“Zvezdana kapija” je inicijativa Trampove administracije da pomeri granice tehnološkog razvoja SAD otvarajući vrata novih mogućnosti u svetu veštačke inteligencije i inovacija. Isto to bi hteli i Kinezi sa svojim “Dipsikom”
Drugog dana svog novog mandata, u istorijskoj Ruzveltovoj sobi Bele kuće – smeštenoj u srcu Zapadnog krila, naspram same Ovalne sobe i nazvanoj po predsednicima Teodoru i Franklinu Delanu Ruzveltu – predsednik SAD Donald Tramp ugostio je vodeće ljude iz sveta tehnologije. Povod okupljanja bila je najava ambicioznog Projekta Stargejt (Zvezdana kapija), inicijative teške čak 500 milijardi dolara, čiji je cilj izgradnja najsavremenije infrastrukture za veštačku inteligenciju (VI) u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tom prilikom Donald Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom se od administracije zahteva izrada akcionog plana za veštačku inteligenciju i to u roku od 180 dana. Cilj uredbe je da Amerika postane “svetska prestonica” u ovoj oblasti, uz politiku koja će očuvati i unaprediti njenu “globalnu dominaciju”, konkurentnost i nacionalnu bezbednost.
Pored Trampa stajali su ključni igrači ove tehnološke inicijative: Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-a, Masajoši Son, direktor SoftBank-a i predsedavajući projekta, i Lari Elison, osnivač Orakla. Upravo ove tri kompanije, uz podršku državnog investicionog fonda MGX iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i giganata poput Majkrosofta i Nvidije, činiće okosnicu finansiranja i realizacije tog značajnog poduhvata. Oni su unisono istakli potencijal Stargejta da donese značajne koristi u različitim oblastima.
“Mislim da će ovo biti najvažniji projekat ove ere”, istakao je izvršni direktor OpenAI Sem Altman. Šef korporacije Orakl Lari Elison posebno je istakao potencijal veštačke inteligencije u oblasti zdravstva. “Uz VI, rak se može otkriti jednostavnim testom krvi. Kada se genetski sekvencira tumor, može se napraviti personalizovana vakcina, često u roku od 48 sati”, rekao je on objašnjavajući da mRNK vakcine nastaju uz pomoć robota i veštačke inteligencije. Šef Orakla je dodao kako je već počela izgradnja prvih data centara za projekat Stargejt u Teksasu, a da su planirani i novi na drugim lokacijama u SAD.
Vreme lansiranja Trampovog novog, privatno finansiranog tehnološkog poduhvata poklapa se s otopljavanjem odnosa s čelnicima vodećih big–tech kompanija, koji su listom bili prisutni na njegovoj inauguraciji.
KO ĆE BITI PRVI
Veštačka inteligencija (VI) opravdano se smatra ključnom tehnologijom budućnosti, koja će transformisati industrije, ekonomije i vojne sposobnosti zemalja. “Rat” za prevlast u razvoju veštačke inteligencije između SAD i Kine predstavljaće ključno područje tehnološkog nadmetanja, koje može imati dalekosežne posledice po globalni poredak. Obe zemlje ulažu ogromne resurse u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, takmičeći se za privlačenje talenata i investicija, razvoj startapova i stvaranje inovacija u ovom sektoru.
Tako je već 20. januara objavljen kineski četbot VI “Dipsik” (DeepSeek) i postao globalni fenomen, osvajajući vrhove lista preuzimanja besplatnih aplikacija i izazivajući šok u tehnološkoj industriji. Ovaj model VI privukao je pažnju zbog svoje sposobnosti da postigne performanse slične vodećim svetskim sistemima VI, ali uz mnogo niže troškove zahvaljujući korišćenju manje naprednih čipova.
Dipsik je objavio da je za razvoj tog modela bilo potrebno samo dva meseca i 5,6 miliona dolara, što je znatno manje u poređenju sa milijardama koje tehnološke kompanije iz Silicijumske doline ulažu u razvoj tehnologije VI. Majkrosoft je za veštačku inteligenciju u ovoj fiskalnoj godini opredelio 80 milijardi dolara, dok je Meta za razvoj VI izdvojila 65 milijardi.
Ovaj uspeh šokirao je investitore i izazvao drastičan pad vrednosti akcija američkih tehnoloških kompanija, uključujući gubitak od čak 600 milijardi dolara za giganta Nvidiju, što je najveći gubitak za jedan dan u istoriji SAD. Američki predsednik Donald Tramp smatra da je iznenadni uspeh kineskog četbota VI “poziv na buđenje” za američke tehnološke kompanije i istakao potrebu da se poboljša njihova globalna konkurentnost.
