Kad vlasnik kupuje ono što mu je ukradeno

Nedavno je Narodni muzej u Požarevcu na svojoj Fejsbuk stranici objavio da je arheološki lokalitet Gradac kod Kališta uništen nezakonitim iskopavanjima u potrazi za artefaktima, koji bi kasnije, kroz ilegalnu trgovinu, mogli doneti značajan profit. Ova vest je bila dostupna isključivo na pomenutoj Fejsbuk stranici muzeja, kao i na portalu “Sve o arheologiji”, odakle su upućeni pozivi nadležnim institucijama da preduzmu potrebne mere.

foto: istorijski muzej

Ipak, posmatrajući aktivnost države u protekloj godini usmerenu na rešavanje ovih problema, stiče se utisak da se situacija kreće u suprotnom smeru. Umesto da suzbije kriminal, ilegalnu trgovinu artehakata i umetnina, država kupuje svoje kulturno istorijske vrednosti koje je neko ukrao od nje. Mediji su više puta izveštavali o tome kako se Republika Srbija aktivno uključuje u licitacije za otkup umetničkih dela i arheoloških artefakata. Prvo je otkupljen pečat velikog župana Stefana Nemanje, zatim slika Paje Jovanovića Odmor bašibozuka, a trenutno se ulažu napori da se u Srbiju vrati prsten za koji se veruje da je pripadao kneginji Milici.

foto: b. cvetković

Posebno je zanimljivo to što su svi navedeni predmeti otkupljeni od privatnih vlasnika. U najnovijem slučaju, za prsten kneginje Milice se tvrdi da je slučajno pronađen u okolini manastira Ravanica, zadužbine kneza Lazara.

Iako su poznate aukcijske kuće veoma posvećene proveri autentičnosti antikviteta i umetnina koje prodaju, istraživanje koje je sprovela Evropska komisija i Europol 2022. godine sugeriše da kulturna dobra koja se najčešće nalaze na evropskim aukcijama potiču iz ratom zahvaćenih područja i iz politički i ekonomski nestabilnih država. To neizostavno postavlja pitanje uloge krijumčarenja antikviteta u ovom kontekstu.

RATNA PODRUČJA

Bliski istok je jedna od najteže pogođenih regija kada je reč o ilegalnoj trgovini kulturnim dobrima. Zemlje poput Iraka i Sirije, sa bogatom i drevnom kulturnom baštinom, trpe ogromne gubitke zbog kontinuiranih sukoba i političke nestabilnosti. Tokom poslednjih decenija, mnoga arheološka nalazišta su opljačkana a dragoceni artefakti su završili na crnom tržištu. Islamska država (ISIS) je koristila ilegalnu trgovinu artefaktima kao izvor finansiranja svojih aktivnosti dodatno pogoršavajući situaciju. Islamska država je postala vešta u pljački i profitiranju od bogate kulturne istorije regiona koristeći ilegalno trgovanje artefaktima kao jedan od glavnih izvora prihoda.

Prema izveštajima Mornaričkog instituta Sjedinjenih Država, pljačka antikviteta je postala drugi najveći izvor prihoda ISIS-a, odmah posle prodaje nafte. Na primer, samo iz regiona Al Nabuk u Siriji, ISIS je do juna 2014. godine prihodovao oko 36 miliona dolara od trgovine antikvitetima. Pored direktnog pljačkanja arheoloških nalazišta, ISIS koristi složene mreže za krijumčarenje artefakata u zemlje kao što su Liban, Jordan i Turska gde se razmenjuju za novac i oružje pre nego što se prodaju međunarodnim kupcima.

