Nakon više od tri decenije, AOL 30. septembra gasi svoj dial-up servis. Iako zvuči neverovatno, u SAD i dalje postoje desetine hiljada korisnika koji se ka mreži povezuju modemom preko telefonske linije. Gašenje ovog servisa simbolično zatvara jedno poglavlje istorije interneta
Za nešto više od mesec dana, 30. septembra, kompanija AOL ugasiće svoj dial-up servis, zauvek. Kada je ova vest objavljena pre nekoliko nedelja, najveći broj onih koji prate vesti iz IT sveta bio je zbunjen. Da li je moguće da u vreme kada praktično svaka kuća ima sto-megabitnu vezu neko i dalje koristi piskutavi modem preko obične telefonske linije i meri pristup internetu na sate, što je poslednji put bilo široko rasprostranjeno pre četvrt veka. Ispostavilo se da takvih korisnika samo u SAD ima oko 130.000 prema popisu od pre dve godine. I da im veza neće biti sasvim odsečena jer barem još tri provajdera i dalje nude dial-up u nekom obliku.
Ko nije koristio internet u poslednjoj deceniji prošlog veka teško da može da razume šta je značio zvuk modema i koliko je spor bio prenos u odnosu na današnji. Evo ilustracije. Da bismo skinuli prosečnu, trominutnu, pesmu na najbržem dial-up modemu, onom od 56K trebalo nam je 12 minuta. Današnja internet veza to obavi za pola sekunde. Ko je hteo da prebaci film na svoj kompjuter u ono vreme morao bi da ga ostavi da se spušta celu noć i to u niskoj rezoluciji, blokirajući telefonsku liniju snažnim šumom koji je izluđivao ukućane željne telefoniranja. Danas 4K filmove gledamo u realnom vremenu. Teško da ima nekoga ko bi se zbog neke nostalgije vratio na te brzine, ali svi stariji imaju po neku dobru anegdotu vezanu za rad modema iz tog doba. Teško razumljivu bilo kome mlađem od, recimo, trideset i pet.
Vratimo se na prethodno pitanje: zašto bi bilo ko danas koristio dial-up modem pored sve neverovatne tehnologije koju imamo? Nekoliko je razloga, navode stručnjaci. Najpre, infrastruktura. Modem se kači na običnu telefonsku liniju, nikakva druga tehnologija nije nam bila potrebna, osim kompjutera, naravno. I telefonskog broja na drugoj strani koji smo pozivali da bismo ostvarili kontakt sa mrežom. Kažu da u SAD i dalje ima domaćinstava do kojih nije došla brža linija od telefonske, verovatno zato što provajderima to nije bilo isplativo. Doduše, sve to se danas premošćuje mobilnom telefonijom, stoga se ne očekuje da ukidanje analognih linija za pristup internetu zaista nekoga ošteti osim cenom.
Ali u vreme kada je svako imao telefonsku liniju dial-up je omogućio da svako, pa i oni najudaljeniji, mogu da pristupe mreži, makar da razmene elektronsku poštu. Neki od interneta nisu tražili više pa su na tome ostali koristeći servise koji su nudili deset sati korišćenja mesečno za naknadu znatno nižu (tri do četiri puta) od uobičajene za širokopojasni internet. To je značilo dvadesetak minuta dnevno da se razmenjuje pošta, što je sasvim dovoljno za jedno domaćinstvo ili manju firmu odnosno farmu.
Ima analitičara koji misle kako su neki biznisi zadržali dial-up kao rezervnu mogućnost za komunikaciju. Recimo, ukoliko bi iz bilo kog razloga ostali bez struje ili širokopojasnog interneta, mogli bi da pristupe mreži i pošalju bitnu poruku pomoću laptopa sa starovremenskim modemom i obične telefonske linije, naravno veoma sporo.
Ukinuti dial-up servis u 2025. godini znači zatvoriti vrata analognog nasleđa digitalne revolucije. Njegovo gašenje nije samo kraj jedne usluge, to je zatvaranje jednog poglavlja u kolektivnom iskustvu interneta, kojeg se više ne sećaju ni oni koji su ga koristili. Ali to istovremeno pokazuje koliko brzo revolucionarne tehnologije oblikuju i napuštaju naše živote.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