Po obe zemlje značajne su ekonomske implikacije jer dominacija u ovoj oblasti obećava otvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti i stvaranje potpuno novih industrija. S vojnog i odbrambenog aspekta, veštačka inteligencija nudi potencijal za razvoj naprednih oružanih sistema, poboljšanu obaveštajnu analizu i autonomne vojne operacije, što izaziva zabrinutost zbog moguće trke u naoružanju i sajber ratovanju. I na kraju, geopolitički gledano, pobeda u ovom “ratu” osigurala bi globalni uticaj, ostvarenje ključnih strateških interesa i mogućnost postavljanja tehnoloških standarda u decenijama koje dolaze.
GLOBALNA DOMINACIJA
Kompleksnost globalnog tehnološkog nadmetanja dodatno se ogleda u pitanjima pristupa podacima, regulatornim okvirima, te etičkim aspektima razvoja veštačke inteligencije. Kineska strategija za razvoj VI je pod snažnim državnim uticajem. Ova zemlja, sa svojom ogromnom populacijom i digitalnom ekonomijom, generiše nepregledne količine podataka kroz svakodnevne digitalne aktivnosti građana. Takođe, manje strogi propisi o privatnosti u poređenju sa SAD omogućavaju kineskoj vladi i kompanijama lakši pristup i prikupljanje tih podataka, često bez striktnih ograničenja i potrebe za eksplicitnom saglasnošću korisnika.
Za razliku od toga, u SAD, glavni izvori podataka su privatne kompanije poput Gugla, Mete i Amazona, koje prikupljaju podatke kroz svoje platforme i usluge. Međutim, ove kompanije deluju pod strožim propisima o privatnosti, koji ograničavaju prikupljanje, korišćenje i deljenje podataka bez saglasnosti korisnika. Ipak, moć Silicijumske doline i američkih velikih tehnoloških kompanija, uz činjenicu da čak 42 odsto vodećih svetskih stručnjaka za veštačku inteligenciju radi u Sjedinjenim Državama, i dalje obezbeđuje konkurentsku prednost Amerike u odnosu na Kinu.
GLASOVI PROTIV
Ipak, ima i uticajnih glasova koji ne veruju u ostvarenje ovog “zvezdanog” projekta. Vlasnik Tesle Ilon Mask, recimo, koji će biti na čelu novoformiranog Odeljenja za efikasnost američke vlade, izrazio je sumnju u izvodljivost ove ambiciozne infrastrukturne inicijative. On smatra da finansijeri naprosto neće uspeti da obezbede najavljenih 500 milijardi dolara. “Oni zapravo nemaju novca”, napisao je Mask na svojoj društvenoj mreži Iks.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da mu ne smeta što jedan od njegovih ključnih savetnika dovodi u pitanje najavljeni dogovor o projektu Stargejt. “On mrzi jednu od osoba u tom dogovoru”, dodao je, verovatno misleći na Sema Altmana, direktora OpenAI-a, sa kojim Mask već neko vreme ima sukobe, navodi “Biznis insajder”. Ilon Mask je, inače, bio jedan od osnivača OpenAI-a 2015. godine zajedno sa Altmanom. Zatim je napustio kompaniju, započeo pravnu bitku sa OpenAI-om i osnovao xAI, konkurentski startap u oblasti veštačke inteligencije.
Uprkos optimizmu prisutnih na sastanku u elegantnoj Ruzveltovoj sobi Bele kuće, ostaje da se vidi u kojoj meri će projekat Stargejt uticati na oblikovanje globalne ravnoteže moći u tehnološkoj eri. Imajući u vidu rivalitet dveju najvećih svetskih ekonomija, (ne)uspeh ovog projekta mogao bi imati značajan uticaj na geopolitičku dinamiku 21. veka.
„Prvog dana je bilo jako malo ljudi. Kroz naš ulaz je prošlo oko 50 posetilaca. Juče ih je bilo malo više jer je bilo poznatijih izvođača, poput Riblje čorbe. Inače bude oko bine malo gušća masa, ali sve ostalo je prazno“, priča za „Vreme“ jedna od zaposlenih na ovogodišnjem „Bir festu“, poznatom festivalu koji su mnogi muzičari i posetioci odlučili da bojkotuju
U nekim nemačkim školama učenici više ne mogu da provode pauze gledajući u ekrane, a mnogi su otkrili da to uopšte nije loše. Može li zabrana mobilnih uređaja u školama zaista pomoći deci da ponovo nauče da komuniciraju licem u lice
Srbija je pobedila Portugal, ali teže nego što se očekivalo. Povreda kapitena Bogdana Bogdanovića zasenila je slavlje i donela novu brigu pred meč sa Letonijom
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
Ova ekipa voli da igra zajedno, i to je jasno u svakoj utakmici koju igraju. Estonija od prvog minuta nije imala mrvu šansi
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
