakom forumu broj pregleda neke teme i po hiljadu puta veći od broja postova, odnosno odgovora.
Tako nedavno na forumu B92 jedna starija članica piše o članovima koji samo posmatraju šta se dešava: „Mi kao aktivni sudionici zapravo nismo svjesni da ogroman broj ljudi samo promatra sa strane bez da se ikad uključe. Kad mi se u raspravi odjednom pojavi nick koji je, na primer, registriran 2003, a doprinos temi mu bude drugi post u forumskom životu, prvo što pomislim je da je klon. A onda mi se digne kosa na glavi (a imam je puno). Gvirenje, virenje, voajerstvo – ljudska priroda.“
Drugi učesnik joj na to odgovara da su posmatrači „oni koji izvlače pravu korist iz sukoba mišljenja u forumskim raspravama“, dok treći, takođe vrlo aktivan član, kaže da je forum „javno mesto gde neki ljudi čitaju i pišu, neki samo čitaju, a neki bogami samo pišu, a ne čitaju ni svoje ni tuđe postove“.
U jesen prošle godine forum.b92.net, kao najveći srpski politički orijentisan forum, započeo je proces redizajniranja i privremeno se zatvorio. Dok je to trajalo, grupa od nekoliko stotina forumaša koji su činili najtvrđe jezgro foruma odlučila je da zbog sveukupne internet politike usmerene ka većem širenju bloga, napusti FB92 i pokrene svoj forum na adresi parapsihopatologija.com, što je očas skraćeno u PPP. Tako se od prošle godine razvila žestoka konkurencija između ova dva foruma, vodile su se debate i upoređivale veličine. Ispostavilo se da su posle dva meseca rada oba foruma dostigla približno isti broj tema od oko 800, ali je FB92 imao skoro 14.000, a PPP oko 1000 članova. Trenutno se ove dve virtuelne grupe ne razlikuju mnogo ni po konceptu, ni po ideologiji. Na oba ova foruma najaktivniji su podforumi o politici gde i FB92 i PPP trenutno imaju više od 150 aktivnih tema i više desetina hiljada pregleda, a post se postavlja na svakih nekoliko sekundi. Jedan od razloga što oba foruma održavaju kvalitet diskusija su slična i zapanjujuće stroga pravila ponašanja, gde sve nepristojne učesnike moderatori kažnjavaju izbacivanjem, brišu ili blokiraju teme.
Za razliku od B92, nijedan drugi elektronski ili štampani medij nije razvio masovno posećen forum. No, postoji veliki broj drugih foruma koji nisu prvenstveno usmereni na politiku kao FB92 i PPP. Neki od onih koji su već postali tradicija su forum.krstarica.com, burek.co.yu ili serbiancafe.com. Ovaj poslednji svojim korisnicima nudi i podforum „Igre bez granica“, gde ne postoji nikakvo moderisanje i dozvoljeno je pisati bilo šta, o bilo čemu, ma koliko nepristojno i neumesno. Zanimljivo je da, mada se forumaši u većini virtuelnih grupa žale na strogoću moderatora, ovaj podforum i nema neku veliku posetu.
Forum na sajtu srpskinacionalisti.com najbolje pokazuje koliko se razvila informatička kultura desničarski orijentisanih korisnika interneta. Za razliku od uobičajene slike desničarskog sajta, ove strane su pristojno i ukusno dizajnirane, savršeno pregledne i „brze“. Sam forum okuplja veliki broj članova koji uglavnom podržavaju Srpsku radikalnu stranku i verovatno spada u njenu mlađu generaciju. Od očite vizuelne uzdržanosti foruma izdvaja se to što su članovi rangirani prema stažu na četnike-početnike, mlade nacionaliste, nacionaliste, ultranacionaliste i vojvode. Ne bi to bio internet forum kad ne bi bilo preterivanja, ali teme srpskih nacionalista su promišljeno i racionalno vođene, uz ne mnogo grublji jezik nego na FB92 i PPP-a. Najaktivniji je podforum „Unutrašnja politika“, gde trenutno ima aktivno više od 5600 tema, sa više od 130.000 pregleda. Većina članova piše ćirilicom.
Socijalna mreža koja je bukvalno dostigla planetarne razmere je facebook.com. Ljudi širom sveta svakodnevno provode izvesno vreme na ovoj mreži, šireći na taj način krug prijatelja i svega što ide uz to. Ako ne smatrate ovakvu aktivnost zaludnim trošenjem vremena, sve što je potrebno jeste da se registrujete i postajete član ove mreže – potom možete da se povezujete sa takozvanim prijateljima i sa njima da razmenjujete poruke, slike, raznovrsne zabavne, ali i poučne aplikacije. Takođe se možete udruživati u regionalne, tematske, ali i ideološke grupe koje možete i sami kreirati. Na srpskom Facebooku najmasovnije su grupe kao što su ljubitelji starih crtanih filmova, koja ima više od 11.000 članova, ali najviše ima političkih grupa, gde se uglavnom udružuju pobornici brzog učlanjenja u EU. Pojedini izborni štabovi su tokom kampanje uočili potencijal ove mreže – tako je grupa „Za evropsku Srbiju“ imala više od 2000 članova, a svoje Facebook naloge su otvorili i politički lideri kao što su Boris Tadić i Dragan Đilas.
U duhu dosadašnjih tehnoloških iskoraka, kao što je pokretanje bloga i povezivanje sa youtube.com, kuća B92 pokreće jedan novi oblik radija na internetu, koji će korisnici moći sami da uređuju. „B92.fm je društveni sajt u čijoj se osnovi nalaze sadržaji Radija B92 i audio baza sa preko 150.000 pesama kategorizovanih po raznovrsnim muzičkim
žanrovima“, kaže za „Vreme“ Nemanja Pantelić, pomoćnik direktora u web timu B92. „Ovim sajtom želimo da prevaziđemo ograničenost tradicionalnog radija.“ S druge strane, B92 planira dalji razvoj svog bloga. „B92 jeste dao veliki podsticaj razvoju bloga u Srbiji i nesumnjivo spada u najčitanije blogove, kako po broju poseta koje ostvaruje tako i po broju autora, komentatora, tekstova i komentara, a posebno po broju citiranja i reakcija koje proizvodi u svim drugim medijima, pisanim i elektronskim“, kaže za „Vreme“ Vesna Dozet, urednica interaktivnih sekcija sajta. „Ideja nam je da sve naše interaktivne segmente postepeno integrišemo u jednu celinu“, kaže Dozetova, objašnjavajući da će to omogućiti da se svi ovi segmenti razvijaju „istovremeno, a ne ciklično kao što je bio slučaj do sada“.
Komentari:
Dario Hajrić