Sjedinjene Američke Države i Ujedinjene nacije preduzimaju mere kako bi sprečile ovu praksu. U februaru 2015. godine, Savet bezbednosti UN-a usvojio je Rezoluciju 2199, koja obavezuje države članice da spreče terorističke grupe u Iraku i Siriji da profitiraju od trgovine naftom, antikvitetima i drugim vrednim predmetima. Iako je od ove rezolucije prošlo dosta godina, pa i činjenica da Islamska družava, kao teroristička organizacija gotovo ne postoji, osim u pojedinim regijama kao što je Hurosan u Avganistanu, istraživanje objavljeno 2021. u “Časopisu za primenu računarskih tehnologija u arheologiji” (The Journal of Computer Applications in Archaeology) pokazalo je da još uvek u pojedinim slučajevima ukradeni predmeti sa Bliskog istoka najčešće nalaze put ka državama zapadne Evrope preko država bivše Jugoslavije, kao i preko Bugarske. Naime, ovo istraživanje je takođe ukazalo da su društvene mreže, kao glavni alat i veliki nedostatak interesovanja nadležnih organa, rezultirali drastičnom porastom trgovine kulturnog dobra. Autor ovog istraživanja kriminolog Samuel Hardi je u intervjuu za portal “Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji” (OCCRP) rekao: “Percepcija da se umetnost i antikviteti mogu jeftino kupiti ili lako ukrasti, krijumčariti ili trgovati njima može naneti ozbiljnu političku štetu društvima u kojima se te stvari dešavaju”. Ništa bolje ne potvrđuje ovu tezu kao skandalozni primer koji se dogodio svega godinu dana pre objavljivanja ove studije. Rojters je tada pisao da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uručio ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, istočno-pravoslavnu ikonu za koju se kasnije ustanovilo da je kriumčarena iz ratom zahvaćenih područja Ukrajne.

Ovaj fenomen nije karakterističan samo za balkanske države i Bliski istok već se više radi o globalnom problem. Naime, “Gardijan” je nedavno pisao kako je u avgustu 2023. godine Britanski muzej objavio da su neki predmeti iz njihove kolekcije nestali, ukradeni ili oštećeni, uz otpuštanje jednog od zaposlenih. Detalji o obimu ovih događaja su ostali nejasni, ali se spominjao značajan gubitak uključujući zlatni nakit i dragulje od poludragog kamena i stakla koji su datovani kroz hiljadugodišnji period. Predsednik muzeja istakao je brzu reakciju i odlučnost u rešavanju situacije, naglašavajući nameru da se greške isprave i da se ojača integritet muzeja. U narednim nedeljama su se pojavile dodatne informacije – otkriveno je da je otpušteni zaposleni bio dugogodišnji kustos dr Peter Higs, koji je radio u odeljenju za grčke i rimske antikvitete. Muzej je podneo tužbu protiv Higsa zahtevajući da vrati ili objasni gde su nestali predmeti. Higs je negirao optužbe, a zbog zdravstvenih problema nije mogao da prisustvuje sudskom procesu. Iako policija istražuje slučaj, do sada nije podigla optužnicu protiv bilo koga u vezi sa nestalim artefaktima.

ŠEST MILIJARDI DOLARA

Viši naučni saradnik Arheološkog instituta dr Vojislav Filipović je prošle godine u intervjuu za portal “Sve o arheologiji” naglasio kako je problem ilegalne trgovine kulturnim dobrima prisutan u Srbiji već decenijama, a da se u poslednjih 30 godina znatno razvio, što je dovelo do pojave čitavih profesionalnih timova. Tom prilikom istakao je podatke koje su Interpol i Europol objavili 2019. godine, a prema kojima je vrednost artefakata kojima se trgovalo širom Evrope bila između 64 i 318 miliona evra. No, prema poslednjim podacima Uneska iz 2023. godine, tačan iznos profita od ilegalne trgovine gotovo je nemoguće utvrditi zbog teškoće u pronalaženju ilegalnih trgovaca i praćenja njihovih aktivnosti. Ipak, procenjuje se da se ilegalna trgovina na globalnom nivou može kretati do čak 6 milijardi dolara.

Krijumčarenje artefakata često započinje na mestima bogatim arheološkim nalazištima, poput Bliskog istoka, Južne Amerike i jugoistočne Evrope. Krijumčari koriste različite metode da ilegalno iskopaju artefakte uključujući noćne pljačke, kopanje u ratnim zonama i eksploataciju lokalnog stanovništva koje često nema drugog izbora nego da učestvuje u ovim aktivnostima. Prema izveštaju Uneska, mnogi artefakti napuštaju zemlju porekla skriveni u kontejnerima sa legalnom robom ili preko diplomatskog prtljaga koji nije podložan standardnoj carinskoj kontroli. Korupcija među zvaničnicima dodatno komplikuje situaciju.

Na graničnim prelazima, u carinskim službama, pa čak i unutar policijskih i pravosudnih sistema, korumpirani zvaničnici olakšavaju prolazak ukradenih artefakata. U nekim slučajevima, zvaničnici falsifikuju dokumente kako bi prikazali artefakte kao legalno stečene ili kupljene, čime omogućavaju njihov ulazak na legalno tržište antikviteta. Institut za međunarodne studije zločina (IICJ) navodi da je saradnja između kriminalnih grupa i korumpiranih zvaničnika jedna od glavnih prepreka u borbi protiv krijumčarenja kulturnih dobara.

