Nakon više od tri decenije, AOL 30. septembra gasi svoj dial-up servis. Iako zvuči neverovatno, u SAD i dalje postoje desetine hiljada korisnika koji se ka mreži povezuju modemom preko telefonske linije. Gašenje ovog servisa simbolično zatvara jedno poglavlje istorije interneta
Za nešto više od mesec dana, 30. septembra, kompanija AOL ugasiće svoj dial-up servis, zauvek. Kada je ova vest objavljena pre nekoliko nedelja, najveći broj onih koji prate vesti iz IT sveta bio je zbunjen. Da li je moguće da u vreme kada praktično svaka kuća ima sto-megabitnu vezu neko i dalje koristi piskutavi modem preko obične telefonske linije i meri pristup internetu na sate, što je poslednji put bilo široko rasprostranjeno pre četvrt veka. Ispostavilo se da takvih korisnika samo u SAD ima oko 130.000 prema popisu od pre dve godine. I da im veza neće biti sasvim odsečena jer barem još tri provajdera i dalje nude dial-up u nekom obliku.
Ko nije koristio internet u poslednjoj deceniji prošlog veka teško da može da razume šta je značio zvuk modema i koliko je spor bio prenos u odnosu na današnji. Evo ilustracije. Da bismo skinuli prosečnu, trominutnu, pesmu na najbržem dial-up modemu, onom od 56K trebalo nam je 12 minuta. Današnja internet veza to obavi za pola sekunde. Ko je hteo da prebaci film na svoj kompjuter u ono vreme morao bi da ga ostavi da se spušta celu noć i to u niskoj rezoluciji, blokirajući telefonsku liniju snažnim šumom koji je izluđivao ukućane željne telefoniranja. Danas 4K filmove gledamo u realnom vremenu. Teško da ima nekoga ko bi se zbog neke nostalgije vratio na te brzine, ali svi stariji imaju po neku dobru anegdotu vezanu za rad modema iz tog doba. Teško razumljivu bilo kome mlađem od, recimo, trideset i pet.
Vratimo se na prethodno pitanje: zašto bi bilo ko danas koristio dial-up modem pored sve neverovatne tehnologije koju imamo? Nekoliko je razloga, navode stručnjaci. Najpre, infrastruktura. Modem se kači na običnu telefonsku liniju, nikakva druga tehnologija nije nam bila potrebna, osim kompjutera, naravno. I telefonskog broja na drugoj strani koji smo pozivali da bismo ostvarili kontakt sa mrežom. Kažu da u SAD i dalje ima domaćinstava do kojih nije došla brža linija od telefonske, verovatno zato što provajderima to nije bilo isplativo. Doduše, sve to se danas premošćuje mobilnom telefonijom, stoga se ne očekuje da ukidanje analognih linija za pristup internetu zaista nekoga ošteti osim cenom.
Ali u vreme kada je svako imao telefonsku liniju dial-up je omogućio da svako, pa i oni najudaljeniji, mogu da pristupe mreži, makar da razmene elektronsku poštu. Neki od interneta nisu tražili više pa su na tome ostali koristeći servise koji su nudili deset sati korišćenja mesečno za naknadu znatno nižu (tri do četiri puta) od uobičajene za širokopojasni internet. To je značilo dvadesetak minuta dnevno da se razmenjuje pošta, što je sasvim dovoljno za jedno domaćinstvo ili manju firmu odnosno farmu.
Ima analitičara koji misle kako su neki biznisi zadržali dial-up kao rezervnu mogućnost za komunikaciju. Recimo, ukoliko bi iz bilo kog razloga ostali bez struje ili širokopojasnog interneta, mogli bi da pristupe mreži i pošalju bitnu poruku pomoću laptopa sa starovremenskim modemom i obične telefonske linije, naravno veoma sporo.
Ukinuti dial-up servis u 2025. godini znači zatvoriti vrata analognog nasleđa digitalne revolucije. Njegovo gašenje nije samo kraj jedne usluge, to je zatvaranje jednog poglavlja u kolektivnom iskustvu interneta, kojeg se više ne sećaju ni oni koji su ga koristili. Ali to istovremeno pokazuje koliko brzo revolucionarne tehnologije oblikuju i napuštaju naše živote.
Kako izgledaju MAGA Diznijevi crtaći u režiji holandskog komičara Arjena Lubaha? U njima se „ne priča o Džefriju“, migrantska sIužba ICE deportuje Aladina, a sirena Arijel trpi seksualno uznemiravanje. Sve ovo su aluzije na skandale Donalda Trampa
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa. Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza iako su temperature i ovde probijale rekorde
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Britanci su uradili novo istraživanje o mikroplastici u instant hrani i piću iz kafeterija i supermarketa, a rezultati pokazuju najveću koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi „za poneti“
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
