Kako je Medžik Džonson postao simbol borbe protiv HIV-a

Dok su i iskusni košarkaški reporteri plakali zbog vesti, Ervin Džonson, svima znan kao Medžik, bio je pribran.

„Zbog HIV virusa koji sam zadobio moraću da se povučem iz dresa Lejkersa“, rekao je odlučnim glasom tada 32-godišnji košarkaš 7. novembra 1991. godine, piše Dojče vele.

Dodao je da nije oboleo od side već da samo ima HIV. Neposredno pred konferenciju za štampu to mu je potvrdio doktor Majkl Melman.

Klupski lekar Lejkersa je saopštio vest košarkašu pre jednog puta nazad do Los Anđelesa.

„Kad mi je prvi put rekao mislio sam: ‘Čoveče, umreću, gotovo je.’ A on je rekao: ‘Ne, nije tako’“, ispričao je Džonson kasnije za PBS. Lekar mu je rekao da mora uzimati lekove i naučiti da živi sa virusom. I da tako može da živi dugo.

Džonsonov slučaj šokirao je svet

Tada, početkom devedesetih, u javnosti se verovalo da je zaraza HIV-om jednaka smrtnoj presudi. Zato je Džonsonova konferencija za novinare izazvala šok.

Neki su šok čak poredili s onim posle objave smrti Džona F. Kenedija nakon atentata u Dalasu ili povlačenja Ričarda Niksona nakon afere Votergejt.

Medžik Džonson je tada bio sportski superstar. Pet puta je osvajao šampionski prsten NBA lige sa Lejkersima, triput je bio MVP. Ceo svet ga je znao.

Do tada su mnogi posmatrali sidu kao bolest koja pogađa samo homoseksualce ili ovisnike o narkoticima. Ali, Džonson nije bio ni jedno ni drugo.

„Biću sada glasnogovornik ove teme jer hoću da ljudi razumeju koliko je važan bezbedan seks“, rekao je Džonson.

„Ponekad mislimo da samo homoseksualci dobijaju virus, da nama ne može da se desi. Ali stojim ovde da kažem da svakome može da se desi, čak i meni, Medžiku Džonsonu. Svako treba da bude pažljiv“, dodao je.

Dva meseca ranije, u septembru 1991, Džonson je oženio svoju suprugu Kuki. Na konferenciji za štampu je rekao da njegova trudna žena nije zaražena. Kasnije je objavio da je zaradio virus nezaštićenim seksom sa drugom ženom.

„Džonsonov efekat“

Još 1991. godine je osnovao Fondaciju „Medžik Džonson“ koja je finansijski podržavala kampanje i organizacije koje se bore protiv side.

Džonson od tada nije prestao da se zalaže za obolele i zaražene, da priča o pošasti. Pre četvrt veka, na Svetski dan borbe protiv side, bio je jedan od glavnih govornika. Označio je bolest kao „državnog neprijatelja broj jedan“.

Američki naučnici su pre par godina utvrdili da je Džonsonova objava iz 1991. godine dovela do velikog skoka broja muškaraca koji se testiraju na HIV. To se posebno odnosilo na heteroseksualne crne i latino muškarce, i to najviše u američkim gradovima koji imaju NBA franšize.

Medžikova karijera nije tada završena. Naredne, 1992. godine bio je u takozvanom Drim timu, reprezentaciji SAD koja je uzela zlato na Olimpijskim igrama u Barseloni pobedom nad Hrvatskom u finalu.

Vratio se u Lejkerse tek u sezoni 1995/96, a onda se povukao. Lejkersi su povukli iz upotrebe njegov dres sa brojem 32. Ušao je u Kuću slavnih 2002. godine. Kasnije je još malo igrao za jedan švedski tim koji je kupio.

Milijarder i filantrop

Danas Medžik ima 65 godina. Novac koji je zaradio na parketu ulagao je uspešno – u nekretnine, bioskope, osiguranja, Starbaks. Časopis Forbs procenjuje da je težak oko 1,2 milijarde dolara.

Odavno njegova fondacija ne podržava samo projekte borbe protiv side već i one koji se bave obrazovanjem, zdravljem, socijalnim potrebama ljudi.

Džonson je uvek tu da lično podrži stvar, često sa suprugom Kuki i decom.

Kad se on zarazio, na tržištu je postojao samo zidovudin (AZT) kao lek. Danas ima mnogo više lekova koji pomažu da se količina virusa u telu spusti do prihvatljivih granica.

Ako to uspe, imuni sistem pacijenta se oporavlja i on može normalno da živi. HIV danas važi za virus koji se dobro leči ako se otkrije na vreme – mada ne može da se skroz izleči.

Ipak, postoji veliki jaz između globalnog Severa i Juga. Procenjuje se da danas oko 40 miliona ljudi živi s HIV-om, više od polovine u podsaharskoj Africi. Četvrtina zaraženih na svetu ne prima nikakvu terapiju.

Kod Medžika Džonsona sama sida kao bolest nikada nije izbila. „Nisam izlečen. Samo sam uzimao svoje lekove“, rekao je jednom. „Radim ono što treba i hvala Bogu pa je HIV u mom telu na neki način mrtav. Ne želimo da ga išta probudi.“