Ilegalni trgovci često nisu stručni niti zainteresovani za očuvanje kulturnog nasleđa. Proces krijumčarenja može dovesti do oštećenja ili potpunog uništenja ovih dragocenih predmeta, pa i samih lokaliteta na kojima su nađeni. Bez adekvatnog metodološkog pristupa i konzervacije, mnogi artefakti mogu biti trajno izgubljeni ili uništeni, ističe predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja za podkast Muzeja grada Beograda. On još dodaje da krijumčarenje kulturnim nasleđem podrazumeva, u domenu arheologije, da je krijumčar morao da iskopa negde to što prodaje te je time takođe izbrisao svaku mogućnost da se dođe do bilo kakvih saznanja o kontekstu ukradenog predmeta. Stoga ako bi se zanemarila ekonomska šteta koju takozvani divlji kopači nanose kulturnom nasleđu, šteta koja zapravo ostaje nenadoknadiva je ona u pogledu sveg znanja koje se moglo dobiti adekvatnim i profesionalnim pristupom.

foto: artemis gallery

AKCIJA “PANDORA”

Jedan od najpoznatijih slučajeva ilegalne trgovine kulturnim dobrima dogodio se 2003. godine tokom invazije na Irak, kada je Bagdadska nacionalna biblioteka opljačkana. Hiljade neprocenjivih rukopisa, knjiga i drugih artefakata nestalo je u haosu. Mnogi od ovih predmeta završili su na crnom tržištu, a samo mali deo je dosad vraćen. Ova pljačka je istakla ranjivost kulturnih institucija tokom sukoba i dovela do međunarodnih napora za povraćaj ukradenih dobara.

Međunarodne organizacije poput Interpola, Uneska i Međunarodnog saveza muzeja (ICOM), udružuju snage kako bi zaustavile ovu ilegalnu trgovinu. Kampanje za podizanje svesti, pojačane kontrole na granicama i obuke za carinske službenike i policijske snage predstavljaju ključne korake u ovoj borbi.

foto: artemis gallery

Jedan od uspešnih primera međunarodne saradnje je operacija “Pandora VII”, koju je organizovao Interpol u Lionu. Kao deo velike međunarodne akcije protiv trgovine umetninama, sprovedene u 14 zemalja članica Interpola, uhapšeno je 60 osoba i povraćeno 11.049 ukradenih artefakata. Operacija pod nazivom “Pandora VII”, koju je vodila španske Civilna garda uz podršku Europola i Interpola, predstavlja najnoviju iteraciju godišnje operacije “Pandora”. Operativna faza ove operacije trajala je od 13. do 24. septembra 2022. godine, tokom koje su obavljene hiljade provera na raznim aerodromima, lukama i graničnim prelazima, kao i u aukcijskim kućama, muzejima i privatnim kućama. Tokom ove operacije, organizovane su dve nedelje sajber patrole, u maju i oktobru 2022. godine, sa više od 8.495 provera obavljenih putem interneta, što je rezultiralo zaplenom 4.017 ukradenih kulturnih dobara.

Premda su potezi visoko situiranih institucija kao što su Unesko, Interpol ili Međunarodni savez muzeja veoma značajni prilikom očuvanja i zaustavljanja krijumčarenja kulturnih dobara, u velikom broju država izostaju preventivne mere koje bi mogle drastično da utiču na smanjenje broja trgovaca. Zalaganje država je takođe jako raznoliko u ovom pogledu – od onih u Istočnoj Evropi koje pretežno ignorišu postojanje ovog problema, do država koje su, na primer kao Švedska, podigle svest javnosti o problemu ilegalne trgovine kulturnim dobrima, pa i primenile savremenu tehnologiju prilikom praćenja bilo kakvih promena u ovom pogledu.

Uzimajući u obzir obimnost ovog problema i činjenicu da se, uprkos ogromnoj predanosti međunarodnih organizacija u suzbijanju trgovine umetninama i artefaktima, broj zaplenjenih predmeta ne smanjuju već sasvim suprotno, ne bi bilo nimalo čudno da će se u narednom periodu gotovo sigurno naći artefakti sa lokaliteta Gradac u ponudi aukcijskih kuća. Ostaje samo pitanje da li će država nastaviti sa otkupom tih predmeta ili će se fokusirati na prevenciju i suzbijanje svih aktivnosti ilegalne trgovine artefaktima i umetninama.